​Zašto je seks na radnom mestu užasna ideja

Priznajte: ideja seksa na radnom mestu zvuči prilično fenomenalno.

Svakako ne nedostaje ljudi koji to rade; nedavno je Biznis insajder (kakva seksi publikacija) sproveo istraživanje kojim je ustanovljeno da je 54 posto ispitanika kresnulo nekog kolegu, i da se gotovo polovina tih susreta odvijala na imanju firme. Još skorije, start-ap za zdravstveno osiguranje Zenefits je morao da pošalje cirkularni mejl u kojem apeluje na svoje zaposlene da prestanu da se karaju na stepeništu. A zašto i ne bi? Zvuči zabavno. Opasno. Kao nešto sa foruma Penthausa (sećate li ga se, vi od trideset i nešto?), ili iz nekog osrednjeg porno serijala. I često i jeste tako.

Ali ne uvek.

Jer ponekad, seks na poslu može da završi veoma, veoma loše. Od jednostavno sramotnog, do sasvim opasnog po život. Prikupili smo priče iz prve ruke od ljudi koji su upali u zamku menjanja poza na svom položaju.

DRŽAVNE INSTITUCIJE

Moj dečko i ja smo radili zajedno u okružnom sudu, i jednog dana smo rešili da iskoristimo pauzu za ručak da se kresnemo. Unapred smo istražili ceo sprat i složili se da je muški WC za zaposlene mesto gde je najmanje verovatno da će nas neko zateći. Ušli smo u jednu od dve kabine, stavili peškir na poklopac na koji smo seli, i zaskočili se. Super smo se provodili, kada smo čuli da neko ulazi. Koliko kod brzo smo mogli, podigli smo noge i prislonili ih na zidove kabine i čekali.

Verovatno smo izgledali kao da imitiramo pauke, a imajte na umu da smo i dalje bili, hm, spojeni. Da li je uljez došao da mokri? Ili da samo opere ruke? Ne, naravno da je ušao u kabinu pored, da se dobro iskenja posle ručka.

Ne znam koliko dugo smo sedeli tamo, isprepletani kao paukova mreža, sa podignutim nogama, i slušali tog tipa kako lagano sere, dok smo pokušavali da se suzdržimo od toga da ne prasnemo u smeh, dišemo, ili se kikoćemo. Konačno je završio, i mi smo sedeli tamo još koji minut, pokušavajući da odlučimo da li da nastavimo. Pomislili biste da bi nas zvuci i miris odvratili, ali na kraju smo to obavili. Mislili smo da smo zaslužili. Kasnije tog dana, prepoznala sam uljeza po cipelama. Više nisam bila u stanju da ga pogledam, a da ne pomislim na tu neprijatnu kombinaciju seksa i sranja.

– Tina, 31

PROBLEMI SA TAMNICOM

Zaposlio sam se preko leta u Torontu, i moj dečko je došao da me poseti. Obojica smo voleli da igramo uloge, ali uzeli smo neku jeftinu hotelsku sobu, pa nismo mogli da radimo zabavne i uzbudljive stvari koje smo hteli. Ali ja sam imao i ključeve od radnog mesta, a jedna od prostorija je bio ogroman prostor nalik skladištu. I ja sam shvatio da tamo možemo da izvedemo neke velike, neverovatne scene.

I tako sam jednog vikenda osmislio razrađeni scenario za njega. Recimo samo da je uključivao dosta opreme za vezivanje koju sam postavio po prostoriji, kao i gomilu dildoa različitih veličina. Po njemu sam morao da se obučem kao profesor, a on je trebalo da bude obučen u englesku školsku uniformu. A svaki od dildoa je trebalo da predstavlja jednog učenika. Nije bilo baš diskretno, ali koga je briga? Bio je vikend, i tamo nije bilo nikog drugog. Soba se zaključavala spolja, pa sam okačio ključeve oko vrata. Razmestio sam dildoe i drugu opremu, i obukao košulju i kravatu. I pomislio sam, u redu, samo ću da skoknem po kafu. Ovo bi moglo da bude dugo popodne. Ali kada sam izašao, shvatio sam da ono što mi visi oko vrata nije ključ, već kravata. Skinuo sam ključ i ostavio ga u prostoriji. Koja je sada bila zaključana.

Bio sam užasnut. Pomislio sam: Šta ću sad da radim, jebote ? Pored recepcije je stajao znak na kome je pisalo: „U slučaju nužde, pozovite obezbeđenje". I na trenutak sam razmišljao da to i učinim. Ali nisam mogao da smislim kako bi mi oni otvorili vrata, a da ne pogledaju šta je unutra. Šta bih im uopšte rekao? „Zdravo, momci, slučajno sam se zaključao". Da mi otvore vrata, a da im ih ja zalupim ispred nosa? „Hvala, momci! Pogledajte nagore! Gledajte me u oči! Samo u moje oči". Tako da obezbeđenje nije bilo opcija.

Do tada sam već počeo da paničim. Otrčao sam u administraciju. Vrata su obično bila zaključana, ali tog dana, hvala bogu, bila su otvorena. Otrčao sam do recepcije i zgrabio svaki jebeni ključ koji sam mogao da nađem. Otrčao sam nazad i pokušao da otključam vrata, ali naravno, nijedan od ključeva nije bio onaj pravi. Nisam znao da li unaokolo ima obezbeđenja ili kamera. I naravno, moj dečko je svakog časa trebalo da stigne. Zato sam otišao nazad u kancelariju i vratio sve ključeve, ne znajući koji je gde stajao. Samo sam ih pobacao nazad. Na kraju sam snimio kratki film o tom iskustvu, u kome smo malo pojačali dramu, ali u stvarnom životu, ja sam se sručio u fotelju administratora. Koncentrisao sam se na svoje glumačke veštine koliko sam god mogao, i rekao sebi: U redu, ja sam administrator. Ja sam profesionalac. Ja sam zadužen za sve. Imam ključeve od vrata. U slučaju nužde, ja mogu da reagujem na odgovarajući način. I ostavio sam ključ tačno… OVDE.

Pogledao sam nadole, i ispred njenog kompjutera, ispod gomilice vizit kartica, virio je jedan, poslednji ključ. Kunem se da sam čuo jebeni hor anđela, dok sam trčao niz hodnik i pokušao da otključam vrata. I bio je onaj pravi. Onda sam ušao, okačio ključ oko vrata, poljubio dildo za sreću, i sve vratio na mesto. Moj dečko je stigao par minuta kasnije, i sve je ispalo dobro. Nije imao nikakvih zamerki. U stvari, jeste rekao: „Sledeći put kada budeš koristio dildoe, prvo ih ugrej u toploj vodi. Tako će osećaj biti mnogo stvarniji". Savet profesionalca.

U svakom slučaju, celu priču sam mu ispričao mnogo kasnije.

– Dejvid

LJUBAVNICA NA SNIMKU SIGURNOSNE KAMERE

Kada sam imala 18 godina, zaposlila sam se u kompaniji koja je prodavala potpuno prirodne dijetetske prozivode. Prodavali su pilule i ljudima osmišljavali dijete. Klijenti su dolazili triput nedeljno na konsultacije povodom svoje dijete. Tu je bio i neki tip koji je imao običaj da dolazi neposredno pred zatvaranje. Imao je trideset i nešto, ženu, decu i sve ostalo. Bio je stvarno drag, i kada je počeo da mršavi, zahvalio mi se na pomoći. A onda je počeo da mi donosi male poklone. Bio je baš simpatičan.

A onda smo počeli da imamo seks u radnji – mislim, po celoj radnji. Raspored je bio takav da je postojao veliki otvoreni prostor za prodaju, pored je bio veliki šalter, a iza su bile odvojene sobe za konsultacije. I imali smo seks u svim prostorijama. U prostorijama pozadi. Napred. U ostavi. Posvuda. To je trajalo par meseci, moj ugovor je istekao, i šefica me je pozvala na kafu, da se ispričamo i zezamo. I čim smo sele, one mi je rekla, „Pa, mislim da treba da ti kažem da smo pre šest meseci instalirali sigurnosne kamere". A ja sam samo rekla, „Oh". Trudila sam se da delujem nonštalantno. Jer su svetla uvek bila ugašena. Ali naravno, ona je odmah rekla, „I uzgred, kamere su infracrvene i snimaju i po mraku. Htela sam da ti kažem zato što smo njegova žena i ja zajedno u roditeljskom savetu".

Nemojte pogrešno da me shvatite, bila je ljubazna po tom pitanju. Bila je dobra osoba slobodnog duha. Poentirala je kada je rekla, „Znaš, zaista sam ti zahvalna na tome što si čekala da prođe radno vreme".

– Nora, 29

UMALO DA IZGUBIM NOGU

Radila sam za jednu prilično veliku koncertnu agenciju u Evropi, i viđala sam se sa jednim šankerom u Amsterdamu skoro svaki put kada sam bila u gradu. Svratila bih do njegovog bara da proćaskamo i kresnemo se na brzaka, na mojoj pauzi, ili posle posla. Jednog dana sam došla i on me je zamolio da mu „pomognem sa nekim kutijama u skladištu". Sišli smo u vinski podrum i kresnuli se stojećki, uz neomalterisani zid.

U jednom trenutku sam mu pušila i bilo je mračno, a pretpostavljam da sam bila baš entuzijastična, pa nisam primetila koliko je pod ispod mojih kolena bio grub. Na povratku iz podruma smo shvatili da mi se u koleno zabilo parče stakla i da sam obilno krvarila.

Očistila sam se, i rana je zarasla tokom naredne nedelje… ili sam barem tako mislila. Dve nedelje kasnije, tokom boravka u Parizu, probudila sam se sa nepodnošljivim bolom u kolenu, koje je bilo duplo veće, koliko je oteklo. Skoro povraćajući od bola, otišla sam u lokalni urgentni centar, gde su me lekari obavestili da rezultati ispitivanja ukazuju na infekciju koja bi mogla da bude veoma opasna kada bi mi zahvatila i krv. Sprovešće još jedno ispitivanje da vide da li mogu da lokalizuju infekciju, ali ako ne mogu, onda je najbezbednije da mi amputiraju jebenu nogu iznad kolena. Bolje da izgubiš nogu, rekli su, nego da rizikuješ da ti infekcija ugrozi život.

Ležala sam budna u bolničkom krevetu u Parizu i razmišljala o pušenju koje bi moglo da me košta noge. Nedelju dana sam se ležala u bolnici u Parizu, i još nedelju dana sam hodala uz pomoć štaka. Srećom, obavestili su me da će moći da mi izleče infekciju pre nego što počne da predstavlja stvarnu opasnost, ali ja sam već odlučila da na svojoj poslovnoj ruti više nikada neću da svratim u taj bar u Amsterdamu.

Moja porodica je došla da me poseti. Pored toga, svi na poslu i kod kuće su želeli da čuju šta se dogodilo. Bilo mi je prilično teško da im to objasnim.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu