Kako su me bivši ucenjivali kućnim porno snimcima

Kako neko dođe u situaciju da ga bivši partner ucenjuje porno fotkama? Tako što ih snimi. Jednostavno. Čim uradite tako nešto, više nemate potpunu kontrolu.

A zašto bi se neko snimao? To nema veze sa egzibicionizmom, niti sa izgledom, već sa težnjom ka pomeranju erotskih granica.

Tako, sebe nikada nisam smatrala preterano privlačnom. Ok, zgodna jesam, al faca nije neka, budimo realni. Ipak, tek kasnije sam skapirala da ipak ima nešto u tom mom licu. Nešto što loži muškarce i čini im se "filmičnim".

I seksualna iskustva su došla nekako kasno. Tek sa dvadeset godina. Opet, mislim da sam sve nadoknadila, bar kvalitetom. Polje seksualnih fantazija pretvorila sam, većinom, u stvarnost. Logično da nakon takve uvertire, dođeš i do teme snimanja, odnosno fotkanja golišavih scena.

"Ta mogućnost se sama nametne kad s nekim imaš izuzetan seks, ili kad na nekog toliko otkineš, da ti snimak dođe kao trajna uspomena. Jer, prošla su vremena kad smo se ložili samo na sećanja, pa ga ceo dan 'šiljili' na prizor nečijih sisa koje smo videli u prolazu", kaže mi jedan ortak sa zavidnom kolekcijom home – porn – videa.

Ovakve nostalgične uspomene umnogome je devalvirala današnja poplava porno sadržaja, pa možeš da se napališ samo na konkretnu sliku, još bolje pokretnu, protumačio mi fenomen rezonom muškarca.

"Šta radiš sa svim tim snimcima", pitala sam ga, kad smo se već otvorili u priči. "Drkam, brate, šta bih drugo", odgovario mi je bez ustezanja.

Motivi žena su nešto drugačiji, one "masturbiraju" psihički, i to mahom na sebe. Zato vole fotografije na kojima su ispale "do jaja". Čak i najbolje ribe su unapred frustirane kako izgledaju u "datoj" situaciji. Da li im je faca smešna dok upražnjavaju felacio, ili doživljavaju orgazam.

Nisu ni tipovi operisani od ove vrste sujete, svaki, ali baš svaki će ti poslati fotku svog "ponosa", uveren da mu je najveći i najlepši.

Ali zato, ima muškaraca koji sebe ne vole preterano da gledaju posle "akcije", a samo snimanje im odvraća pažnju sa centra zanimanja, pa im je i dejstvo slabije.

"Ako ja moram da tokom seksa vodim računa kako snimam i pod kojim uglom, ili još gore, da namestim statičnu kameru pa da liči na soft porno, nije mi to doživljaj. Volim brate da taslačim", iskren je drugi moj prijatelj.

Ja lično nisam fanatik "kućnih pornića", ali nekad dozvolim da me ponese trenutak. Tako sam postala "zvezda" dva filma i jedne serije fotki iz "nezavisne produkcije". One koje su u mom posedu, ne bi mi palo na pamet da obrišem, Uprkos teškoćama, koje ću da vam predočim.

Zašto ih čuvam? Gode mom samopouzdanju. Dopada mi se kako izgledam, iskreno. A i drugima, sudeći po komentarima da sam mogla da napravim sjajnu karijeru u porno industriji. Toliko nadobudna nisam, uostalom sve tri varijante su došle na mušku inicjativu. Čak ih nisam ni bez zadrške prihvatila, sve misleći šta će mi to.

Prva "sesija" se odigrala sa dugogodišnjim dečkom, s kojim sam takoreći živela. Dal' da razmrdam već pomalo jednoličnu intimu, il' da ugodim vodolijanskoj strani ličnosti koja uživa u eksperimentima?

U početku se nisam baš prijatno osećala tokom poziranja u mrežastom bodiju sa prorezima kupljenim u seks – šopu, pa sam navikla. I na kraju mi se dopalo, pogotovu to što sam videla na ekrančiću foto-aparata.

Tako smo se igrali mesecima, i samo bi mi ponekad prošlo kroz glavu da bi on mogao te snimke da iskoristi. Ali za šta, razmišljala sam. Nisam javna ličnost, niti dovoljno interesantna da razbuktam maštu nepoznatih osoba. Verujem da bih nekom od poznanika bila zanimljiva, ali samo zato što me vidi u takvom izdanju.

Možda sam naivna, ali pala sam na staru foru da je sve obrisao… Do momenta kad smo se posvađali i raskinuli. Prvi put.

Tražila sam mu da mi vrati moje stvari, kad je pomenuo da su među njima i ti snimci. I da mi ih neće dati jer bih mogla da ga ucenjujem.

Ja njega? Teška budalaština! Kako, kad se u "materijalu" vide njegovi malo prepoznatljivi delovi, za razliku od mene, u celini i celosti.

Ipak, pomirili smo se nakon te svađe. I, uprkos mojim molbama nije želeo da mi ih pokaže. Pa sam mislila da me folira. Do sledeće frke, kad me je uverio da me tim snimcima drži u šaci.

Sećam se da se tadašnja direktorka (jer se ubrzo sve pročulo po firmi), smejala njegovom ludilu, tešeći me da takve tajne svi imaju, a možda i gore. Umesto željenog efekta, doprineo je mom ugledu kod kolega.

Moj šef je čak stao u moju odbranu, nazvao ucenjivača glumeći mog advokata i zapretio da će ga prijaviti. Ali, moj bivši se nije predavao. Došao je kod mojih roditelja i uz priču da želi da ga ostavim na miru, pomenuo slike.

"Samo je rekao – imam neke snimke s vašom ćerkom. Sve sam shvatila i isterala ga napolje. Šta me briga, to je vaša stvar", moja majka je reagovala razumno, čak liberalno, iako je inače baš patrijahalna.

Sestra mi je tada dala savet: ako se već snimam, neka to bude u realnom vremenu, zapravo, da ništa ne ostane zabeleženo. I da, ako već ovo hoću, to bude isljučivo mojim mobilnim. I da nikad ne otkrivam facu.

Pozadina ove podrške bila je sledeća: cela moja porodica je toliko mrzela ovog lika, da im je završetak naše veze bio važniji od bilo kakvog mog "greha".

Tako se on baš zajebao: svi su saznali za moj filmski debi, a niko nije mario.

Bilo je zezanja od strane muških drugara koji su želeli da pogledaju moj uradak. Džaba, snimci nikad nisu dospeli do mene. A da li ih on još ima, nemam pojma. Mada svi kažu da muškarci te stvari čuvaju bukvalno doveka. Čak i ako se ožene nekom drugom.

Ovo prilično neprijatno iskustvo nije me opametilo.

Drugi slučaj dogodio se sa muškarcem sa kojim sam uplovila u vezu nedugo posle tog razočaranja. Nismo se snimali odmah, već posle nekoliko meseci, kada nam se odnos razvio.

Imao je dobro oko i snimateljsku ruku i fotke su zaista bile izvanredne. Ipak, daleko od nekih baš baš lascivnih raščepljenih prizora, za koje sam se ipak previše stidela da bih pozirala.

Ali to sam uradila sa trećim. U pauzi svađe sa drugim. Ovog puta, snimane su mojim telefonom i bile prebačene direktno u moj kompjuter. Sad sam konačno bila sigurna, jer sam od početka znala gde su. I da odatle neće krenuti neočekivanim putevima.

Ali, to me nije zaštitilo.

Kad sam se pomirila sa tim drugim tipom, morala sam da raščistim – zašto me zanemaruje, i zašto stalno raskidamo i potom se mirimo. Odlepio je što mu kenjam, i krenuo u kontra-napad. Kao dokaz moje nevernosti, zapravo kurvarluka, poslao mi je slike sa trećim dečkom koje sam čuvala u svom kompjuteru.

Nisam mogla da verujem. Sa jedne strane sam se pitala šta je zapravo želeo da mi poruči, a sa druge bila šokirana kako mu je to IT – čudo uspelo.

Kako je fotke našao, i da li ih je prebacio na USB sa kojeg mi je redovno skidao svoju muziku u nekoliko minuta koliko bih bila u toaletu ili kuhinji? Da li sam opet ispala naivna? Kako je to moglo ponovo da mi se desi? Koliko je on kreten kad prčka po tuđem kompjuteru?

Sve sam mu to sasula u lice. On me je uveravao da sam nesmotreno ostavila negde svoj nalog ili šta već, i da je tako uspeo da mi upadne u komp. Ipak, iskusni programeri su mi rekli da je to nemoguće, osim ako nije u pitanju mejl ili ako je on baš dobar haker.

Bilo kako bilo, ne znam kako se osećao dok je gledao moje intimne trenutke sa drugim tipom. Ni meni nije bilo svejedno, jer - da sam želela da budu javne, bar bih neke pare od toga uzela.

I ta veza je okončana, a gorak ukus ostao. Ne samo zbog konačnog raskida, već niskosti njegovog postupka. Da li je moje snimke sa svojim suparnikom sačuvao (pa na njih onanisao), ili je samo hteo da me ponizi, da li je sačuvao naše dokumentovane in flangrante situacije, ne znam, i nije me previše briga. Ali sam sigurna da me više niko neće inspirisati da me ponovo snimi ili slika.

Iako savetuju da posle ovakvih iskustava proverite da li se nešto od vaših intimnih situacija prikazuje na nekom od porno sajtova, nisam to učinila. Možda sam kukavica ali razmišljam, bolje je da ne znam.

Međutim, zakon sam proučila, i on kaže da je ucena je teško dokaziva, jer ucenjivač mora da ostvari imovinsku korist u zamenu za neobjavljivanje snimka, da bi se smatralo krivičnim delom. Postoje i članovi 144 i 145 Krivičnog zakona Republike Srbije po kojima se ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život, ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kažnjava sa novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Upoznala sam se i sa sadržajima namenskih sajtova i odlučila da poslušam neke od saveta. Da, iako smatram da poznajem svog partnera, dobro razmislim šta je u stanju da uradi nakon raskida, pre no što se latimo kamere. Jer, ne postoji džaba čak i termin pornografija iz osvete (revenge porn), objavljivanje seksualno eksplicitnih fotografija ili video snimaka na internet, bez saglasnosti osobe koja je na materijalima prikazana, sa ciljem da se žrtva osramoti i ponizi.

I da imam na umu statistiku da su oko 90 odsto žrtava revenge-porna - žene, te da im je ovo iskustvo bilo traumatično.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram