Nedavno se državna kasa napunila racijama po beogradskim klubovima. Na kojoj god žurci da su vas zatekli, nemajte nikakve sumnje u objektivnost policije, u smislu da se upada u svih onoliko klubova koliko može da se poseti za veče. Razlike među kulturnim politikama možda prave klaberi, ali panduri nemaju taj filter. Nema rasizma u očima kapitala i cigani iz Belvila nisu iseljeni zato što je Đilas bio rasista. Sledećih par meseci država će naplatiti kazne za to nešto gudre što su uspeli da vam nađu po džepovima. U cipele nemaju vremena da gledaju, na sreću, ja da vam kažem.
Reklame
Već sam i na ulici često zaustavljan. Najčešće onda kada izađem u jeftinoj trenerci, kada se prirodno najviše i mrštim jer mi tako bolje stoji. Obrijana glava ne pomaže. Taj filter imaju. Ako su pešaka, pokušam da upotrebim argument da bez marice nemaju prava na pretres, ali to nikada nije pomoglo, na kraju bi me svakako ispipali.
Na železničkoj stanici gde inače čekam autobus da bih se prevezao kući, dva puta su me grupno skidali golog, u marici, sa sve čučni u nadi da će mi nešto ispasti iz dupeta. Bogu hvala beznadežno, hvala kurcu, ne ložim se na pandure. Što bi lako moglo da se desi jer nije kao da se pitam na šta mi se diže, a na šta ne.Niti drkam na CMNM porno (guglujte, sranje je). Izgleda da sam ipak za neke egalitarnije forme odnosa. U međuvremenu smo rešili taj problem – murija i ja, ne ja i porno industrija, taj odnos je nerešiv. Negde od oktobra prošle godine, pa do pomenutih racija, jesam zaustavljan i legitimisan, ali nijednom nisu stigli da me pretresu.Taj oktobar sam bio voždovački komšija vikendom. Tu se pribegavalo odmoru od kluba gde bi se u suštini praktikovalo isto ono što i u klubu. Ako sam neko veče punih džepova sa prijateljem išao niz Vojvode Stepe, to nažalost znači samo da se nastojalo da se ti džepovi ne isprazne tako lako. On je svime što je nosio na sebi demonstrirao dubok odnos koji ima sa Kalenić pijacom, ja sam za promenu nosio turban (drogirani vole da se kite), a marica nas je zaustavila na Autokomandi.
Reklame
Na njihov zahtev za legitimacijama, moj saigrač je hrabro, glasno i nazalno počeo da se buni: Je l' to zato što sam peder. Svaka čast, ali ja sam se usrao jer bi i površni pretres značio debakl. Mislim da prijatelj u sopstvenom komšiluku nikada nije imao problema sa onima čiju mržnju prema policiji neizmerno cenim, a zajeban je Voždovac po tom pitanju, stadioni na sve strane.Sreća kao prati hrabre, ali ne mislim da je sreća ovoga puta bila u pitanju. Pandur za dve glave niži od nas obojice se izvinjavao. Ostali u i oko marice nisu imali nikakav komentar, legitimisani jesmo ali su nas odmah ostavili na miru, izvinjavamo se, ne, samo rutinska kontrola, prijatno, doviđenja. Doviđenja, fini neki momci, da im jebem mater.
Zbunio me je taj efekat koji smo proizveli, zapravo, nisam bio siguran šta sam naučio. Situacija me naposletku jeste poprilično zabavila tako da sam čekao da se ponovi, ili jedva sam čekao da je ponovim. Recimo da smo se ponovili u krug cirka sedam-osam puta i svaki put bi mi bilo sve zabavnije. A onda mi je postala tužno. Oni bi prilazili, ili bih ja prolazio, a oni zaustavljali, tražili isprave samo da bih ja upregnuo svoju najženstveniju gestu i oklembešeni ručni zglob gotovo u visini ramena.Okej, nisam se izdrkavao, ali eksperiment je po pravilu uvek rezultirao jedva zagledanjem, vraćanjem dokumenata u koja često nisu gledali uopšte, pozdravom, otpozdravom. Dakle, moj mi je pederluk uskratio vaćarenje uniformisanih muškaraca. Kada tako postavim možda i nije čudno, i pederi se većinski više lože na buč. Ali mislim da stvar ipak treba postaviti drugačije. Uostalom, nije uvek tako bilo.
Reklame
Nije da nisam srećan i zadovoljan što imam proverenu formulu da me gudra ne žulja u cipeli već da joj je udobno u prednjem džepu, ali. Kakvu to reakciju izaziva pederski kliše u pandurskom, i mnogo bitnije, zašto?Da li je jebeno moguće da smo na istoj strani?Nemajte sumnje, njih upošljava država isključivo da bi je čuvali od sopstvenih rezidenata, i da bi joj privređivali. Mene ne upošljava ni na koji način, što pritom nije nešto čemu težim ili što bi mi rešilo probleme. Kakve to veze ima sa time da se neki plaše gorepomenutog zgloba ispred onih čija je mržnja prema policiji dokazana toliko puta? Neprijatelj mog navodnog neprijatelja, moj logičan saveznik? Okej, dosta je zbunjujuće, moja kriptomanija uzima maha i previše mi vremena treba da napišem ovaj tekst. Da se ipak vratim na zglob.Limp wrist. Kao što sam već nedovoljno detaljno opisao, (pre)opušteni ručni zglob, kada šaka formira ugao od devedeset stepeni sa podlakticom. U američkom slengu, sinegdoha, feminizirani muškarac. Zatim, američki pank bend, ne znam nijednu pesmu, ali sam bio zaljubljen u hardkorovca. Takođe, pri rukovanju vatrenim oružjem, loš ili neispravan stisak drške pri ispaljivanju, što rezultira mašenjem mete. I znate kada vam neće pomoći?Dosta sa pitanjima. Kada nemate da platite kartu u gradskom prevozu, kada bi vas isti komunalci javno šamarali jer ste anonimno želeli da popušite kurac u javnom wc-u, kada mukotrpno zarađujete po parkovima i mostovima. Kada radite ili ne možete da radite sve te lepe stvari zbog kojih vam nisu primamljivi masovni organizovani policijski skupovi. Jeftine trenerke s onu stranu kordona, a vi?
Ukoliko ste pak civili i ne pronalazite se među navedenima, dva su scenarija zašto se na vaš zglob panduru na ulici tako lako spušta pendrek. Prvi je da se peder doživljava kao bezopasan i bespomoćan, drugi je da je u očima njegovog poslodavca peder relevantan instrument za ostvarivanje sopstvenih ciljeva, saveznik. Ne znam šta mi je gore. Dobro ajde, ovo drugo.Boje li se panduri pedera i zašto da ne?
