​Kako se mafija bogati tokom recesije

Mafija je uvek profitirala od ekonomske krize. Recesije mafiji pune kofere i popravljaju njen društveni položaj.

Kriminal je zapravo jedan od retkih oblasti ekonomije koji cvetaju u trenucima finansijske propasti. Osvrnite se samo na prošlu deceniju, kada su Sjedinjene Države doživele kolaps tržišta nekretnina, Italija ušla u kreditni rizik, a Grčka, Španija i Portugal došle na ivicu bankrotstva. Za sve to vreme, uspešnost trgovine drogom dosegla je neprikosnovene visine.

Oduvek je bilo tako. Za vreme Velike krize, posao italo-američke mafije, koja je već ubrala kajmak tokom Prohibicije, samo se još više proširio. Povećala se potrošnja alkohola i droga jer je neizvesna budućnost terala ljude da u njima traže utehu, oni bez prebijene pare i osiromašeni sve su se češće obraćali zelenašima, a sveopšte beznađe podstaklo je uspon kocke, sportskog klađenja i ilegalne lutrije u organizaciji mafije.

A ne završava se samo na tome. Mafija obično koristi ove periode neizvesnosti da legalizuje svoje organizacije i pridobije naklonost društva. Posle pada berze 1929. godine, Al Kapone je odlučio da mobiliše svoje restorane i fabrike tekstila kako bi nahranio i obukao siromašne Čikaga. (Osamdesetih će Pablo Eskobar ponoviti ovaj demagoški potez ponudivši da namiri javni dug Kolumbije iz sopstvenog džepa.)

Dok su se političari i štampa bavili time kako da okončaju Veliku krizu, italo-američki bosovi su likovali zbog nastale situacije, koristeći je kao priliku da reorganizuju i ponovo pokrenu svoja nezakonita poslovanja. Tokom tog perioda se, na primer, konsolidovao čikaški sindikat. Laki Lučano je krajem dvadesetih shvatio važnost trgovine heroinom. A u Nevadi je kocka legalizovana 1931. godine i bosovi su pokorili Las Vegas.

Institucije Sjedinjenih Država su tek ranih tridesetih, kad je Amerika shvatila kako može da se izvuče iz krize, počele istinski da se koncentrišu na borbu protiv mafije. U to vreme su izvršena prva hapšenja: Lučano i Al Kapone su završili iza rešetaka, ali su se toliko dobro razvili tokom recesije da su nastavili uspešno da vode svoje poslove iz zatvora. A bosovi italo-američke mafije imali su toliku moć da su američke obaveštajne službe tokom Drugog svetskog rata od njih tražile pomoć u zamenu za smanjene zatvorske kazne i imunitet.

Iako nas istorija uči da je u vreme krize neophodno podići gard protiv gangstera i reketaša, institucije obično spuštaju odbrambene sisteme, dajući odrešene ruke organizovanom kriminalu. Tako je i danas.

U decembru 2009. godine Antonio Marija Kosta, tada izvršni direktor Kancelarije za drogu i kriminal Ujedinjenih nacija, izdao je šokantno saopštenje: on je obelodanio da su zarade kriminalnih organizacija bile jedina likvidna sredstva na raspolaganju banaka koje su želele da izbegnu kolaps tokom finansijske krize 2008. godine.

Ali kako smo dospeli u taj položaj? Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, između 2007. i 2009. godine, banke u Sjedinjenim Državama i Evropi izgubile su preko trilion dolara u nelikvidnim sredstvima i lošim kreditima. Mnoge kreditne institucije su propale i stavljene pod privremenu stečajnu upravu, a u drugoj polovini 2008. godine priliv gotovine postao je veliki problem za bankarski sistem. Zbog nespremnosti banaka da odobravaju kredite, sistem je bio praktično paralisan, a činilo se da zločinačke organizacije jedine imaju na raspolaganju ogromne količine gotovine za ulaganja — što će reći, za pranje novca.

Nedavno istraživanje dvojice kolumbijskih ekonomista na Univerzitetu u Bogoti, Alehandra Gavirije i Danijela Mehije, pokazala je da se 97,4 odsto prihoda od trgovine drogom u Kolumbiji redovno pere u američkim i evropskim bankarskim krugovima kroz razne finansijske operacije. Govorimo o stotinama milijardi dolara. Pranje novca vrši se putem sistema paketa akcija koji funkcioniše kao kineske kutije ili ruske babuške: gotovina se pretvara u elektronske jedinice, koje se prenose iz zemlje u zemlju, a kada stignu na drugi kontinent gotovo više ne može da im se uđe u trag. Tako su krediti međunarodnih banaka postali sistematski finansirani novcem od trgovine drogom i drugih nezakonitih radnji. Kako bi se spasle, neke banke su se oslonile na taj novac. Kao rezultat toga, veliki udeo 352 milijarde dolara od trgovine drogom apsorbovao se u legalni ekonomski sistem, savršeno opran.

Predsednik Džordž Buš je 26. oktobra 2001. godine, posle napada od 11. septembra, potpisao Patriotski akt sa ciljem da se spreči, prepozna i krivično goni međunarodno pranje novca i finansiranje terorizma. Prema ovom zakonu, Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država može da zatraži od finansijskih institucija drugih država da preduzmu niz posebnih mera u vezi sa nadležnostima, ustanovama ili računima u stranim bankama za koje se sumnja da učestvuju u pranju novca.

Ali uprkos strogim merama koje je preduzela američka vlada, finansijska kriza koja je započela 2008. godine čak je primorala američke banke da zažmure pred nezakonitim aktivnostima i nađu način da izigraju zakon. U februaru 2012. godine, na kongresnom saslušanju o organizovanom kriminalu, Dženifer Šaski Kalveri, tadašnja šefica Odeljenja za Zaplenu sredstava i pranje novca pri Ministarstvu pravde, izjavila je: "Skrivene među trilionima dolara koji se prebacuju između banaka svakog dana, banke u Sjedinjenim Državama koriste se za odliv masovne količine nezakonitih sredstava", potvrdivši, na neki način, da Patriotski akt nije bio dovoljan da zadrži prljavi novac podalje od američke privrede i finansija.

Veza između trgovine drogom i banaka nije ništa novo. Kako je Kosta izjavio za Observer: "Povezanost organizovanog kriminala i finansijskih institucija nastala je krajem sedamdesetih, početkom osamdesetih, kada se mafija globalizovala." Pre nego što se uspostavila ta veza, novac zločinačkih organizacija uglavnom je cirkulisao u gotovini. Sa globalizacijom mafije, postalo je lakše i zgodnije prebacivati novac elektronski s jednog kraja sveta na drugi upotrebom elektronskih jedinica i virtuelnog keša. Međutim, prema pisanju Obzervera, krajem osamdesetih vlasti su pojačale nadzor pranja novca u bankama, tako da su kriminalne organizacije ponovo počele da rade s gotovinom.

Ali vlasti koje su se borile protiv pranja novca nisu računale na finansijsku krizu koja se ranih 2000-tih raširila planetom, izazvavši nestašicu likvidnih sredstava od Rusije do Sjedinjenih Država. Ova nestašica ne samo da je oborila banke na kolena, već ih je i otvorila za ogromna sredstva zločinačkih organizacija. Slučajevi koje smo viđali u vestima poslednjih godina u koje su upletene neke od najvećih svetskih banaka samo potvrđuju ovu činjenicu.

Prema nekim ekspertima, bankarski centri moći u Londonu i Njujorku postali su najveće praonice prljavog novca na svetu. Ta titula više ne pripada poreskim rajevima kao što su Kajmanska ostrva ili Ostrvo Men, već Lombard Stritu i Vol Stritu.

Glavna ilustracija: U pravcu kazaljke na satu: njujorški gangster Laki Lučano, čikaški krijumčar alkohola Al Kapone i trgovac drogom iz napuljske mafije "Kamora" Paolo Di Lauro, koji su se obogatili tokom ekonomskih kriza. Ilustracija: Jacob Everett

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu