Kako smo se u Srbiji navukli na motanje duvana i ne ostavljamo ga

U danima kada kompanija Filip Moris najavljuje da će prestati da proizvodi klasične cigarete koje dime, a Svetska zdravstvena organizacija prognozira pad broja pušača širom sveta, oni koji duvane su jedna od retkih društvenih manjina za koje je Srbija raj. Prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje Batut oko 34,7 odsto Srba puši, što je više i od evropskog i od svetskog proseka, dok je pušenje dozvoljeno u 75 odsto domaćinstava u svim ili samo nekim prostorijama.

Iako na svim prodajni mestima stoji upozorenje o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima, čak 37 odsto tinejdžera pušača kaže da cigarete nabavljaju sami na trafikama, a 31 odsto u samoposluzi ili prodavnci. U eri elektronskih cigareta i vaporajzera, kada je cena cigareta u Srbiji u stalnom porastu, broj mladih pušača se ne smanjuje. Naprotiv, sve više njih vraća se drevnoj veštini motanja duvana.

Ana puši od petnaeste godine, a mota već tri. Prvo je to bio finansijski momenat, bilo joj je isplativije. A sada joj je zanimljivo.

- Sada ne mogu da poredim cigare i duvan, jer su cigarete pune aditiva. To znam jer sam i sama videla u fabrici duvana kako rade. Završila sam prehrambenu tehnologiju, pa smo imali taj obilazak u okviru fakulteta. To znaju i svi pušači. I to utiče na ukus – priča nam Ana.

Dok nije usavršila motanje, cigarete su joj bile užasne, kaže. Sada može da smota šetajući.

- Jedno pakovanje duvana i ostala oprema traju mi nedelju dana, sve ukupno oko 500 dinara maksimum. Zabranila sam pušenje u stanu, dečko i ja zbog toga izlazimo napolje. Planiram u budućnosti da ostavim duvan, zato sam i smanjila – kaže Ana.

Izraz "puši kao Turčin" potpuno odgovara stvarnosti Srbije od početka 17. veka, kada je francuski pisac Lefevr zabeležio da je video Turke kako puše u Srbiji ispred dućana, za razliku od priča koje su se ispredale o Marku Kraljeviću da zbog duvana Turke "lako" udara topuzom, jer, očigledno, u njegovo vreme u Srbiji, a ni Evropi, duvan još nije bio tu. Vrhunac popularnosti u Srbiji, duvan dostiže u 19. veku. Tada se pominje i prva zabrana – 1892. godine zabranjeno je pušenje duvana u beogradskim tramvajima. I dok su se neki kleli da je duvan lek za glavobolju i reumu, drugi su ga smatrali uzročnikom grčeva i gluvoće.

Krajem 20. veka Srbi su najviše rolali duvan, a cigarete su bile manje popularne i od cigara. Tačnije, kako navodi Boško Mijatović u knjizi "Duvan i srpska država u XIX veku – prema podacima iz 1983. godine 93,3 odsto prodatog duvana bio je rezani duvan, 3,5 odsto cigare, 2,8 odsto cigarete, i 0,2 burmut. I tada su pušili krdžu, u odnosu na mnogo kvalitetniji turski, jer se uvozio duvan iz evropskih zemalja.

Duvan je osamdesetih godina 19. veka odigrao značajnu ulogu za Srbiju, kad je prvi put i uveden monopol na duvan, pa je od tih para finansirana modernizacija države. Slično je i 2016. godine kada je premijer Srbije Aleksandar Vučić, prilikom posete fabrici Japan Tobako, istakao značaj ove kompanije za budžet Srbije.

Baš u 19. veku cigarete ("male cigare") su doživele ogromnu ekspanziju, jer su bile jeftina zamena za cigare i verovatno još od tada se kod nas pogrešno cigarete nazivaju cigarama.

Danas je situacija malo drugačija što se tiče rasprostranjenosti pušenja - 2010. godine usvojen je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu kojim se zabranjuje pušenje na radnim i javnim mestima i u javnom prevozu, a u nekim ugostiteljskim objektima je (donekle) dozvoljeno.

- U Srbiji ne postoji restrikcija, da postoji, bila bi manja konzumacija - kaže za VICE Zdravko Brkić iz Udruženja somelijera i jedan od najvećih poznavalaca cigara i duvana u Srbiji.

Zdravko je pre nekoliko godina bio na čelu kampanje "Zaštita umesto zabrane" i kaže da se "jasno borio za prava pušača i ideju da se restorani i barovi ne tretiraju kao mesta u kojima treba zabraniti pušenje."

- Radno mesto, bolnica, čekaonica, to su mesta gde smo obavezni da budemo i tu je u redu da bude zabranjeno pušenje, za razliku od restorana u koji biramo da odemo – kaže.

On smatra da mladi ljudi, na koje se i najviše odnosi "zaštita od duvanskog dima" ni ne treba da budu u kafićima, jer je prema zakonu zabranjena prodaja duvana i alkoholnih pića maloletnim osobama.

- To je vrlo licemerno, da tamo bude zabranjeno pušenje, a neko već ne poštuje zakon i prodaje im to. Neće deca početi da puše i piju u restoranu, već tako što će da kupe u prodavnici piće i cigare i to im niko neće zabraniti – kaže Zdravko.

Skoro svi učenici u istraživanju Batuta su svesni loših stvari po zdravlje koje idu uz duvan – njih 88,3 kaže da su videli upozorenja na paklicama, ali samo njih 27, 3 odsto razmišlja da batali pušenje.

- Sav duvan u cigaretama tretiran je sa jako mnogo aditiva i veštačkih aroma; u cigaretama jedna od nezaobilaznih je aroma čokolade, zato što pospešuje mozak da luči hormon sreće i tera te na još - objašnjava mi Zdravko.

On kaže da predavanja počinje rečenicom da „ne postoji nijedan racionalni razlog zašto bi inteligentan čovek trebalo da puši."

- Pušenje je štetno po zdravlje i tačka, ko god kaže drugačije, laže. Sigurno je da postoje bolesti koje su izazvane duvanskim dimom. Ali ono što je takođe sigurno je da je narušavanje zdravlja izazvano stresom. Ja nikad neću zapaliti zbog stresa. Mesto duvanu je kad je sve drugo u redu, kad se dobro osećaš – kaže Brkić.

Sa tvrdnjom da se cigare puše u "lepim" trenucima slaže se i Nikola koji drži jednu od najstarijih duvanskih radnji u Beogradu, poznatiju kao „ona kod Vrućeg gavrana" po istoimenom kafiću.

- Cigarete su zlo, koje se nesvesno puši, ljudi samo vade iz paklice. Kad biste mi ponudili sto evra da kupim i da popušim jednu paklu cigareta, ne bih pristao, eto takvo je moje mišljenje o cigaretama. Ja 26 godina ne prodajem to đubre, da sam ga prodavao, obogatio bih se, ali ne želim da učestvujem u tome – kaže nam Nikola koji je stari lulaš sa stažom od 50 godina. Radi već 47 godina, i po 12 sati dnevno, i kaže da voli svoj posao.

On kaže da ne može da proceni da li više ljudi sada mota duvan u odnosu na kupovinu cigareta, jer ih ne prodaje, ali da je istina da je u poslednje vreme malo porastao promet. Misli da je razlog tome veća ponuda novih vrsta i novim mušterijama .

- Pre deset godina bilo je tri, četiri vrste, a sada ih ima i do 20. Nije se povećao broj ljudi koji inače puše duvan i stalno kupuju, ali stalno dolaze neki novi ljudi koji traže neke nove vrste. Svi duvani se dobro prodaju, ne mogu da kažem da se neki bolje prodaju, jer se svi kupuju - kaže Nikola.

On ocenjuje da prelazak na duvan sa cigareta može da ima finansijsku prednost samo u slučaju da se duvan kupuje na pijaci, onaj koji nije kontrolisan i "očajnog je kvaliteta."

Razlika u ceni između duvana je mala, to je uglavnom razlika u težini, koja određuje konačnu cenu. Kesice su od 260 do 370 dinara, za jednu klasičnu cigaretu treba jedan gram duvana, filter je dinar, a papirić (rizla) dođe pola dinara.

Danijela radi u prodavnici duvana u jednom beogradskom tržnom centru koja postoji petnaestak godina. Kaže da je prodaja duvana danas drastično veća. Procenjuje i da je većina mušterija koji motaju duvan, a mnogi čak razmišljaju da potpuno izbace cigarete. Pokazuje nam i tabakeru/motalicu za cigarete koju kupuju oni koje mrzi da motaju. Ovakve naprave koštaju od 800 do hiljadu i po dinara.

Ispred sledeće radnje ka kojoj smo se zaputili srećemo Nikolu koji mota cigaretu.

- Duvan uvek ovde u kupujem, retko u nekoj običnoj prodavnici. Poslednje dve godine motam, ali nekad se vratim nazad cigarama. Uglavnom u ovo doba godine, jer je teško na vetru motati, ali se uvek leti vratim motanju – kaže Nikola za VICE.

Potroši oko 1.100 dinara nedeljno, skoro isto kao što je trošio na cigarete, samo sada puši kvalitetnije, kaže.

- Pušim od 17. godine. Počeo sam da pušim zato što smo drugar i ja otpratili neku drugaricu na koju sam se ja ložio, i onda pošto sam ispao car, bilo je kao „ajde da zapalimo cigaru" i onda mi se mnogo svidelo zato što mi se zavrtelo u glavi, haha – kaže Nikola.

Duvan je kroz istoriju bio sredstvo pobratimljenja, i to imamo u vesternima, objašnjava nam Zdravko Brkić. Kada se civilizacija Maja raspadala, onda je preuzeto pušenje duvana i kod „običnih" ljudi, jer je do tada to bilo rezervisano za poglavice.

Bojan Popaj, koji drži radnju oko dve godine, a sajt preko koga prodaje duvan tri, kaže da u poslednje vreme ima sve više ljudi koji kupuju duvan.

- Postoji neki trend, u Evropi svi motaju, jer je kvalitetnije i jeftinije. Ima nešto vezano i za taj ritual motanja. Mesečno potrošim oko 2.000, a za cigare sam trošio duplo više. Koristim mašinicu za punjenje kad radim, jer nemam vremena – kaže Bojan za VICE.

U početku su planirali da samo šalju pakete preko interneta i da sajt bude reklama za pijacu, ali je bilo problema sa policijom koja je terala ljude sa pijace, pa su onda počeli sa radnjom. Bojan nam kaže da dolaze razne mušterije, svih uzrasta, da često dolaze da kupuju cigare za političare, a najviše za socijaliste.

Pavle je svoju prvu cigaretu zapalio na Egzitu sa drugaricama iz Švedske koje samo kad su u Srbiji puše, jer je ovde jeftino.

- Motam već godinu i dva meseca, a pušim šest godina. Prešao sam na motanje zato što me je drugarica smarala, zato što ima bolji ukus, zato što nije toliko otrovno, jeftinije je, duže traje, kad pričaš, ugasi se, pa onda se ne troši – kaže Pavle za VICE.

Rizle, duvan i filteri mu traju tri dana, maksimum 500 dinara, pa uštedi paklu. Ujutru ga mrzi da mota, pa obično uzme od nekog cigaretu.

- Poenta motanja je da ti cigara bude lepa, drugarica me je naučila da motam od najtanje 100s slim, pa sam tako stigao do normalne. Kad izađem uveče, motanje cigare mi je taman pauza da odmorim od igranja, od gužve i ostalog – priča nam Pavle.

Jelena puši od 16. godine, počela je zbog drugarice koja je pušila odavno, pa je ona posle prestala, a delile su paklu, koja im je trajala nedelju dana, pa je tek posle godinu dana počela sama da kupuje.

- Počela sam da motam od skoro. Duže mi traje cigara, nekad me mrzi da motam, pa onda ni ne pušim. Nedeljno potrošim oko 1600 dinara, a ranije sam na cigare trošila više. Volim da motam, uživam u tome, volim ručno, nikad mašinicu nisam koristila – kaže Jelena.

Marko, 26

- Počeo sam da pušim od 15. godine, sa društvom. Bilo mi je mnogo zanimljivo neko promo-pakovanje Lakija, pa sam uzeo tu paklicu, zato što mi je bila zanimljiva i tako sam počeo. Posle toga sam pušio neke mentol cigare, zato što sam pročitao nekad u „Hiljadu zašto, hiljadu zato" da su mentol cigare zdrave – priča nam Marko.

On mota već tri godine, jer mu više prija ukus. Tačno zna u kojim prodavnicama ima taj duvan koji kupuje i tamo ide. Na pijaci je probao, ali taj duvan mu smrdi, pa više nikad nije tamo kupovao. Potroši mesečno oko 3.000 dinara, ali mu to nije glavna motivacija što je prešao na cigarete.

Većina ljudi sa kojima smo pričali, ne želi da se otarasi ovog poroka. Prema Istraživanju o duvanskom dimu skoro polovina nema želju da prestane da puši, a glavni razlog im je to što im pušenje predstavlja veliko zadovoljstvo – njih 46 odsto je to navelo i što smatraju da imaju jaku naviku – njih 43 odsto.

Da imamo više para možda ne bismo zadovoljstvo tražili u duvanu. Najveći broj pušača na svetu, čak 80 odsto, upravo živi u zemljama sa niskim ili srednjim prihodom. Većina građana Srbije, njih 68 odsto, kaže da ih najviše smara izloženost duvanskom dimu u školama ili na fakultetima.

Možda bi se nešto promenilo kada 60,9 odsto mladih od 13 do 15 godina ne bi bilo izloženo duvanskom dimu u sopstvenoj kući.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu