Kroz šta sve prolaze supruge predsedničkih kandidata u Srbiji

Fotografija: Fejsbuk printskrin

Ideja o Prvoj dami rođena je još davno uz pomoć prepredanja feudalističkih bajki o kralju koji pored sebe mora da ima kraljicu. Vremenom je onda nekako došlo i do toga da i predsednik neke države mora da ima svoju "damu" (ne ženu), iako je vreme vitezova i krznenog plašta odavno prošlo. Titula "prve dame" u Srbiji ne postoji, zvanično.

Zapravo, ona je svuda neslužbena, ali u zemljama poput Sjedninjenih Američkih Država, Malezije, Filipina i Meksika, supruge predsednika imaju ogroman uticaj samo na osnovu toga što su udate za njih. Ova titula u Srbiji je, ipak, sporna i ne bi ni trebalo da postoji - ne samo zato što je naša zemlja paralmentarna republika u kojoj predsednik nema onoliku zakonsku i izvršnu moć kao u državama gde je u svakom smislu prvi čovek zemlje. Uvođenje takve titule bi bio ozbiljan oblik diskriminacije po kojem žena dobija određene privilegije i zaduženja samo zato što ju je neko oženio.

Žena predsednika Srbije nije zanimanje, iako su nedavno neke supruge to pogrešno protumačile. Uprkos tome, u domaćim medijima "prva dama" se često koristi kao apozicija supruge predsednika ili supruge budućeg predsednika, iako u pravnom i ustavnom i sistemu ova institucija nigde ne postoji. Da se priča završava samo na dodavnju izmišljene titule u novinskim naslovima, sve bi bilo okej. Međutim, ceo fenomen se proširio na često maltretiranje ovih žena samo zato što su matičaru rekle, ispostaviće se, zaista sudbonosno "da".

Istorija mržnje i razapinjanja ovih žena po novinama je duga i strašna. Ne zaboravimo da je Žaklina Kenedi najdrljala samo zato što je za vreme kampanje trošila mnogo novca na garderobu i to kreatora koji nisu američki. Zli komentari, laži, napadi, osude, postali su svakodnevna praksa tokom političkih kampanja, jer ako je predsednik ili kandidat za nekog "loš čovek", njegova žena je uglavnom "bednica, jadnica, kurva, kučka, gadura ili rospija" - bar je tako u srpskom jeziku. U najsvežijoj istoriji, najpopularnije je pljunti ženu da je narko-šefica.

Evo samo nekih svežih i poznatijih primera neprijatnosti koje doživljavaju supruge politčara:

Milenko Jovanov je pokušao da pokaže da je okej sa rodnom ravnopravnošću time što je istakao da žena može biti moćni bos koji upravlja narko-tržištem ove zemlje. Ali Milenko, žao nam je: You are doing it wrong. Ovaj skorašnji napad na novinarku i suprugu aktuelnog predsedničkog kandidata Natašu Jeremić je jedan od najužasnijih primera u skorijoj istoriju, a izostanak ličnog izvinjenja premijera i predsedničkog kandidata Vučića Nataši Jeremić je još veća sramota.

Posle ovih optužbi, Jeremić je izjavila da se prvi put u životu nečega plaši, a u međuvremenu je podnela i krivičnu prijavu protiv SNS-a. Osim ovih direktnih uvreda i osuda, na njen račun je upućena gomila uvreda zbog "odglumljenih" suza na društvenim mrežama kao i osuda zbog slikanja selfija posle konferencija. Ipak, nisu izostale ni brojne reči podrške, naročito njenih koleginica. Neki su čak pokušali da ovaj ispad porede sa slučajem Andreja Vučića, što je tek besmiselno.

Iako se sama prihvatila zanimanje "predsednikove supruge", i Dragica Nikolić je bila meta ženomrzačkih komentara i to uglavnom iz usta još jednog večitog kandidata - Vojislava Šešelja. Tako je vremenom uz svoje ime, ni kriva ni dužna, dobila epitete da je nepismena, primitivna, isisivačica krvi, starleta, a na svakodnevnom nivou je morala da se nosi i sa spekulacijama o vanbračnoj deci muža, odlazećeg predsednika države, Tomislava Nikolića.

Često je meta i modne policije, i poput pomenute Džeki, neretko joj se gviri u novčanik.

Ponekad abrovi o sadašnjim ženama nisu dovoljna poslastica narodu i protivkandidatima, pa se ljudi odluče da jednostavno linč prošire i na bivše supruge. I na ljubavnice. I na majke. Tako je bivša supruga Borisa Tadića, po zanimanju novinarka, ostala pod lupom do kraja života.

Zapravo pod mikroskopom. Javnosti su posebno bili zanimljivi detalji njenog odlaska u manastir, gde su je mediji non stop opsedali. Ukoliko živite u ovoj zemlji i bili ste udati za predsednika, izgleda da nemate pravo da izaberete "svoj put".

Ono što joj se najviše zameralo je što se nije dovoljno pojavljivala u javnosti sa mužem Borisom Tadićem dok je  bio predsednik, da bi sve kulminiralo verbalnim i fizičkim napadom u junu 2012. godine. Tatjana je protiv napasnika podnela krivičnu prijavu, ali ishoda još nema.

O supruzi predsednika Liberalno-demoktratske partije i nekadašnjeg kandidata za predsednika države Čedomira Jovanovića na osnovu naslova u medijima znamo samo jedno - da je seksi. Iz nekog razloga, medijima je već godinama interesantno samo telo ove žene, posebno to kako ono izgleda posle četiri porođaja.

Vojislav Šešelj je 2012. godine iz "haške ćelije" odlučio da u kandidata stranke za predsednika Srbije promoviše suprugu Jadranku Šešelj. Samo nekoliko dana pre ove izjave, Jadranka je za medije izjavila da nikada nije bila uključena u kampanju SRS, "pa ni tada". Čak je i dodala da ne želi da imenom skuplja jeftine poene. Njen muž je, izgleda, to ipak želeo, što je očigledno bilo važnije u tom trenutku.

Žena koja je od 1980. do 2009. godine bila bez ličnih dokumenata.

Još na VICE.com:

Žene će spasiti Ameriku od Trampa

Šta je problem sa celokupnom kampanjom Vuka Jeremića

Osmomartovski marš sa obespravljenim radnicama i nezaposlenim ženama