Klimavi rezultati za sve posle izbora u nedelju pretvorili u sedišta političkih partija u Madridu u neku vrstu spota za Muzej mišića: građani su se trudili da se ne utope u sopstvenim suzama, u sred folirantskog scenarija proslave, čekajući na vođe partija za koje su glasali da se pojave i pozdrave ih uz objašnjenje, šta se uopšte desilo.Svi su nezadovoljni sopstvenim izbornim rezultatima, niko ne zna ko će biti na vlasti i da li ćemo možda morati ponovo na izbore za par meseci. Izbori u nedelju su nosili obećanja promena, ali posle prebrojavanja glasova, sve se završilo, u najboljem slučaju, kao početak kraja suparničkih koalicija.
Reklame
Alberto Garson je jedini delovao dostojanstveno. Vrata zaštićenog smešnim fularom, priznao je, bez obzira što je najcenjeniji lider leve političke struje, da su njegovi potencijalni glasači podržali Podemos, novu levičarsku snagu koja se prepoznaje po purpurnoj boji, kao i da ga je direktno ošamario nepravedni izborni zakon - njegovoj partiji bi bilo potrebno pola miliona glasova za samo jedno poslaničko mesto.Isto to se ne može reći o Albertu Riveri, nekada jasnom pobedniku svih izbora, a sada primoranog da nekako namesti tužan osmeh na facu: "Španija otpočinje novo doba nade i iluzije", promumljao je nekako, da bi prikrio sopstveni pad. Par sledbenika narandžaste ekipe svratilo je do njihovog sedišta da ispiju koktele za 12 evra i deru se "Ja sam Španac" i tako pozdrave svog lidera.Ista ta himna mogla je da se čuje u sedištu konzervativne Narodne partije, uz već naučene slogane "Napolje iz Španije, Podemos", gde je grupa lažnih hipstera činila jezgro skupa smešnog poput skakutanja Marjana Rahoja po balkonu kada je izašao da ih pozdravi. Pored njega, Dolores Kospedal je lila gorke suze, ali ne iz srca, već iz čistog užasa. Ovo je najgori rezultat partije od 1989. godine.Bar nije najgori rezultat u istoriji demokratije u Španiji. Ta čast je bila rezervisana za Socijalističku partiju Pedra Sančeza. "Španija želi da bude na levici", izjavio je, iako je u stvari mislio: "Španija me ne želi."
Reklame
Jedini koji možda imaju razloga da razbiju pinjatu su nasmejani ljudi purpurnog talasa, za koje niko nije verovao da bi mogli da oforme partiju posle nedelja i nedelja protesta. Nisu zauzeli važne pozicije, ali su bar teško povredili te proklete veštačke koalicije suparnika, zauzeli mesta na političkom podijumu i doveli 69 seksi predstavnika koji su zakoračili u pobedu. Njihovo slavlje je oživela jedna od onih prelepih pesama koje su nam pevali naši komunistički roditelji.
