Nedelja za nama nam poručuje samo jedno: U Srbiji se n e m o j t e r a d o v a t i. Osim što preterana radost može da vam poremeti bistri uvid u situaciju, takođe može i da vas dovede u opasnost – od zablude, laži, iskrivljene slike stvarnosti, ili čak možda i pada na ulici.Evo jednog primera: Radovali ste se da odete na predavanje profesora Ričarda Mola na Filozofskom fakultetu o LGBT migrantima u Londonu i Parizu. Fino ste se uvalili i čekali da tribina počne. Glupi ste, jer ne poštujete pravilo neradovanja u Srbiji, Petorica "mladića" je ušlo i odlučilo da spreči tribinu na koju je došlo više od pedeset ljudi. Aha, kako ste samo ispali radosni i glupi. Sedeli ste sat vremena sa mladićima koji su se predstavili kao "srpski nacionalisti". Tek posle sat vremena došla je policija, i tribina se nastavila, kapirate? Verovatno više nikome nije bilo ni do čega, dok mladići, kao što je i dosad bio slučaj, verovatno nikada neće odgovarati.
Reklame
Idemo dalje, da vidimo ko je još ispao glup pa se radovao.
Pomerio se sat, kao dolazi proleće, sve vrvi od pupoljaka i sunca – čekao se izveštaj o padu helikoptera i poslednja reč o sudbini mrtvih ljudi. Pilot na početku tragedije biva proglašen herojem, država proglasi Dan žalosti, ljudi ušima i očima ne veruju, misle ne može ništa strašnije od te pogibije – na trenutak, samo na trenutak, pažnju im zaokupi pali nemački avion i gej sa trudnom bivšom devojkom kopilot koji je namerno oborio avion Lubic. Avaj, došao je dan izveštaja o padu helikoptera: dakle, naš heroj više nije heroj, sada je pijani pilot koji je, između ostalih, doprineo nesreći.Svi opijeni od izveštaja proklinju Vladu, premijera, Tužilaštvo, sve žive i mrtve zbog ovakvog obrta. Tako obično biva kada poverujete da je neko heroj zato što su vam rekli da je heroj, a ustvari trebalo je popuniti sve te naslovnice tih dana. Sada vam govore da to ništa više nije tako, da heroja nema, da je to (srpski rečeno) pijandura koja je ušla u helikopter. Čak i ako je to istina, pardon laž, pardon istina, laž, istina, laž…Tako nam i treba kada smo se radovali. Bilo čemu.Krajem nedelje ste radosno šetali ulicama Beograda, izvukli svoje nove prolećne HM jaknice, i nogu pred nogu po St Moritz sladoled, valjda radosno biće može da priušti ponekad sebi taj luksuz. Isto tako radosno ste se i vratili kućama i seli na Fejsbuk da i tu klikćete od radosti. Onda saznate da je jedan vaš poznanik prebijen u centru grada iz čista mira. "Kako to mislite iz čista mira? To je nemoguće?!" Ipak, nije iz čista mira, i on je glup kao i svi mi pa se radovao možda dok je išao ulicom i dobio šta je zaslužio – batine, laž, obmanu.
Početkom sledeće nedelje dobro pripazite pre nego što pomislite na radost. Ne preterujte, ne oblačite svetle boje, nemojte mnogo da se smejete, nemojte da pričate puno, nemojte da prisustvujete tribinama, možda je najbolje i da nigde ne izlazite – ipak je najvažnije da se ne radujete.Osmeh sa lica i u nove poraze, pardon pobede, pardon poraze, pobede, poraze…Pratite nas: Facebook @VICE Srbija ; Twitter @viceserbia
