Kako je čovek-bomba uskočio u sport

Svako zna da skoči bombu, ili barem svako ko se preko leta brčkao u obližnjem bazenu trudeći se da zadivi devojčice. Da li to znači da najlakši skok na svetu može da se pretvori u pravi pravcati sport ako mu se dodaju buljuk Nemaca navučenih na adrenalin, deset metara visoka platforma i dašak akrobatike?

Spleš dajving ili bomba je skakanje slobodnim stilom u kom nije cilj da graciozno zasečete površinu vode a da pritom ne napravite ni najmanji talasić, već upravo obrnuto – što više pljusnete, to bolje.

Izgleda lako, ali nije. Kao i u svakom drugom sportu, i ovde postoje određena pravila. Da bih saznao nešto više o tome, stupio sam u kontakt sa šampionom u spleš dajvingu, čovekom koji se već nekoliko puta našao u Ginisovoj knjizi rekorda, Kristijanom Gutom.

VICE: Za tebe se može reći da si jedan od utemeljivača ovog sporta. Kako bi ti definisao spleš dajving?

Kristijan Gut: Već deset godina se bavim spleš dajvingom i još uvek mi nije lako da ga definišem. Od tradicionalnih sportova verovatno su mu najbliži olimpijski skokovi u vodu, osim što mi skačemo slobodnim stilom i namerno prskamo na sve strane.

Kako je sve počelo?

Sve je počelo sa grupom ortaka koji su se skupljali na jednom bazenu u Bajrojtu, u pokušaju da privuku pažnju lokalnih riba. Za to nam je zgodno poslužila platforma za skokove u vodu, a cilj nam je bio da nadmašimo druge skakače. I tako nam je jednog letnjeg popodneva iz čista mira palo na pamet da pokušamo da skočimo bombu sa te platforme, a kada smo otkrili da boli manje nego što smo očekivali, navukli smo se. Počeli smo da uvodimo svakakve varijacije na temu salta i okreta, dok malo-pomalo nismo otkrili da nije u pitanju bio samo hobi, već da bi to mogla da bude i sasvim nova disciplina.

Znači ne boli?

Spleš dajving ti je kao boks. Kad prvi put kročiš nogom u ring i popiješ dva dobro ciljana leva krošea od lokalnog šampiona, verovatno ćeš udariti u kuknjavu do kraja nedelje. Ali sve su šanse da ćeš do dvadesetog meča naučiti kako se udarac izbegne ili blokira, a i ako te udare, sad si bolje pripremljen da ga izdržiš. Sa spleš dajvingom je isto – uz malo treniranja možeš pripremiti telo za bilo šta.

Da li se od spleš dajvinga može živeti?

Prvih pet-šest godina stvarno nije moglo, ali ima par godina kako pokušavam da plaćam dažbine novcem od spleš dajvinga. Završio sam kurs organizacije sportskih takmičenja da bih od sporta koji volim napravio posao i sad mogu mirne duše da kažem kako u letnjim mesecima živim kao kralj. Zimi je malo teže, jer sam s vremena na vreme prinuđen da nađem neki poslić onako pride ili da tezgarim da bih mogao da platim kiriju.

Šta misliš, koliko ima spleš dajvera?

Ako treba da nagađam, rekao bih da se ta brojka kreće od petsto do hiljadu. Samo treba razdvojiti one koje učestvuju na takmičenjima od onih koji bi samo da pljuskaju po lokalnim kupalištima, a da nisu ni svesni da je to u međuvremenu postao pravi sport.

Kako se dobijaju poeni u spleš dajvingu? Računa se koliko si vode izbacio iz bazena?

Tačno tako, ali nije sve u tome. Iako se radi o slobodnom stilu, svaki takmičar je dužan da unapred najavi vrstu skoka.

Postoje četiri vrste skokova: u prvom nije dozvoljeno izvođenje bilo kakvih akrobacija, jer se računa samo koliko pljusne. Svaki drugi tip je rangiran po težini izvođenja u zavisnosti od toga koliko ima salta, okreta i figura. Na primer, dvostruki salto sa poluokretom i ulazak u vodu u vodoravnom položaju ocenjuje se sa 2.7 bodova. To se zatim množi sa zbirom ocena šest sudija. Najviša i najniža ocena se ne računaju.

Sudije ocenjuju tri segmenta svakog skoka: odraz, let i ulazak u vodu. Za različite elemente slobodnog stila (stav na šakama, povratni skok ili skok u prigibu), svaki sudija daje posebne ocene od jedan do deset. I naravno, što više vode pljusne, to bolje. Poeni za svaki skok se sabiraju i taikmičar sa najboljim rezultatom je pobednik. U stvari je vrlo prosto.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu