​Kako da hakujete mozak na seks bez emotivnog vezivanja

Vanesa* se zarekla da se više neće upuštati u neobavezan seks posle incidenta na devojačkoj večeri njene prijateljice. Ugovorila je muvanje preko Tindera u dva noću "dok je pila alkohol na slamčicu u obliku penisa" i na kraju se našla sa likom radi seksa za koji kaže da je bio samo "u redu". Dotičan seksualni partner bio je još manje impresivan: "Prezirala sam ga i sve što predstavlja svakim delom svog bića", kaže ona.

Ipak, zatekla je sebe kako je posle opsednuta njime. "Svaki delić mog bića je vrištao: Ne puštaj ga da ide", kaže ona. "Bilo je to jebanje u zdrav mozak."

Ovo je za mnoge dobro poznata situacija: odlučili ste se na seks sa nekim ko vam je odbojan, nemate želju da sa njim izađete, a opet na neki bizaran način ujutro osećate privrženost prema njemu.

"Uvek poželim da izlazim sa ljudima sa kojima sam imala seks", kaže 25-godišnja Lusi, "čak i kad ih mrzim."

Čudni su putevi romantičnog vezivanja; smatra se da je ono posledica složenih hormonskih koktela, neurobioloških procesa i društvenog uslovljavanja. Iako mnogi delovi ljudske spoznaje ostaju totalna enigma, naučnici su izolovali nekoliko hormona i moždanih struktura koji bi mogli da budu zaslužni za te sulude porukice koje ste slali pre neku noć.

Veći deo onoga što smo naučili o ljubavi stiglo nam je preko prerijskih voluharica. Ovi glodari omiljeni su među naučnicima koji žele da razluče misterije ljudske ljubavi: za razliku od 97 odsto drugih sisara, oni su monogamni, a parovi voluharica sklapaju jedni sa drugima izuzetno jake veze. Kad se suoče sa izborom, ove životinje — koje potiču iz šumskih predela Evrope i Azije — biraju da ostanu isključivo sa svojim partnerima, staraju se jedni o drugima i na kraju zajednički svijaju gnezdo. U studijama su istraživači uspeli da izoluju dva hormona odgovorna za ove trajne veze: oksitocin i vazopresin, a oba se kod prerijskih voluharica oslobađaju tokom seksa.

Testovi pokazuju da kada mužjaci prerijskih voluharica dobiju dozu vazopresina — ili ženke oksitocina — ove životinje se na licu mesta vezuju za svoj najbliži potencijalni par, čak i pre nego što dođe do parenja. Kod mužjaka i ženki prerijskih voluharica, zaključili su istraživači, vazopresin i oksitocin su magični sastojci doživotne monogamije, koji par vezuju sve dok ih smrt ne rastavi.

"Mužjaci voluharice proizvode vazopresin", objašnjava Lari Jang, istraživač na Univerzitetu Ejmori, čije se istraživanje specijalizovalo za društvene navike prerijskih voluharica. "Sistem vazopresina stimuliše teritorijalno ponašanje. To je više neka vrsta posesivne veze." Studije su pokazale da kada se mužjacima voluharica ubrizga hemikalija koja sprečava oslobađanje vazopresina, oni se više ne vezuju za svoje ženke.

Za to vreme, ženke voluharica više zavise od oksitocina (iako i mužjaci luče taj hormon). Proizveden u hipotalamusu, oksitocin ima snažne veze sa širokim dijapazonom ponašanja u društvu, uključujući majčinsku vezu, stvaranje bliskosti i čitanje i prepoznavanje društvenih signala. Kod ženki voluharica, oksitocin se kombinuje sa dopaminom kako bi nastao jak osećaj bliskosti.

"U mozgu ženke voluharice nastaje koktel hemikalija, a jedan od njih je oksitocin", objašnjava Jang. "On mozgu omogućava da upije društvene signale seksualnog partnera — kao što su njihova lica, miris, kako zvuče." Kad se voluharice pare, deo njihovog mozga po imenu nucleus accumbens (cingularni režanj) stvara vezu između društvenih signala koje su one zapazile zbog oksitocina i osećanja zadovoljstva nastalog masovnim izlivom dopamina (hormona zadovoljstva) u njihov mozak.

Kad se dopamin i oksitocin vežu u mozgu voluharica posle seksa, ta veza se samo produbljuje. "Tako nastaje vezivanje", objašnjava Jang. "Odigrava se u istom delu mozga koji učestvuje i kod zavisnosti."

I ljudski mozak sadrži receptore oksitocina i vazopresina. Kao i prerijske voluharice, i ljudi tokom seksa luče ogromne količine oksitocina. Doktor Jang objašnjava da je poznato kako stimulacija grudi i grlića materice tokom seksa oslobađa velike količine oksitocina u ženski mozak, na koji se nadovezuje lučenje oksitocina posle orgazma. Istraživanje doktorke Helen Fišer sa Univerziteta u Indijani pokazuje da, kada skenirate mozgove zaljubljenih ljudi, oni pokazuju aktivnost u delovima koji proizvode i emituju dopamin — u istim onim oblastima koja postanu aktivna kad uzmete kokain.

Jang je razvio postulat da je romantično vezivanje evolutivno nasledstvo čiji je cilj da nas podstakne na uparivanje kako bismo se postarali da naši potomci imaju najveće šanse za opstanak. "Potrebno je mnogo vremena da bi se razvio potomak ljudi — majka dete neguje godinama. U istorijskom smislu, bilo je korisno za oba seksualna partnera da se zbliže kako bi mogli zajedno da rade na podizanju zdravog potomka", zaključuje on.

Ali može li ta veza da se spreči? Pošto se smatra da oksitocin i vazopresin stvaraju smaračko post-seksualno zbližavanje, da li je moguće manipulisati ovim hormonima kako bi se izbegao beskrajan pijani plač kao posle vaše poslednje veze za jednu noć? Doktor Jang kaže da je to ostvarivo.

Prvi korak u kontrolisanju ljubavnih hormona, prema njegovim rečima, jeste izbegavanje kontakta očima — poznato je da dug kontakt očima povećava oslobađanje oksitocina u mozgu. "Tokom seksa sa nekim", objašnjava Jang, "vi stvarate intimnu vezu pogotovo preko njihovog lica i očiju. To vam odlazi direktno u mozak i vi bivate nagrađeni. Ljubav i vezivanje su u velikoj meri nalik zavisnosti. Oni sadrže velik broj istih hemikalija. Dakle, ako biste uspeli da preusmerite informacije koje dobijate neostvarivanjem kontakta očima, to bi pomoglo."

Kad smo već kod zavisnosti, ako želite da izbegnete emotivno vezivanje, pomoglo bi i kad biste imali seks na drogama. "Kokain i metamfetamin povećavaju lučenje dopamina, a dopamin učestvuje u ostvarivanju vezivanja među parovima. Ako na spoljni način povećate taj dopamin pre intimnog trenutka, onda on kasnije neće imati isto dejstvo ", objašnjava Jang. Posebnost seksa i razlika izazvana oslobađanjem dopamina neće biti toliko izraženi." Drugim rečima, ako se uradite pre nego što se kresnete, manje je verovatno da ćete nalet oksitocina koji omogućuje vezivanje povezati sa svojim seksualnim partnerom.

Važna napomena: iako su droge možda korisne u izazivanju tendenciozne bezdušnosti, alkohol može da ima potpuno suprotno dejstvo na žene. "Kad mužjaci voluharice piju alkohol, oni postanu promiskuitetni i to ih sprečava da se vežu", kaže Jang, navodeći studiju koju trenutno sprovodi, a u kojoj mužjaci voluharice dobijaju alkohol i potom im se dozvoljava da se pare sa ženkom. "Kad se mužjak voluharice na običan način pari sa ženkom, narednog dana kada ga stavimo u kavez sa tri komore u kojima su tri ženke voluharice, on bira da bude sa voluharicom sa kojom se prethodno već pario." Međutim, ako je mužjak voluharice u vreme parenja bio pijan, on bira da ne bude sa ženkom koju je već kresnuo. "Više mu se dopadaju nove ženke."

Nažalost, isto ne važi za ženke voluharice. "Kad ženke konzumiraju alkohol, to povećava šanse da se prerano vežu."

Drugi način da se spreči intimno vezivanje sa vašom kres šemom i povećana aktivnost u centru za nagrađivanje vašeg mozga jeste da tokom seksa svesno usredsredite svoje misli na neku drugu osobu. "Vi svoj mozak terate da zadovoljstvo koje oseća poveže sa nekim drugim", objašnjava Jang. "To može biti neka filmska zvezda ili neko sa kim nikad nećete ni izaći. Radeći to, pažnju mozga skrećete na nekog ko nije tu." To mozak sprečava da se veže za osobu sa kojom upravo upražnjavate seks — ne upijate vizuelne signale koji su ključni za oslobađanje oksitocina.

Jang takođe preporučuje izbegavanje igranja sa bradavicama. Dobro, u redu, nije baš tako rekao – parafraziram. Evo šta je stvarno kazao: "Ljudi su jedina vrsta kod koje su muškarci usvojili strategiju stimulacije grudi tokom seksa kako bi podstakli oslobađanje oksitocina. Grudi su kod ljudi postale tačka seksualne privlačnosti i predigre. To je način da se aktivira sistem oksitocina, izazivajući ženski mozak da se veže za seksualnog partnera." (Žene su uslovljene da luče oksitocin kao odgovor na stimulaciju bradavica; tako dojimo naše bebe.)

Ako ste uradili sve to, ali ste i dalje neobično privrženi misterioznom ljudskom biću koje leži kraj vas, ne očajavajte. Seksualna terapeutkinja Nen Vajz podseća da mi, rečima grupe Bloodhound Gang, nismo ništa drugo do sisari.

"Ta osećanja prema nekoj osobi su prirodna, urođena reakcija sisara. Ono vam je kao droga, to osećanje zatelebanosti u nekog. Ali možete da naučite da ga kontrolišete", kaže Vajz. "Ne smatrajte to nečim posebno značajnim. Osećanja ne potiču od osobe sa kojom ste upravo spavali; umesto toga, ona dolaze od vaše reakcije na stimulaciju."

Za razliku od prerijskih voluharica, (većina) ljudi poseduje samosvest i intelektualnu sposobnost da razume da ono što oseća nije nužno realno. Kad znate da je vaš mozak preplavljen osećanjem izazvanim moćnim hemikalijama koje će posle nekog vremena iščeznuti, to vam može pomoći da vladate svojim post-koitalnim emocijama. Prihvatite da ste se prosto našli u zagrljaju prolazne hemijske romanse i pustite svoje genitalije s lanca.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu