Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE ŠvajcarskaŠvajcarci vole da se ponose svojom neutralnošću. Ali ta neutralnost ne zadire suviše duboko – Švajcarska svake godine izvozi ratne materijale u milijardama, i to u zemlje koje otvoreno krše ljudska prava i direktno ili posredno učestvuju u ratovima. Švajcarske kompanije su 2015. godine u 71 državu izvezle ratne materijale u vrednosti od 446,6 miliona švajcarskih franaka.
Reklame
Kao što to obično biva, Švajcarska nacionalna banka i razne druge fondacije i penzioni fondovi u zemlji povezani su sa industrijom za proizvodnju oružja, i to u formi akcija i kredita. U utorak ujutro, osamdesetšestogodišnja mirovna aktivistkinja Luiza Šnajder odlučila je da iskaže svoje nezadovoljstvo time i sprejem ispisala "Novac za oružje ubija!" crvenim slovima na zidu Švajcarske nacionalne banke. Nakon toga ju je odvela policija.Njen čin je došao u pravi čas, taman pred lansiranje kampanje Grupe za Švajcarsku bez vojske ( Gruppe für eine Schweiz ohne Armee – GsoA), koja želi da zabrani švajcarskim finansijskim činiocima da sarađuju sa industrijom za proizvodnju oružja. Posetio sam Luizu Šnajder u njenom domu u Kenicu kod Berna kako bih saznao nešto više o njenim planovima da razbije sistem.VICE: U utorak ujutro ste ispisali "Novac za oružje ubija!" na zidu Švajcarske nacionalne banke. Šta vas je motivisalo na to? Luzia Šnajder: Mene motiviše mir. Uverena sam da je svako oružje na ovoj planeti suvišno. Svaki franak koji ode na industriju za proizvodnju oružja doprinosi zlu i patnji u svetu. Ne mogu da prihvatim da Švajcarska nacionalna banka ulaže u industriju za proizvodnju oružja i čak da zarađuje od toga. Imate švajcarska oružja širom sveta. Nema ničeg neutralnog u tome. Izvinite, za koje ono novine radite?Za VICE. Za šta?VICE – on je za mlade ljude.Oh, pa dobro, u tom slučaju apsolutno moramo vašim čitaocima da prikažemo širu sliku, da im pomognemo da povežu sve tačkice. Mediji često javljaju o događajima isključivo u posebnim kategorijama i kolumnama – oni ih nikad ni na koji način ne povezuju. Ali sve je povezano. Glad je povezana sa novcem, oružje je povezano s novcem. Novac znači moć. Ne možete samo da govorite o pušci a da ne govorite o tome odakle je ona došla i šta sve može da uradi.
Reklame
Jeste li zadovoljni onim što ste uradili?Veoma sam zadovoljna, mislim da je sve dobro prošlo. Završilo se lepom turom razgledanja u policijskim kolima.Jesu li vas zvanično optužili za nešto?Ne, samo su me uklonili sa lica mesta. Ali ušla sam u ta policijska kola puna srca. To je upravo ono što sam se nadala da će se dogoditi. Kad su policajci prvi put stigli, izgledalo je kao da žele da mi progledaju kroz prste, ali onda je stigao šef policije i on je naredio mlađim policajcima da me odvedu sa lica mesta. Bili su simpatični – ponašali su se prema meni kao da sam njihova rođena baka.
Luiza Šnajder zna koliko vredi mir još otkako je prvi put čula Hitlera na radiju. Fotografija: Philippe StalderIspričajte mi korak po korak kako ste odlučili da ispišete političku poruku na zidu Nacionalne banke. E, pa neko je već na istom tom zidu ranije ispisao "Nijedan čovek nije ilegalan". Nisam ja to uradila, iako sam mogla. To je bilo uklonjeno, tako da je zid ponovo bio potpuno beo. Izgledao je tako nevino i čedno. Prosto me je suviše mamio. Nisam mogla da prihvatim da su ti bankari prosto prebrisali legitimnu zabrinutost tih ljudi.Koliko dugo ste već mirovni aktivista?Prisustvovala sam ratu u svoj njegovoj žestini sa osam godina – strašno sam se plašila tada. Moji roditelji su mnogo pričali o politici. Čula sam Hitlerove govore na radiju i videla kako su odrasli ljudi reagovali na njih – bili su zabrinuti, uplašeni, izgubili su svaku nadu. Moj otac je regrutovan protiv svoje volje i u ono vreme ljudi koji su izbegavali vojnu službu bili su streljani na licu mesta. Već mi je tada to sve bilo jasno, još kao malom detetu. Moja učiteljica mi je govorila da previše analiziram stvari, ali već mi je tada bilo jasno da je svetu potreban mir. Moj otac me je naučio da se svaki udarac vrati, čak i ako ta reakcija stigne u nekom drugom obliku. Sledila sam tu filozofiju čitav svoj život.
Reklame
Kako se uloga Švajcarske u međunarodnoj industriji za proizvodnju oružja vremenom menjala?Postali smo mnogo pametniji jedno vreme posle rata – shvatili smo koliko zla to sa sobom nosi. U posleratnom periodu je pacifizam preuzeo oblik organizovanog pokreta. Bila su to vremena religioznih socijalista, kojih ima i danas. Znate li za Karla Barta?Ne, da li bi trebalo?Jao, pa ovaj čovek ne zna čak ni ko je Karl Bart! Niste čuli ni za Kurta Martija? To su bili briljantni ideolozi koji su se zalagali za mir i radili protiv industrije za proizvodnju oružja. To je bio težak posao – nije to kao da sedite kod kuće i čekate da se dogodi nešto smešno pa da onda pišete o tome. Trebalo je mnogo vremena i truda da se razotkrije kako švajcarski penzioni fond ulaže naš novac u proizvodnju oružja.Pomenuli ste religiozne socijaliste – kakvu ulogu ima religija u vašem životu? Je li borba za mir i hrišćanski zadatak?Jevanđelje je jedna od najrevolucionarnijih knjiga na svetu. U Besedi na Gori, Isus kaže da će prvi biti poslednji i da će poslednji biti prvi. I ja verujem u to. Ali ja nisam zagrižena, ne mislim da je Isus morao da iskrvari na smrt radi našeg spasenja. Verujem da u ovom svetu postoji poredak, da je Zemlja na svom zacrtanom putu i da će jednog dana taj put biti ostvaren. U tom poretku, ja imam svoju namenu i postići ću je svom svojom verom, snagom i vremenom, potrošivši na to krv, suze i znoj.
Reklame
I zbog toga ste otišli do Nacionalne banke?Tačno tako. Želela sam ljudima da poručim da novac Švajcarske ne sme da odlazi na proizvodnju oružja.Još na VICE.comŠvajcarska odbila zahtev za državljanstvo veganki jer je bila previše "dosadna"Pauza u protestima i bes zbog "targetiranja" demonstranataŠvajcarski običaj glasanja dok se razvaljuješ