​Prodajem drogu turistima na hrvatskim muzičkim festivalima

Leto je odsviralo svoje. Mrak je kad ustanete i mrak je kad se vraćate kući. Ove nedelje je premijerno prikazana božićna reklama za robne kuće "Džon Luis", a svi letnji muzički festivali objavili su retrospektivne mini-filmove samo da bismo se svi osećali grozno, dok se prisećamo koliko smo se samo smejali i znojili na brodskoj žurci negde na Jadranu.

Ti video snimci i hemijskim sredstvima iskrivljene face koje ljudi na njima prave nagnali su me da počnem da razmišljam o momcima (i radi se gotovo isključivo o momcima) koji opskrbljuju prekomorske festivale drogama. Vrlo često oni su Britanci, što znači da postoje velike šanse da su prokrijumčarili pozamašnu količinu vrlo ilegalnih narkotika kroz Evropu. Uzimajući u obzir da je rasturanje droge, prema svim ispovestima, jedan veoma stresan poduhvat koji zahteva posvećenost, ne vidim u čemu je čar podvrgavati mu se u stranoj zemlji kad umesto toga možeš samo da se prepustiš festivalskim čarima.

Da bih shvatio motivaciju tih dilera, stupio sam u kontakt s jednim od njih — likom u ranim dvadesetim koga ćemo zvati Adrijan, jer očigledno ne možemo da mu objavimo pravo ime — i pošao da se nađem s njim u njegovom rodnom Birmingemu. Ovo ispod je njegova ispovest, a na njoj je izvršena urednička intervencija samo zbog dužine i jasnoće:

Prvi put sam u Hrvatsku išao na žurku. Ionako nosim drogu sa sobom gde god da idem, tako da sam bio opskrbljen za sebe i svoje drugare. To je bilo 2010. godine. Kad sam stigao, shvatio sam da je tamo bukvalno nestašica droga. Ljudi su odlepljivali, čupali me, davali mi neverovatne sume novca. Prodao bih gram MDMA koji sam kupio za 23 dolara za 150 dolara. Tad sam pomislio: U redu, na ovome bih mogao dobro da zaradim .

Prvih nekoliko godina nisam dilovao profesionalno. Prodavao sam prijateljima, ali bi mi ljudi uporno tražili robu i nije mi bilo pravo što nemam da im dam. Osećao sam se plemenito što im donosim drogu. Svi samo žele dobro da se provedu. Nije važno iz koje ste klase, kakvo obrazovanje imate — svi vole da se urade.

Počeo sam da dilujem profesionalno pre tri godine. Dostupan sam šest sati dnevno, pošaljem SMS ljudima da im kažem u koje vreme i gde ću biti. Imam novi broj za svaki festival, ali nikad ne dilujem na samoj lokaciji festivala. Kad počne da pada mrak, isključim telefon, uradim se i uživam u provodu. Nisam kao oni dileri koje samo zanima zarada. Ima dilera koji izađu u svet i zarade milione.

Ograničavam broj ljudi kojima dilujem. Radim samo grupne narudžbe i namirim četvoro ili petoro ljudi dnevno. Grupna narudžba iznosi oko 40 pilula, a jedna košta 30 dolara. Ne dajem popuste. Ne gnjavim se sa ljudima koji naručuju jednu ili dve pilule — osim ako se ne radi o nekoj slatkoj devojci.

Glasine se šire brzo na festivalima, što je istovremeno dobro i loše. To znači da ljudi žele da kupe ono što imaš, ali te spazi i policija. Imate idiote koji na žurkama izvikuju vaše ime, mašu rukama i govore svima da su drogu kupili od vas.

Uvek su lepe devojke te koje će trepnuti dvaput i odrati vas. Stalno proveravam koliko novca imam kad sam u njihovom društvu. Ako devojka misli da može besplatno da dobije robu ni za šta, vara se. Međutim, ako želi da spava s vama za koku, to je u redu. Podeliću gram s njom. Svaki put imam drugu devojku na festivalima. Ionako u tom aranžmanu droga nije jedino što dobijaju.

Najgore mušterije su Italijani i Španci. Ne žele ništa da plate, postavljaju gomilu pitanja, pokradu te. Ne zamaram se s njima osim ako ne dokažu da može da im se veruje. Moji najomiljeniji ljudi imaju iskustva s drogama. Fensi klinci su dobri, zato što su razumni. I gejevi su kako treba, zato što su se odvalili gomilu puta u životu i znaju kako se to radi.

Uvek ima idiota. Ljudi kupe pilule, pa me posle zovu: "Hej, pa ovo ne radi!" Vratim se da im vratim lovu, a oni su toliko odvaljeni da ne znaju gde im je dupe, gde im je glava. U fazonu su: "Volimo te, druže." Ili kupe ketamin, ali se žale kad ga probaju. Nemaju pojma šta se dešava; u fazonu su: "Šta si mi to, pobogu, dao?" Kažem im: "To je najbolji ket koji možete da dobijete, stigao je pravo iz Indije."

Tamo vam je Divlji zapad. To je Hrvatska, nije Engleska. Hrvati se ne zajebavaju. Tu se vodio rat devedesetih i oružje je uobičajena pojava. Sve se može za lovu. Nema veze da li ste policajac ili mafijaš — sve je to isto. Policajci su vam najveći mafijaši.

Policija zna ko su dileri. Pre nego što vas uhapse sačekaće da skupe gomilu stvari o vama i iznudiće vam novac. Uhapsiće čak i goste festivala. Kao mamac koriste lepe devojke — one ponude liku džokavac, a ako ga on prihvati, policija ga oglobi sa 460 dolara. Dok ste tamo, morate da pazite na policajce u civilu. Nikad ne kupujte drogu od Hrvata kog ne poznajete.

Morate da budete pametni ako ne želite da vas uhvate. Ne budite idiot. Ponekad morate da pazite i na druge dilere. U većini slučajeva je u redu ukoliko ne želite da zavladate tržištem. Ali imao sam prijatelje kojima su zalihe poharali drugi dileri i prodavali ih dalje.

Jednom su me uhvatili. Bila je to moja greška — bio sam tako odvaljen da nisam znao gde sam. Bio sam budan tri dana, urađen od koke, pijan, zgutao sam par pilula. Trebalo je da pohranim negde svoju robu, ali sam umesto toga otišao da se nađem s devojkom. Izvukao sam se sa ogromnom novčanom kaznom. Znate ono kako u Velikoj Britaniji policija ne gleda u vaše bokserice? E, pa u Hrvatskoj gleda.

Kad imate dobre droge, imate pristup raznim mestima. Na kraju sam se slizao s mafijom i ispočetka je bilo dobro. Sprijateljio sam se s jednim likom, išli smo na dobru klopu, radili fine droge, izlazili na lepa mesta. Onda me je upoznao sa svojim prijateljima i postalo je ozbiljno. Počeli su da me propituju — postao sam paranoičan. Kad vidite ljude s pištoljima, nenormalne stvari, pomislite: U redu, ne želim da imam nikakve veze s tim. To je već previše.

Uglavnom možete da potplatite obezbeđenje. Jednom prilikom sam jedini dilovao na brodskoj žurci; ludački sam zaradio — oko 3.800 dolara. Onda sam upoznao jednu devojku. Uradio sam se i nisam bio baš najnormalniji. Dala mi je ket, a pripadnik obezbeđenja je to spazio.

_________________________________________________________________________

"Spice boys": Britanija na udaru sintetičke marihuane

_________________________________________________________________________

Imao sam kod sebe gomilu novca, tako da sam ga nagurao u gaće, ispod jaja. Otišao sam da naručim piće za šankom kad smo se vratili na obalu i tad su me čuvari zgrabili. Pokušao sam da se iskobeljam, ali su me pretresli. Moja kara nije baš toliko velika, tako da ste ladno mogli da vidite hrpu novca kako štrči. Molio sam ih da mi ne uzmu sve i na kraju su mi vratili šaku novca, a zadržali ostalo. Isti čuvar me je narednog dana pustio da uđem na festival. Smejao se dok me je uvodio.

Ako sledećoj generaciji dilera mogu da dam jedan savet, to je: ne uzimajte ket dok radite. Obožavam ket, ali ne smete da ga uzimate dok radite.

Na primer, jednom sam odradio čitav festival i da bih proslavio uzeo punu kašiku ketamina. Mora da sam odjednom ušmrkao dva ili tri grama. Kasnije sam se vratio u svoj apartman i zaboravio da sam nameravao da se iselim. Mesto je bilo pravo pravcato skladište droge, a gazdarica je bila ušla da nam izbaci stvari. I uzela mi je sve, ukrala mi sav moj novac, čak i moje kristale ametista. Ali nisam joj mogao ništa jer me nije prijavila policiji. Uzela mi je nekoliko hiljada.

Najsvetlija tačka moje karijere dilera bilo je višestruko zaljubljivanje u različite devojke na različitim mestima. Ali ako vam se neka devojka dopadne, ne dajte joj drogu besplatno. Morate biti sigurni da je s vama zbog vas, a ne zbog droge.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu