​Devojke i genitalni herpes

Ove godine je Svetska zdravstvena organizacija objavila podatke koji pokazuju da dve trećine svetskog stanovništva ispod 50 godina – to je 3,7 milijardi ljudi –imaju virus herpesa. To je većina tvojih ortaka, a verovatno i ti.

Najčešći oblik herpesa – i to onaj koji dve trećine nas imaju – je jednostavan virus herpesa (tip 1, ili HSV-1). To je onaj koji izaziva ranice. Manje rasprostranjen je HSV-2, koji obično izaziva genitalni herpes, i ozbiljniji je. Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je oko 417 miliona ljudi ispod pedeset godina zaraženo njime.

Ali danas se većina ljudi slaže da je ova definicija proizvoljna. Možeš da imaš tip 1 na genitalijama, a tip 2 na ustima (naročito ako si lizao nekoga ko ga ima).

„Ako imaš oralni seks sa partnerom dok imaš herpes, možeš da mu preneseš genitalni herpes", kaže Marian Nikolson iz savetovališta Asocijacije virusa herpesa. „Ali ja na to volim da gledam kao na baštovanstvo. Možeš da posadiš oba tipa virusa na isto mesto, ali tip jedan će bolje napredovati na sunčanom mestu, a tip 2 u senci. Ima li vam to smisla"?

Ali ako većina nas ima virus koji izaziva genitalni herpes, zašto nemamo fizičke simptome? Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi, osam od deset ljudi sa genitalnim herpesom još ne znaju da ga imaju, jer se ne javlja reakcija kod svakoga.

Ali kakav ti je život ako ga imaš i znaš da ga imaš? Razgovarali smo sa dvadesetšestogodišnjom Londonkom Šenon o tome kako je to živeti sa genitalnim herpesom.

Zarazila sam se herpesom kada sam imala 22 godine. Završavala sam master i jedne večeri spavala sa jednim kolegom. Bili smo kao neki ortaci, ali te večeri smo svi otišli u pab posle predavanja i nas dvoje smo završili u krevetu.

Sledećeg dana sam osetila peckanje – mislila sam da je u pitanju cistitis. Otišla sam kod lekara i on mi je prepisao antibiotike. Ali nije prestalo. Onda sam par dana kasnije dobila plikove na vagini, svuda oko usmina. Potpuno sam odlepila. Mislila sam da imam groznu reakciju na antibiotike. Ponovo sam otišla kod lekara. Bacio je jedan pogled na mene, i potpuno se uspaničio. Rekao mi je da imam herpes i da pod hitno moram da odem na genitalno-urinarnu kliniku. Kada tvoj lekar odreaguje kao da je kraj sveta, onda i ti pomisliš da je kraj sveta.

Doktor na genitalno-urinarnoj klinici me je umirio. Rekao je da će mi uzeti bris. Objasnio mi je sve o tome kako postoje dve vrste herpesa, dao mi je neke letke i rekao, „Ne brini zbog ovoga, stvarno nije ništa strašno, prilično je uobičajeno", i poslao me kući.

Kada sam se vratila kući, zavrtelo mi se u glavi. Jedino što sam znala o herpesu je bilo to da je loše da ga imaš. Niko ne želi da ima herpes, zar ne? Tada nisam imala previše samopouzdanja. Tek sam izašla iz duge veze koja se završila prilično ružno, i taj tip je bio prvi sa kojim sam spavala posle raskida. Bila sam tako ljuta. Tip sa kojim sam se kresnula je bio mnogo stariji od mene, imao je četrdeset i nešto godina, i nisam mogla da verujem da ne zna da je zaražen. Ali kada sam videla koliko se uznemirio kada sam mu rekla, shvatila sam da nije imao pojma. On nije kreten. Više sam se nervirala zbog toga koliko nisam imala sreće. Pola mojih ortaka se kara unaokolo i ništa im se ne događa. Bila sam ubeđena da više nikada neću moći da imam normalan seks. Da ću morati da imam seks samo sa partnerima koji prihvataju moju „bolest", ili sa drugima koji su zaraženi, kao da je u pitanju nekakva velika, mračna tajna.

Došli su mi rezultati i otkrila sam da imam tip 1. Iako je razlika između tipa 1 i tipa 2 prililno proizvoljna, ipak sam se osećala bolje. Tip 1 je onaj kada ti obično izađe ranica na usnama. Trebalo bi da je manje ozbiljan i da ne bude isuviše strašno kada se ponovo pojavi. Tip 2 je obično genitalni i smatraju ga ozbiljnijim. Ali zaista nema veze, jer oba tipa možeš da dobiješ bilo gde.

Rekla sam nekim ortacima i reakcije su zapravo bile prilično pozitivne, kada uzmemo u obzir šta je u pitanju. Jedna od mojih najboljih drugarica ga takođe ima, a ja to nisam čak ni znala. Od tada se još dvoje naših ortaka zarazilo.

Kada sam prvi put dobila dijagnozu, uplašila sam se za svoje zdravlje. Herpes utiče na nervni sistem. Prvo sam osećala peckanje na nogama. Bila sam paranoična da će se ponovo javiti, što i jeste, svakih nekoliko meseci tokom prvih godinu i nešto dana. Kada mi herpes ponovo bukne, neka mesta na vagini počnu da me svrbe, a nekad se svrab proširi sve do dupeta – ženama se često javlja tamo. Bilo me je isuviše sramota da idem kod lekara, pa sam neko vreme kupovala antivirusni lek „aciklovir" preko interneta. On mi je pomogao i sada mi veoma retko bukne, možda jednom ili dvaput godišnje.

_________________________________________________________________________

"Keš robovi", film o momcima koji plaćaju ogromne svote novca dominatriksima

_________________________________________________________________________

Kada bukne, ne smem da imam seks, jer je tada zarazan. Ali mnogo ljudi ni ne zna da ga ima, i tako se širi. Ili to, ili ih jednostavno nije briga da li će nekoga njime zaraziti. Imam dečka već nekoliko godina. On ga nema, ali ne bi mi čudilo da sam mu ga prenela, ali da njegov organizam ne reaguje. Bili smo pažljivi, ali ne preterano. Znaš, ne razmišljaš uvek o tome kada se smuvaš s nekim i sve vreme bi da spavaš s njim. Na to sada gledam kao na menstruaciju. Počne malo da me probada, i znam da će se pojaviti. Malo me uhvati groznica i budem malaksala. Ali da budem iskrena, retko razmišljam o njemu.

Shvatila sam da ako kažeš momku da je to ozbiljna stvar, on će pomisliti da jeste. Moj dečko voli nauku, pa je veoma brzo shvatio da je taj problem minoran. Ali ipak razmišljam o tome kako bi bilo kada bih ponovo bila sama. Da li bih momku sa kojim se smuvam za jednu noć rekla da ga imam? Verovatno ne, zarpravo, jer mislim da ne predstavljam rizik ni za koga. Ne želim da to bude nešto što će me definisati.

Imena su izmenjena.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu