​Penzionisani policajci koji identifikuju leševe na starinski način

Džin Salivan i Džejms Kardin proveli su mnogo vremena zureći u belu tablu sa iscrtanom tabelom anonimnih mrtvih ljudi. U zgradi u gradu Džolietu, u državi Ilinois, u kojoj se nalazi islednikova kancelarija za okrug Vil, istražitelji ne mogu da se oslone na tačskrinove, laboratorijske asistente u belim mantilima ili obilje podataka dostupno za svega nekoliko sekundi kao što to obično viđate po kriminalističkim TV serijama. Umesto toga, njihov radni prostor ukrašavaju dva desktop kompjutera, tri prastara štampača i gomila kutija obeleženih jednostavno sa: "Za skeniranje."

Tabla sa mrtvima izdeljena je plavom molerskom trakom na kvadratiće koji sadrže detalje o neidentifikovanim mrtvim telima izložene u stupcima i redovima. Među njima se nalaze informacije o tome gde je telo pronađeno, pod čiju je nadležnost ono potpalo, šta je od laboratorijske analize urađeno, gde se posmrtni ostaci trenutno nalaze i šta je sledeće na rasporedu za slučaj. Svaki red počinje sleva, nadimkom. "Madam Baterflaj", najduže neidentifikovan leš ovog para, pronađen je nakon što je 1968. godine ženska osoba premlaćena i zadavljena kraj autoputa I-55. "Svetlucavi" je imao zlato u zubima, a "Sandučar" je pronađen — izrešetan mecima — kako pluta u drvenom sanduku u plovnom kanalu kod Lokporta.

"To su sve nekad bili živi ljudi i verovatno imaju nekoga ko se pita gde im je brat, sestra, tetka, stric, majka, otac", izjavio je za VICE Salivan, penzionisani detektiv iz Romeovila.

Tako je 2008. godine tadašnji islednik okruga Vil Patrik O'Nil honorarno angažovao dvojicu muškaraca kao tim za identifikovanje tela iz starih slučajeva. Karden — penzionisani šerifov istražitelj okruga Kuk i pregovarač za taoce pri SWAT-u — i Salivan izgradili su mrežu od nule, povezujući se sa ekspertima i kopajući po nacionalnim bazama podataka kojima su imali pristup. Njih dvojica radila su sa forenzičkim antropolozima sa Univerziteta u Indijanapolisu i Univerziteta u Severnom Teksasu, kao i sa ekspertima za analizu stabilnih izotopa sa Instituta za konzervaciju Muzeja Smitsonijan, između ostalih. To je, međutim, spor i težak posao, i iako je žanr "istinitih zločina" doživeo neku vrstu kulturološke renesanse a reforma krivičnog prava je sve popularnija, identifikovanje mrtvih tela u Americi gotovo je komično staromodna rabota.

"To vam je kao da imate dve polovine jedne igle i stavite ih u dva različita plasta sena u zemlji prepunoj plastova sena", izjavio je Salivan. "Možemo da nabavimo DNK analizu, zubarski karton, forenzičke podatke, antropološke studije, svu bazu podataka koja nam je dostupna. Ali ako neko nije uvrstio svoju polovinu u izveštaj o nestanku osobe, naš deo posla time postaje još teži."

Naravno, forenzička nauka ostvarila je proteklih decenija ozbiljan napredak. Analiza stabilnih izotopa može pomoći da se utvrdi gde je na svetu dotična osoba živela na osnovu elemenata pronađenih u fragmentima kostiju i drugom telesnom materijalu. A Nacionalni sistem nestalih i neidentifikovanih osoba — poznat kao NamUs — pomaže da civili i čuvari reda i zakona međusobno sarađuju na slučajevima. Prema rečima direktora upravljanja slučajevima i komunikacije pri ovoj bazi podataka Džeja Toda Mejtuza, ona je na ivici ogromnog ažuriranja, prvog velikog osvežavanja podataka otkako je pokrenuta pre devet godina.

I dalje preostaje pregršt prepreka kad je u pitanju povezivanje imena nestalih sa telima mrtvih. Ali nije nemoguće — čak i ako je ponekad neophodna puka sreća, kao što ilustruje slučaj tela koje su Karden i Salivan prvobitno nazvali "Muzičar".

Posmrtni ostaci pronađeni su 20. maja 2009. godine na obali reke Des Plejns, zapadno od Međudržavnog puta 55 blizu grada Čanahona u državi Ilinois. Leš se sastojao od tri kile kostiju — bez glave, bez ruku, bez stopala. Samo grudni koš, bedrena kost i delimične butne kosti. Bile su pokrivene tek odećom u dronjcima i farmerkama u kojima je pronađena novčanica od 20 dolara i trzalica za gitaru.

Nekoliko dana je čitava zemlja znala za te kosti, jer se Amerika pitala pripadaju li one Stejsi Kejls, četvrtoj supruzi osuđenog ubice Drua Pitersona. Nestanak Kejlsove prijavljen je 28. oktobra 2007. godine, a mesto gde su kosti pronađene značilo je da bi mogle da pripadaju i Lisi Stebik, koja je poslednji put viđena 30. aprila 2007. godine.

Ali 27. maja 2009. godine, vlasti su saopštile da kosti pripadaju muškarcu. Opšta halabuka se stišala i mediji su momentalno izgubili interesovanje. Kombiji i helikopteri su se povukli, a porodice Stebik i Kejls nastavile su svoju potragu drugde.

Kako je zemlja polagano zaboravljala na slučaj, tako su Karden i Salivan počeli da stupaju u akciju. Jedna mogućnost bila je čovek po imenu Džon Spira, koji je nestao 23. februara 2007. godine, iz okruga Dupejdž, severno od okruga Vil. Ali bio je tu i Skot Dadko, koji je takođe nestao iz okruga Dupejdž u decembru 2008. godine.

"Bili su slične visine, a i Spira i Dadko bili su muzičari", prisetio se Salivan. "Obojica su imali i slične probleme sa zubima."

A onda se Kardenu posrećilo na proslavi povodom odlaska u penziju njegovog starog prijatelja policijskog narednika iz Vudridža Terensa Frimena, u maju 2010. godine. Frimen — sa kojim je Karden radio u policijskoj službi Palos Parka još sedamdesetih — bio je spreman da se spakuje i sa suprugom preseli u kolibu u Viskonsinu. Međutim, jedan slučaj mu i dalje nije dao mira: nestanak Skota Dadka.

"Na žurki je pomenuo da je Dadko znao da visi u Džolijetu i da je imao bend", ispričao mi je Karden. "Informacija u vezi s bendom zvonila je na uzbunu. Naš 'Muzičar' imao je trzalicu kod sebe."

Nekih deset meseci pre proslave Frimenovog odlaska u penziju, otac Skota Dadka, Majkl, pronađen je mrtav kad je policajac došao da proveri kako je. Tokom autopsije njegovog tela, na kartici je sačuvan uzorak krvi koja je unesena u nacionalnu bazu podataka.

Kad su upoređeni DNK Majkla Dadka iz njegovog uzorka krvi i DNK profil "Muzičara", rezultati su pokazali 95 odsto šansi da su njih dvojica u krvnom srodstvu. "Muzičareva" DNK upoređena je i sa uzorkom brisa uzetim od Dadkove sestre, a i taj rezultat je pokazao poklapanje od 95 odsto.

"Testovi, zajedno sa antropološkim radom, predmeti u džepovima farmerki kao što je trzalica za gitaru — kao i činjenica da se on u međuvremenu nije pojavio — naveli su nas na konačan zaključak", rekao je Salivan.

Islednik O'Nil objavio je 27. jula 2010. godine da je "Muzičar" Skot M. Dadko. Imao je 32 godine.

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Vikend ratnici

___________________________________________________________________________

Čim se telo imenuje, slučaj se vraća nadležnoj policijskoj službi. U slučaju Skota Dadka, bila je to Državna policija Ilinoisa. Specijalni agent Državne policije Ilinoisa Kornelijus Monro rekao mi je da se Dadkov slučaj vodi kao istraga o smrti koja je još u toku i da ne može da komentariše njen status.

"Muzičar" je identifikovan, ali Kardenova i Salivanova tabla sadrže još 11 tela bez imena. Nekoliko njih obeleženo je za ekshumaciju. Druga čekaju laboratorijske nalaze na posmrtnim ostacima ili facijalnu rekonstrukciju. Ali svaki od tih koraka zahteva novac.

"Uz ograničen budžet, prosto moramo da čekamo", rekao je Salivan.

Karden i Salivan oduvek su znali da su šanse za imenovanje tela male, ali videvši da je forenzička nauka u međuvremenu poprilično uznapredovala, oni sa nadom i verom gledaju u budućnost. Testovi koji su danas skupi, uskoro bi mogli da postanu jeftiniji. Novi procesi mogli bi bolje da suze lokaciju na kojoj je osoba živela i uzroke njene smrti. Obimnija digitalizacija arhive mogla bi, uz pristup većem broju informacija, da pomogne istražiteljima poput njih da uštede vreme.

"Obojica mislimo da bismo, kad bi nestao neki član naše porodice, voleli da znamo da se oko njega neko trudi onoliko koliko se trudimo Džin i ja", rekao je Karden, objašnjavajući zašto je prihvatio posao starih slučajeva nakon što je čitav radni vek proveo u službi čuvanja reda i zakona. Karden je početkom ove godine napustio tim za stare slučajeva kako bi se potpuno povukao iz posla. Majk Vanover, penzionisani zamenik istražnog sudije za okrug Vil u međuvremenu je uskočio da preuzme njegovo mesto uz Salivana. "A čak i ako ne možemo da ih rešimo, možda ćemo uspeti da iskopamo dovoljno tragova za ljude koji će se ovim slučajevima baviti kad nas već odavno više ne bude bilo."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu