Kako može da izgleda život kada sa nepunih deset godina saznaš da više nikada nećeš moći da hodaš?VICE je zato blejao sa Nemanjom Radičevićem iz Kraljeva. Nemanja ima 18 godina i taj je dečak koji ne hoda od desete godine. Međutim, kolica ga nikada nisu sputavala da živi život na način na koji on želi - nemirno i uzbudljivo. Naš zajednički drug, preko kog sam i upoznala Nemanju pre dve godine, posvetio mu je rep pesmu "Heroj" koja do detalja opisuje odnos koji ovaj Kraljevčanin ima prema životu.
Reklame
Bez obzira na invaliditet, Nemanja živi kao svaki prosečni tinejdžer u Srbiji. Ide u školu, trenira, putuje – ne dozvoljava da mu bilo kakav hendikep promeni život.- Rođen sam bez jednog pršljena, i prvo je rečeno da nikada moći da hodam. Međutim, bez obzira na dijagnozu koja nije uopšte davala nade, ja sam kao mali imao sigurno preko 15 operacija. Nakon tih zahvata sam počeo da jačam mišiće, na nogama sam imao longete i pokušavao da hodam uz pomoć štaka, priča Nemanja za VICE.Nemanja je uz podršku roditelja u jedanaestoj godini čak počeo da hoda bez pomagala. Međutim, nakon brojnih zahvata, otišao je na poslednju operaciju koja ga je, nažalost, vratila na sam početak. Nakon višegodišnjeg truda rečeno mu je da više neće moći da hoda.- Došlo je do komplikacija tokom poslednje operacije, i opet sam bio na početku. Jednostavno nisam imao više snage da prolazim kroz sve to ponovo, posle tog saznanja, rešio sam da prihvatim da ću biti nepokretan i da počnem da živim sa tom činjenicom, dodaje ovaj hrabri momak koji je pre šest godina počeo da se interesuje za disciplinu hard-kor siting.Otkako je na internetu pronašao informacije o ovom sportu, odlučio je da invalidska kolica upotrebi i na drugi, prema njegovom mišljenju, veoma uzbudljiv način.
Foto: Nemanja Radičević
- Siting je kombinacija vožnje skejta i bicikla, ali samo u kolicima, tako može najlakše da se objasni, za tu disciplinu su ti potrebna specijalna kolica. Ja sam jedini u Srbiji koji se bavi ovim sportom, i zaista uživam u tome. Uvek sam bio nemirno dete, izvodio sam različite vratolomije. Ovaj sport je popularan širom sveta, dok u Srbiji niko nije čuo za njega, objašnjava Nemanja koji dodaje da u Kraljevu baš i nema uslova za bavljenje sitingom.
Reklame
Skejt park je bio u planu u Kraljevu još kada sam ja upisivala srednju, međutim od toga su ostala samo obećanja.- Ponekad vozim na stadionu, od skejt parka sam davno digao ruke. Ovaj sport nije popularan u Srbiji, zato niko neće ni da ga sponzoriše. Verovatno da sam hteo da pevam turbo-folk, javilo bi mi se brdo sponzora, bilo bi: "Vidi ovo, mali je u kolicima, biće od njega zvezda", ali ja to neću, odlučan je Nemanja.Koliko je Nemanja ambiciozan potvrđuje i informacija da je pre dve godine čak pokušao da uđe i u Ginisovu knjigu rekorda u vožnji invalidskih kolica na zadnjim točkovima.
- Prvo sam se raspitao koliki je rekord i saznao da je tada bio 16 kilometara. Odlučio sam da probam, i u trenutku kada sam uspeo da izvozim svih 37 krugova na stadionu u Kraljevu, rekord je oboren. Jedan momak iz Kine je digao rekord na 25,5 kilometara i tada sam rekao, ma nema šanse, to je udaljenost kao od Kraljeva do Vrnjačke Banje, kroz smeh prepričava Nemanja koji tokom zime nema uslova za treniranje na stadionu.Tokom zimskog perioda kulira u šetnji sa psom, ženkom staforda koju vodi napolje čim ustane.- Zimi ne mogu da treniram, pa onda treniram psa. Ona me bukvalno pokreće, odemo do grada, bacam joj lopticu, gledam da je ne šetam u delu gde ima puno ljudi, jer se ljudi odmah uplaše kad vide staforda, kaže Nemanja i dodaje da je u poslednje vreme počeo da se interesuje za elektronsku muziku.
Reklame
- Često idem po trens žurkama, psihodelija, elektro haus minimal/progresiv, kaže, ali ga smara što mu zimi nedostaje nekakva obaveza, opsesija kao sa hardkor sitingom.Na moje pitanje o devojci kroz smeh šmekerski odgovara da su "žene najjača stvorenja na ovoj planeti."- Imam devojku, tek smo na početku veze, neću ništa unapred da pričam, dosta vremena provodimo zajedno, kaže.- Hej, nisam ti rekao, prekida me, hoću da uradim rukav, da istetoviram celu ruku. Za sada imam tetovažu belog konja ispod kojeg piše Infinity I live with no limits, deli Nemanja sa mnom buduće planove.
Ono što mu trenutno uliva najveću nadu je operacija matičnim ćelijama za koju se već sad polako sprema.
"- Na tu operaciju ću moći da odem kad napunim 24 godine, zato što se sad još uvek razvijam. U ovim godinama bi ta operacija bila rizična. Trebalo bi da me operiše doktorski tim Kineza u Novom Sadu. S obzirom da meni fali taj jedan pršljen, matične ćelije bi trebalo da ga regenerišu, optimističan je Nemanja.Pitam ga da li je spreman na još jednu operaciju zbog prethodnih iskustava.- Ne mogu više ništa da izgubim, gore od ovoga svakako ne može da bude. Ili ću prohodati ili ću ostati u kolicima, kaže.Narednih godina mu predstoji detaljna priprema.- Idem u teretanu, radim zgibove, dižem tegove, moram da ojačam kako bih bio spreman, kaže mi i dodaje da će zbog operacije odložiti upis na fakultet.- Hej, mene je život sa jedne strane ograničio, ali mi je zato otvorio nove vidike. Uvek treba imati neki cilj, meni nije cilj da guram kolica, hoću da živim, uporan je Nemanja.
