Reklame
Svaštara

Zašto je bučan seks dobar za zdravlje

Kako se ispostavlja, ućutkivati bučne momente u seksu može da bude loše po tvoje, opšte i zdravlje tvog partnera.

pisao Diana Tourjée
21 Mart 2016, 1:22pm

FOTO: GUILLE FAINGOLD VIA STOCKSY

Ranije ove nedelje, švedski Ministar zdravlja Gabrijel Vikstrom je rekao da je bučan seks dobar za one koji ga upražnjavaju, kao i za opšte zdravstveno stanje. Ušli smo u trag (veoma atraktivnom) zdravstvenom službeniku da bi to raščistili.

Skoro je ponoć, karaš se s nekim (uz obostranu saglasnost), a tvoje krike prigušuje jastuk koji ti je preko usta. Možda želiš da vikneš nešto poput „to, tatice", ili „jače", dok ga pljeskaš po mišićavom dupetu, ali isuviše ti je neprijatno; umesto toga, samo prošapućeš „volim te", okreneš mu bejzbol kačket naopačke i tiho ga cmokneš u usta.

Ali kako se ispostavlja, ućutkivati bučne momente u seksu može da bude loše po tvoje lično, opšte i zdravlje tvog partnera. Barem bi tako rekao Gabrijel Vikstrom, švedski ministar zdravlja. Kada se neki građanin u tvitu požalio na glasan koitus svojih komšija, Vikstrom je odgovorio onako kako i dolikuje seks pozitivnoj javnoj ličnosti: „Zvuči dobro za njih, rekao bih. To je dobro za njihovu dobrobit, i stoga je dobro i za javno zdravlje".

Da li ste ili niste glasni i rečiti tokom seksa je nešto o čemu mnoge žene raspravljaju sa prijateljicama, ali kada ste poslednji put pitali nekog stručnjaka za taj fenomen?

Dr Ian Kerner je licencirani psihoterapeut i seksualni savetnik specijalizovan za seks terapiju, i autor je visoko tiražne knjige saveta o seksu pod nazivom "Ona svršava prva". „Parovi koji su u stanju da komuniciraju o seksu su zdraviji i srećniji", kaže Kerner u intervjuu za Broadly, u kojem objašnjava da bučan seks može da bude deo komunikacije – i da je s toga dobar za parove.

Pročitajte i: "Da li će vas partner više želeti ako mu uskraćujete seks?"

„Kopulatorna vokalizacija – pravljenje buke tokom seksa – je jedan od esencijalnih načina komunikacije sa partnerom, kada mu dajete do znanja šta vam prija, a šta vam nije baš prijatno", kaže Kerner, dodajući i da malo buke može da bude nagoveštaj partneru da je u redu da svrši. „Rezultati mnogih studija pokazuju da žene koje su glasne tokom seksa to nisu zbog svog zadovoljstva, već žele da naznače partneru da je u redu da dožive orgazam".

Naravno, kada partner ispušta zvuke zadovoljstva tokom seksa, to može da bude uzbudljivo. „Biti u stanju da vokalizuješ i da nisi inhibiran u društvu partnera, dodaje zadovoljstvu u seksu", kaže Kerner. Ali to je ponekad lakše reći nego učiniti: opirati se pričanju prljavština može da ima neke veze sa činjenicom da nam je seksualnost dubinski sputana. „Znamo svoje omiljene poze. Znamo gde naši partneri vole da ih dodirujemo, i gde mi volimo da oni dodiruju nas", kaže Kerner. „Ali ne delimo sa njima uvek svoje fantazije". Ne delimo uvek povratnu reakciju. Uglavnom ne verbalizujemo – to je verovatno tako zbog svih sitnih razvojnih iskustava koja smo usput nakupili, pri kojima je prikrivan seks, ili sramota i nelagodnosti vezane za seks".

Po Kerneru, mi smo prilično stidljivi. „Živimo u društvu koje ima veoma negativan, pomalo viktorijanski odnos prema seksu, baziran na sramoti", kaže Kerner. „Ne samo da ne verbalizujemo tokom seksa, već zapravo ni ne komuniciramo o seksu, bez obzira da li se radi o fantazijama, ili jednostavno o povratnoj reakciji prema partneru". Zaboravite na pričanje prljavština. Kerner kaže da se na seks kroz vekove gledalo samo u kontekstu produženja vrste. „Moraš da imaš seks da bi imao decu, i sve van toga je smatrano ili za greh, ili za bolest". I biva sve gore, ti opičeni seksualni perverznjaku: „Pre dvesta godina, masturbiranje se bukvalno smatralo za organsku bolest koja može da se izleči operacijom".

Ovo su samo neke od društvenih normi koje utiču na način na koji upražnjavamo seks. „Ako ne vodite ljubav u monogamnoj vezi – ako masturbirate uz pornografiju, ako se upuštate u nemonogamne veze, ako volite perverzije – mnogo ljudi u ovoj zemlji će reći da ste patološki slučaj i da sa vama nešto nije u redu".

Iako Kerner potvrđuje da je bučan seks zdrav, takođe jasno ističe da glasnoća nije preduslov za kvalitetno vođenje ljubavi, niti obavezno ukazuje na to da li je seks dobar ili loš. Na primer, jedna od njegovih klijentkinja je tiha tokom seksa, zato što se na taj način uživljava u sam čin. „Ima svakojakih načina da se upražnjava seks, i bučan seks nije automatski i dobar seks", objašnjava Kerner, dodajući da glasnoća ponekad ume da bude neautientična. Kerner se priseća još jedne svoje klijentkinje, koja je glumila orgazme tokom bučnog seksa: njen muški partner je bio „zapanjen" time, kaže Kerner, zato što je njegova devojka bila toliko glasna prilikom snošaja. „Za nju je to bio deo predstave u seksu", objašnjava Kerner. „Moramo da napravimo razliku između stvarnog seksa, zvukova koje ispuštamo tokom stvarnog seksa, i zvukova koje ispuštamo kada glumimo".

Ali na koji god način (ili koliko god glasno) upražnjavamo seks, to je deo naše ljudskosti: „Seks je zdrav segment života, i deo zvučne slike života", kaže Kerner. „Čujemo komšije na spratu iznad kako hodaju, čujemo komšije koji se svađaju i viču. Čujemo komšijsku decu kada se deru i plaču. Kada čujemo komšije kako se karaju i vode ljubav, to je samo još jedan segment zvučne slike koji moramo da tolerišemo u svom urbanom okruženju".

Broadly je kontaktirao švedskog ministra zdravlja lično, i on je potvrdio svoje originalne tvitove, i rekao da je ova tema šira od načina upražnjavanja seksa. „Ovde se ne radi zaista o bučnom seksu, već o opštem blagostanju", napisao je Vikstrom u mejlu Broadly-ju. Prema rezultatima anketa, broj seksualnih odnosa partnera u toku jednog meseca je opao za 24 procenata tokom poslednjih 20 godina. „Naravno, da je to samo izbor ljudi, Vikstrom ne bi imao problem s tim padom. Ali on kaže da je taj pad „često povezan sa pritiskom, stresom, i tome što ljudi misle da nisu dosegli određenu idealnu telesnu građu. Mi smo ljudska bića, i intimnost nam je potrebna".

Kerner predoseća da su Vikstromove izjave manje govorile o određenom činu, a više o kulturološkim implikacijama. „Mislim da je švedski ministar želeo da kaže da je bolje živeti u društvu u kojem će ljudi imati seks i nervirati bukom svoje komšije, nego živeti u društvu u kojem ljudi ne upražnjavaju seks".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu