Može neko da mi sredi da ne dobijem državni vrtić

Ko nije u toku ili nema malu decu verovatno ne zna da je u Beogradu u toku pretumbacija tržišta dečjih vrtića. U želji da ekspresno reši problem lista čekanja na prijem u državne vrtiće, grad će od septembra subvencionisati privatna obdaništa.

Preciznije, grad će roditeljima čija deca ne uspeju da se upišu državni vrtić isplaćivati dobar deo cene privatnog u kome ima mesta.

Skupština Beograda je u januaru donela odluku o pravu na nadoknadu dela troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi čije osnivač nije grad. Uz obrazloženje da se gradu više isplati da faktički plaća zakup privatnim vrtićima nego da gradi nove vrtiće i zapošljava kadar, pristupilo se realizaciji ovog projekta.

Procenjeno je da je trenutna ekonomska cena vrtića (tržišna, valjda) 27.700 dinara mesečno. Na osnovu te procene, urađen je obračun subvencije koju bi grad plaćao.

Nesretnici čija deca čame na listama čekanja za državni vrtić bi tako od prvog septembra trebalo da dobijaju mesečni novčani iznos u visini od 80 odsto cene privatnog obdaništa. Tabelarno to izgleda ovako:

Ako je cena vrtića viša od 27.700

Ako je cena vrtića niža od 27.700

Roditelj treba da plati

Do pune cene vrtića

5.540,00

Grad subvencioniše-plaća

22.160,00

Do cene vrtića

Tabela koju sam dobio iz vrtića u koji idu moja deca

Kome nije jasno nek' pročita tabelu dva puta ili nek' vidi na sajtu grada, ako ima.

Grad je tako rešio da se još više umeša u tržišnu utakmicu. Za one koji nisu upućeni, stanje pre pomenute odluke je bilo ovakvo:

- postoje državni vrtići u koje se deca upisuju, zli jezici kažu i prekobrojno, i preko veze, i još svakako drugačije. Roditelji su sve do nedavno plaćali nešto manje od sto evra mesečno, bez umanjenja. Onda se gradska vlast dosetila da ta cifra nije u skladu sa republičkim propisima i da mora da niža. Smanjena je na subvencionisanih 40 ili nešto slično evra, zbog koje će, kažu, grad u velikom broju slučajeva biti tužen, najverovatnije uspešno, zato što roditelji smatraju da su prethodnih godina plaćali više nego što je republičkim propisima bilo propisano (o ovoj temi možda u nekom narednom tekstu);

- postoje privatni vrtići u koje decu upisuju imućni i manje imućni građani koji smatraju da će u njima dobiti bolju uslugu i opremljenost, manje dečje grupe i motivisanije zaposlene. Cene u gradu variraju, ali kažu da je prosek oko 210 evra mesečno, bez dodatnih aktivnosti (jezik, sport itd).

Posle ove odluke Skupštine grada, postojeći privatni vrtići koji su verifikovani kao predškolske ustanove moći će od septembra da primaju decu prekobrojnu u državnim vrtićima i tako na neki način uđu u javno-privatno partnerstvo sa lokalnom samoupravom.

Vlasnici privatnih vrtića sigurno trljaju ruke računajući na nove prihode, imajući u vidu velike liste čekanja koje im je grad predstavio. Pregovori između grada i vlasnika privatnih vrtića, kažu, nisu bili lagani. Osnovano je pretpostaviti da su se glavna koplja lomila oko pomenute tržišne cene i načina isplate.

Očigledno je da su vlasnici privatnih vrtića uspeli da se izbore za sopstvene interese, što zbog očigledno realno utvrđene tržišne cene, što zbog toga da će subvencije biti uplaćivane roditeljima, a ne njima.

Dakle roditelji, ukoliko i dobijete subvenciju, pare će vama legati na račun, a vi ćete ih prosleđivati vrtiću od kojeg ćete uredno dobijati mesečnu fakturu na puni iznos, po cenovniku. Ako kasni uplata subvencije, vaš problem. Fakturu morate platiti.

Svako ko je imao posla sa isplatom pomoći države - trudnice, na primer - zna da je čekanje na novac kao dobar dan. Vrtići su se, dakle, obezbedili od nesavesne države.

Međutim, ritam isplata nije jedino što „smrdi" u ovom scenariju.

Pre svega, objektivni posmatrač bi sigurno mogao da se zapita po kojim će se kriterijumima dobijati uverenja o nemogućnosti upisa. Ko će da bira ko dobija subvenciju, a ko ne? Naravno, nadležni gradski sekretarijat. Već se nazire mogućnost za zloupotrebe, što bi narod rekao, za dejstva preko veze.

Takođe, po kojim kriterijumima će „prekobrojni" moći da se upišu u privatne vrtiće? Koliko sam čuo, privatni vrtići neće imati obavezu da primaju „prekobrojne". Pretpostavljam da bi mnogi roditelji voleli da dete upišu u privatni vrtić na glasu, pre nego u neki manje dobar, ako se već subvencija velikodušno nudi.

Puno je, dakle, nepoznatih u ovom sistemu koji tek treba da počne sa radom. Kako će to sve u praksi izgledati?

„Javlja mi se" da će bar 50 odsto onih čija su deca išla u privatne vrtiće konkurisati za državni u nadi da će dobiti subvenciju. Čak i roditelji dece koja su sad upisana u državni vrtić imaju šansu da dobiju subvenciju za privatni. Potrebno je da dete ispišu, pa da ponovo konkurišu za državni vrtić. Cenim i da će tu biti solidan procenat lovaca na subvenciju i eventualni upis u neki privatni vrtić.

Dakle, komisija koja bude odlučivala o zahtevima za prijem u državne vrtiće će ovog proleća imati golem posao pred sobom. Da napomenem da je konkurs baš zbog ove reforme organizovan ranije, već od 15. aprila.

Međutim, možda jagma za privatnim vrtićima i neće biti toliko velika. Koliko čujem, svaka igraonica u gradu trenutno ima ambiciju da postane predškolska ustanova. Priča se da na verifikaciju čeka više desetina takvih i drugih novoformiranih vrtića.

Kad se nešto deli za džabe, svi staju u red.

Subvencije su ekonomski instrument koji sam po sebi izaziva kontroverze. One iskrivljuju tržište pošto se određeni učesnici favorizuju na račun drugih. Neki bi mogli da ocene da ovakvo uplitanje države može biti i nemoralno. Na račun dužnika gradskog budžeta, dakle svih nas, samo mali deo stanovnika će uživati pogodnosti koje sličan deo stanovništva ne uživa - na primer, roditelji dece u privatnim vrtićima koji plaćaju punu cenu.

Negativna nus-pojava je i povećanje cene privatnih vrtića usled ovih subvencija i potencijalne nove klijentele.

Priznajem, lično sam zainteresovan. Već šest godina sam klijent jednog privatnog vrtića. Gledao sam ga kako raste i razvija se u ustanovu među najboljima u gradu. Krivo mi je da možda više ne mogu da pratim cenu. Vlasnici vrtića jedva su dočekali dobar izgovor za povećanje cene. Da li će na moje mesto doći neko ko je preko veze dobio subvenciju grada? Muka me uhvati kada izračunam koliko sam novaca dao sve ove godine, svesno žrtvujući komfor radi ulaganja u svoju decu.

Ali, bar sam imao nišu za slobodni izbor.

Ko je želeo, mogao je da plati privatni vrtić i očekuje određenu vrstu usluge. A sad, kada se država upliće, da li će usluga u privatnim vrtićima ostati ista? Da li će broj dece u grupama ostati isti? Hoće li cena ponovo rasti i koliko?

I odakle uopšte pare u budžetu grada za ovako nešto. Zar nije bilo priče kako je Beograd super zadužen i kako nema meste za nove troškove? I šta će biti ako za godinu dana gradonačelnik kaže: "Ej, nemamo više para za ovo!" Ko će to da objasni vlasnicima vrtića koji su pare uložili u nadi da će subvencije biti na snazi u dužem vremenskom periodu?

Nekima ovakav scenario naravno odgovara, bar na kratke staze.

Setimo se samo priče oko PDV-a na bebi opremu u davna pradavna vremena vlade Mirka Cvetkovića. Omogućen je povrat PDV-a u komplikovanoj proceduri i za ograničen broj artikala, a pelene su gotovo istog dana poskupele, gle slučajnosti, baš za taj iznos povrata.

Ne treba okrivljavati trgovce ili pružaoce usluga što povećavaju cenu. To je njihovo puno pravo. Oni reaguju ako im se ukaže prilika da nadoknade ili uvećaju marginu profita. Treba kriviti populističku državu koja kao slon u staklarskoj radnji pokušava da promeni tržišne tokove.

Zato braćo, prijatelji iz državnih i gradskih organa, molim vas, ne mešajte se u tržište, bolje razmislite kako ćete svoje troškove da smanjite, i da radite efikasnije.

Ne bih imao ništa protiv da grad svima da subvencije; ali, kad se one daju samo jednima, a ne i drugima, onda je to pogodno tlo za zloupotrebe. To je više puta u praksi dokazano.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu