Najveći problem Njujorka vezan za marihuanu je policija

Pre nekoliko meseci, bio sam sa nekoliko prijatelja na izletu na severu države Njujork kada nas je zaustavila drumska patrola da bi nas pretresla, a njihov pas onjušio auto zbog droge. Sve su nas izvukli iz kola, razvalili naš iznajmljeni kombi i pronašli malu plastičnu kesu sa jednim gramom trave. Kada su pronašli kesicu, moji drugari i ja - svi smo mladi, tamnoputi ljudi - instinktivno smo raširili ruke sa dlanovima okrenutim ka njima, kao da se predajemo.

Panduri su počeli da se smeju. Jedan od njih mi je prišao i rekao: „Shvatam. Dolazite iz grada, vožnja je duga, poneli ste malo trave da popušite usput. Spustite ruke. Sve će biti u redu". Svi smo se pogledali začuđeno. Navikli smo na žestoku reakciju pandura kada je u pitanju droga. Ovaj tip je bio pun razumevanja, bio je skoro prijateljski nastrojen. Patroldžija je nastavio, „kazna je 100 dolara. Budite strpljivi, krenućete za pet minuta."

Bili smo isuviše sumnjičavi da bismo osetili olakšanje. Po onome kako njujorški panduri postupaju kada imaš malo trave, učinilo nam se da smo se nekako suviše lako izvukli. I naravno, uručio mi je kaznu, zahtevajući da se pojavim na sudu zbog „nezakonitog posedovanja marihuane (sic)", po članu 221.05 Krivičnog zakona država Njujork. Maksimalna kazna je 100 dolara. Kao što su nam i obećali, mogli smo da nastavimo put. Kada smo se vratili u kombi, postavio sam goruće pitanje.

„I to je sve? Kako to da ljude u gradu hapse zbog istog ovog sranja"?

Država Njujork je drastično smanjila kazne za posedovanje marihuane 1977. godine, dodajući član 221. krivičnom zakonu o prestupima vezanim za drogu. Ako nisi ranije osuđivan, i ne pušiš i ne prodaješ, ako su ti pronašli 25 grama ili manje, za prva dva prestupa ćeš samo platiti kaznu. Ako je neko dovoljno trapav da ga uhvate i treći put, možda će odležati 15 dana u zatvoru. Ali za građane grada Njujorka ne važi isti zakon koji je u ostatku države na snazi više od dve decenije.

Njujorška policija hapsi mnogo ljudi samo zbog posedovanja manje od 25 grama marihuane. Prošle godine, 28,644 ljudi je uhapšeno zbog trave, a preko 15,000 ljudi je palo u šestomesečnom periodu, od marta do avgusta ove godine. To nije ništa novo.

Broj hapšenja zbog marihuane počeo je da raste 1996. godine, kada je otišao načelnik policije Vilijam Breton dok je gradonačelnik bio Rudi Đulijani. Mnogi za drastičan porast hapšenja zbog marihuane krive pristup održavanju reda i mira poznat kao „pristup polomljenih prozora", koji je usmeren na zločine koji utiču na kvalitet života, i koji ohrabruje rasističku policijsku praksu.

Iako su hapšenja zbog marihuane bila u malom porastu tokom Bretonovog prvog mandata, njegov naslednik, Hauard Safir, pokrenuo je sveobuhvatnu akciju, koja je trajala do kraja njegovog mandata 2000. godie, rezultujući sa 51,000 hapšenja zbog marihuane te godine, dok je istovremeno bio žestoko kritikovan zbog brojnih kontroverzi visokog profila. Sećate li se ubistva Amadua Diala? Brutalnog prebijanja Abnera Luime? Oba rasno polarizujuća incidenta su se dogodila za vreme Safirovog mandata.

Trend hapšenja zbog marihuane nastavio se tokom kratkog mandata načelnika Bernarda Kerika, od 2000. do 2001. godine.Kada je Majkl Blumberg izabran za gradonačelnika 2003, vratio je Rejmonda Kelija na mesto načelnika policije. Keli je bio načelnik za vreme mandata gradonačelnika Dinkinsa, od 1992. do 1994. godine, neposredno pred dolazak gradonačelnika Đulijanija i načelnika Bretona.

Iako je bilo veoma malo hapšenja tokom Kelijevog prvog mandata, u drugom se sa osvetom okomio na prestupe vezane za marihuanu, i za vreme njegove vladavine, njujorška policija je upotrebom taktike „zaustavi i pretresi" u 2011. godini uhapsila preko 50,000 ljudi zbog marihuane. Pod Kelijem, broj incidenata sa slučajevima zaustavljanja i pretresa porastao je sa 100,000 tokom 2002, do skoro 800,000 devet godina kasnije. Više od 80 odsto uhapšenih su bili Afroamerikanci. Njujorška Unija za građanska prava nazvala je ovu praksu njujorške policije "krstaškim ratom protiv marihunane" koja je naškodila je i onako slabom ugledu ove službe među pripadnicima manjinskog stanovništva.

Uprkos načinjenoj šteti, javila se nada da će doći do razrešenja, kada je nova administracija preuzela vlast u Njujorku početkom ove godine. Zadatak gradonačelnika Bila de Blejsija je iskupljenje, i neće biti lak. Kao što mi je Dona Libreman iz njujorške Unije za građanska prava rekla preko telefona, „Imamo mnogo posla. Kultura koja se stvara već dve decenije ne može biti promenjena preko noći".

Njujorčani su 2013. godine izabrali Bila de Blejsija za gradonačelnika, reagujući na niz predizbornih obećanja, među kojima je bilo i ono o popuštanju kada je u pitanju progon zbog marihuane. Na položaj je vratio Bretona, koji je popravio ugled policije Los Anđelesa u javnosti, dok je bio na njenom čelu. Ali Savez za politiku o drogama je prošlog meseca objavio izveštaj u kojem otkriva da je, uprkos predizbornim obećanjima, broj hapšenja zbog marihuane i i pod njegovom administracijom i dalje veoma visok, i ljudi tamnije kože i dalje bivaju hapšeni u nesrazmernom broju. Pored navodne legalizacije medicinske marihuane i sporog prihvatanja ove biljke u celoj zemlji, rat Njujorka sa marihuanom deluje još nepravednije.

De Blejsio i Breton su prošle nedelje pokušali da poprave stvar, kada su na konferenciji za medije objavili da njujorška policija više neće hapsiti počinioce koji poseduju 25 grama marihuane ili manje. Drugim rečima, primenjivaće već postojeće zakone države Njujork, umesto da nastave sa neobuzdanim hapšenjima koje ova služba sprovodi poslednjih 17 godina. De Blejsio je obrazložio da će ova akcija ispraviti rasni disparitet kod hapšenja zbog marihuane, iako se nigde u ovim novim smernicama ne pominje hapšenje pripadnika manjina. Ovo je jednostavno povratak na poštovanje zakona koji je na snazi još od 1977.

I pored svih De Blejsiovih i Bretonovih najava na sav glas, njihova akcija deluje kao najobičniji simbolični gest. Službenici njujorške policije su dobili novi protokol dan posle njihove objave. Na desetine takvih dokumenata sa direktivama prolaze kroz ruke policajaca svake godine; slična operativna naređenja povodom tog istog protokola za postupanje kada je marihuana u pitanju su distribuisana u policiji i 2011. i 2013. godine, pod načelnikom Rejom Kelijem. Kao rezultat toga, broj hapšenja je opao, ali i dalje se meri desetinama hiljada. Bez obzira na naređenja, policajci i dalje hapse ljude zbog malih količina marihuane.

Efikasna implementacija novog protokola o marihuani je u rukama samih policajaca Njujorka. Oni imaju diskreciono pravo da postupaju sa prestupnicima sa marihuanom od slučaja do slučaja, i da im pišu kazne ili stave lisice, i policajci i dalje mogu da sprovode rasnu diskriminaciju, jer je to stvar lične procene. Prema novim smernicama, svako ko izgleda kao da je „pod uticajem droge ili alkohola", ili izgleda kao da je upravo ugasio džoint, biće uhapšen. Ove indicije su neodređene, i teško ih je dokazati. Postoje mnogi izuzeci na koje policajci mogu da se pozovu i uhapse nekoga, ako to zaista žele.

„Ono što De Blejsio i Breton zaista govore je da će veoma uzak dijapazon prestupa vezanih za marihuanu biti prikladan za novčanu kaznu, umesto za hapšenje", kaže Marta Rejner, profesorka krivičnog prava i krivičnog postupka na pravnom fakultetu Fordam. „U prošlosti, postojao je kurs koji je zahtevao i ohrabrivao novčane kazne za taj uski dijapazon, ali mi ipak i dalje imamo ovaj ogroman broj hapšenja zbog marihuane."

Policijski sindikati su izrazili svoje zgražavanje ovim novim protokolom. Izvor iz policije je rekao „Daily News-u" da bi odeljenje čak moglo da pristupi štrajku niskog intenziteta - da jednostavno čine manje da bi zaštitili grad, zato što su uznemireni.

Njihov otpor potiče od toga što hapšenja zbog marihuane igraju ogromnu ulogu u produktivnosti policije, i na institucionalnom i na individualnom nivou. Pomenuti izveštaj njujorške Unije za građanska prava kaže da policijske stanice mogu lako da napumpaju svoje statistike tako što nagomilaju slučajeve hapšenja zbog posedovanja, i da policajci više vole da hapse zbog marihuane, jer je opasnost relativno manja, i zbog prekovremenog rada koji obično usledi tokom obrade takvih hapšenja. Jedan policajac je otišao toliko daleko da je rekao Uniji za građanska prava da je lakše prolaziti kroz proces hapšenja sa prestupnicima koji imaju marihuanu jer su „čisti, ne smrde i nisu prljavi". Provlačenje nedužnog, pokornog hašišara kroz sistem je sjajan način za policajca da na kraju smene doda sebi nekoliko prekovremenih sati.

„Prekovremeni rad je ključna stvar", kaže Piter Moskod, bivši policajac u Baltimoru, koji je trenutno profesor krivičnog prava na Džon Džej koledžu. „On daje podstrek većini oblika ponašanja policajaca. Panduri obožavaju prekovremeni rad. To je pravi podsticaj za čitav jedan aspekt obavljanja policijskog posla". U gradu u kojem hapšenja zbog posedovanja čine 12,7 posto od ukupnog broja hapšenja, i nepoznati broj sati lakog prekovremenog rada, teško da je iznenađujuće to što su panduri popizdeli zbog novog razvoja događaja.

Hapšenja su takođe polazišne tačke koje mogu da dovedu do daljeg unapređivanja statistike. Rejnerova mi je rekla, „Hapšenja zbog marihuane su osmišljena za primenu politike nulte tolerancije prilikom obavljanja policijskog posla. Ideja je privesti ljude zbog pretresa i ispitivanja. Ovde je reč o takvom vidu policijskog posla – hoćeš da pretražiš džepove ljudima, da saznaš šta drže u njima, i želiš da ih ispitaš, da otkriješ šta znaju, da bi potencijalno došao do nečeg krupnijeg".

Bez sitnih hapšenja zbog trave, policajci će morati da pronađu druge načine za otkrivanje ozbiljnijih zločina. „Hoće li policajci to zameniti hapšenjima za neke druge sitne prestupe da bi im statistika bila bolja?", postavlja Moskos retoričko pitanje. „Možda, ali ne mogu da se setim ničega što je toliko lako. Ali policajaci umeju da budu ingeniozni. Možda smisle nešto".

Dok je ranije jedno jedino hapšenje moglo da donese policajcu dobru statistiku, trag za neki drugi slučaj, kao i nekoliko sati prekovremenog rada, sada im neće donositi skoro ništa. Napisana kazna nema neku vrednost u statistici, za njenu obradu nije potreban prekovremeni rad, kao ni pojavljivanje na sudu (barem ne za policajca). Izgleda da policajci mrze da ih pišu jednako koliko i civili mrze da ih dobiju. Ako policajci otkriju izuzetke u ovom novom protokolu, možda bi mogli da nastave sa takvim hapšenjima, ali Moskos sumnja da će to da se dogodi. „Mislim da će ovo da promeni policijsku kulturu", kaže on. „Mislim da im ovo konačno govori, 'Prestanite da tražite travu kod ljudi', i policajci će prestati, jer na taj način neće dolaziti do hapšenja."

Kako stvari stoje, niko nije presrećan zbog ove nove politike. Policajci misle da je stvar otišla predaleko, grupe koje se zalažu za legalizaciju misle da nije otišla dovoljno daleko, i ovo neslaganje baca novu svetlost na ideološki jaz između grada Njujorka i njegovih snaga reda i mira. Tokom 17 godina i pod vođstvom četiri različita načelnika policije, grad je nepravedno redefinisao zakone o marihuani, pretvorivši ih u drakonske zamke za nedužne građane. Ostaje da se vidi da li je nova direktiva iz gradske skupštine iskren pokušaj da se ispravi nepravda, ili je samo još jedan prazan gest koji neće ostaviti traga na birokratski način rada njujorške policije.