Naša moderna opsesija tinejdžerima je dobro dokumentovana i ponekad posramljujuća stvar. Nikada nam nije dovoljno priča o skorim punoletstvima punih reči kao što su sazrevanje, rumeneti i cvetati. Ali fetišizacija mladosti – posebno za mlade devojke – nešto je što je teško iskreno prikazati.Eliza Strajdom je baš to imala na umu kada je počela projekat "Devojke iz malih gradova". Provodila je vreme sa devojčicama po celom svetu, fotografišući svakodnevne momente koji ispunjavaju njihove tinejdžerske dane.
Reklame
VICE : Da li si ti možda iz malog grada?Eliza Strajdom: Da, preselila sam se u Sidnej pre pet godina. Odrasla sam na selu i studirala na severu Australije. Prvi posao sam dobila na radiju u svom rodnom gradu, a drugi u obližnjem gradiću, isto na severu. Ceo život sam provela po malim gradovima.
Odakle ti ova ideja?Kada sam se sprijateljila sa devojkama koje su odrasle u Sidneju, pomislila sam da su nam životi poprilično različiti. Pričale su o svojim doživljajima uskakanja u voz do grada i odlaska na svirke, švercovanja u klubove kada su male petnaest ili šestnaest godina. Ja sam bila u fazonu, kakve svirke? One nisu bile deo mog tinejdžerskog života. Moj život je bio drugačiji.Kad sam napunila 28 ili 29 godina, shvatila sam da sam bila tinejdžer pre deset godina. Kao da je bilo juče. Pomislila sam da bi bilo super da se vratim u svoje tinejdžerske dane kroz druge mlade žene. Nisam imala nikakvo ime za to, samo sam okupila nekoliko devojaka, uzela par nedelja slobodno sa posla, i pitala ih da li mogu da dođem na nekoliko dana, pratim ih i dokumentujem njihov svakodnevni život.
Dok si živela sa svim tim američkim devojčicama, da li je izgledalo kao fantazija koju si ti imala u njihovim godinama?Jeste! Ali stvar koja me je iznenadila je da nisu sve tinejdžerke išle u letnji kamp. Mislila sam da je to nešto što svaki mladi Amerikanac radi, ali ta iluzija je razbijena. Ali sve ostalo jeste. Bilo je trenutaka kada bismo išli u Strarbaks ili tržni centar i pomislila bih, ja sam u filmu.
Reklame
Ima li sličnosti između devojaka koje odrastaju u gradovima sličnih veličina iako su u drugim državama?Da, značaj porodice je jedna od većih sličnosti. Izolovane su, a prijatelji im ne žive blizu, Teže je okupljati se i socijalizovati, pa su im braća i sestre postali najbolji prijatelji i provodili su dosta vremena zajedno kod kuće. U Americi sam posebno primetila da je porodica na prvom mestu.
Dotakli smo se te glamurizovane ideje o tome šta znači biti tinejdžer, posebno u Americi. Takođe, danas mnogo takvih stvari ima i u umetničkoj i pop kulturi. Da li misliš da mi fetišizujemo to šta znači biti devojčica tinejdžerka?Definitivno, i bojim se da trenutno i sama tome doprinosim. Ali težim tome da ne idem u to misleći, stvarno želim da je uslikam kako radi to i to, zato što hoću da tako izgleda. Ja, uglavnom, ništa ne znam o njima pre nego što stignem – mogu da budu zaista izvanredne, ili da jednostavno rade ono što inače rade. Jednostavno se trudim da uhvatim to što rade, šta god da je.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
