Svaštara

Parovi pričaju kako im je bilo kad su prvi put živeli s nekim

Nikad nisam živeo sa svojom partnerkom, ali pre nekoliko nedelja, moja devojka i ja smo preuzeli na sebe obavezu da čuvamo psa para koji živi zajedno, što je za mene bilo sasvim dovoljno, hvala lepo.

pisao Zach Sokol
13 Avgust 2015, 8:10am

Useliti se u isti dom sa partnerom s kojim ste u vezi jedna je od poslednjih inicijacija u svet odraslih — govoriti jedno drugom: "Volim te" i idilično se napijati na požarnim stepenicama dok zalazi sunce je slatko, ali deliti kupatilo i plaćanje računa je surova stvarnost. Kad se jednom useliš u stan s nekim obznanjuješ svetu da ste odlučili da se u određenoj meri skrasite, uđete u fazu života u kojoj su brak, deca i zajedničko starenje ozbiljna mogućnost, možda čak i u bliskoj budućnosti.

Nikad nisam živeo sa svojom partnerkom, ali pre nekoliko nedelja, moja devojka i ja smo preuzeli na sebe obavezu da čuvamo psa para koji živi zajedno, što je za mene bilo sasvim dovoljno, hvala lepo. Ali nakon tog iskustva sam se zapitao: kako to, jebote, izgleda kad se useliš u isti stan sa nekim po prvi put? Kako se promeniš kao ličnost? Kako nateraš drugu osobu da se promeni? Šta se desi kad želiš da masturbiraš?

Nisam imao pojma, te sam se obratio nekolicini parova različitog godišta i seksualne orijentacije i zamolio ih da se prisete kako im je bilo kad su prvi put počeli da žive sa svojim partnerima. Evo njihovih odgovora, koji će ostati anonimni kako bismo očuvali harmoniju u domaćinstvu.

Šta se promenilo otkako ste prvi put počeli da živite zajedno?

"Mnogo više ostajem kod kuće. Čudno je: kad živiš sama, nema ničeg bednijeg nego provesti subotu uveče jedući hranu iz dostave i gledajući kablovsku u donjem vešu. Ali kad živiš sa partnerom, to je veoma legitiman (i veoma zabavan!) način da se provede vikend. Osećaš se kao da 'radiš nešto' čak iako ne radiš ništa, prosto zato što je neko tu s tobom. Druga velika promena bila je što sam postala mnogo svesnija toga da ostavljam dlake svuda. Opada mi mnogo kose, ali to nisam primećivala sve dok moj dečko i ja nismo počeli da živimo zajedno a on bio u fazonu: 'PA DOBRO, MAJKU MU, OTKUD ONO KLUPKO KOSE U KUPATILU?'"

"Verovatno ne jedem toliko brze hrane kao nekad."

"Definitivno je uticalo na to kako masturbiram. To je definitivno bila velika promena. Koliko god voleo svoju ženu, želeo sam da imam nešto svoje što niko ne može da mi oduzme. Želeo sam i što je moguće više seksa, ali sam i dalje želeo vreme samo za sebe. Nisam mogao da se praznim otvoreno pred njom, pa sam pokušavao to da prikrijem dok je bila na velikoj nuždi ili se tuširala. Počeo sam da zaključavam telefon; počeo sam da koristim privatno pretraživanje. Postao sam nindža masturbiranja."

"Nagli porast nezamislivih stvari koje mi idu na živce."

"Apsolutno sam zaboravio kako da kuvam samo za sebe. Moja devojka je sa Haitija i neverovatan je haićanski kuvar. Kuvanje predivne i zdrave hrane za nju nije samo zabava, a ni ne pada joj teško. Koliko me to samo izluđuje! Na kraju sve to funkcioniše jer je za nju kuvanje toliko uživanje. Ali moram da unapredim svoje kulinarske veštine jer joj od jeseni počinju predavanja."

Kad ste postali svesni u šta ste se upustili?

"Desilo se to vrlo rano tokom našeg novog zajedničkog života. Vratio sam se kući jedne večeri s posla i moja devojka, koja je radila od kuće, dočekala me je jednim dugim zagrljajem: onim zagrljajem tokom kog niko ne progovara čitav minut, ali je osećanje zajedničko. Ni po čemu to nije bio poseban momenat, dvoje ljudi se samo grlilo, ali u tom trenutku sam pomislio: Au, jeste, definitivno živim s ovom osobom. "

Pročitajte i: Smogao sam snage da raskinem sa devojkom koja me je maltretirala

"Odlazite zajedno u krevet i budite se zajedno i oboje ste prisutni čak i kad život postane grozan i tužan."

"Definitivno kad sam prvi put morala da odvrnem slavinu na lavabou dok sam išla da kenjam kako bih prikrila zvuke iz kupatila da me on ne bi čuo kako serem. Naše kupatilo nije tako daleko od naše spavaće sobe."

"Jednom sam izašao iz stana dok je ona gledala film na kauču. Kad sam se vratio kući, primetio sam da mi je preturala po stvarima. Da sam živeo sam, ne bi to uradila. Odjednom je sve moje postalo i njeno — sve moje neobične stare stvari koje sam sačuvao, sve nostalgične stvari koje su pripadale mojoj bivšoj devojci. Bio sam u fazonu: Pa kako si mogla to da uradiš? A onda sam shvatio: Ma da, sad živimo zajedno, to su naše stvari, naš kompjuter ."

"Njegova majka je iznenada preminula nekoliko meseci nakon što smo počeli da živimo zajedno. Sećam se da sam sedela s njim na podu kada je primio poziv. On je krupan momak koji se uvek trudi da bude sabran, ali se tada raspao tu preda mnom i počeo da plače. Izlazila sam sa drugim ljudima koji su ostali bez dragih ljudi dok smo bili zajedno, ali kada ne živite zajedno dobijate sutrašnju pročišćenu verziju, bilo bi ga teško zamisliti kako plače na podu. Tad sam verovatno prvi put shvatila šta znači živeti s nekim — odlazite zajedno u krevet i budite se zajedno, i oboje ste prisutni čak i kad život postane grozan i tužan."

________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Južnokorejska industrija ljubavi

_________________________________________________________________

Da li je bilo kod od vas morao da se promeni da bi udovoljio onom drugom?

"Bio je maratonac i alkoholičar, tako da sam i ja počela da trčim i pijem više. Volim mačke pa samo usvojili jednu. Kada sam mu zapretila da ću raskinuti s njim zato što je nemarna odvratna pijandura, dozvolio mi je da nabavim mače. Posle toga smo ostali zajedno još godinu dana. On je i dalje alkoholičar, ali više ne trči. Ja trčim i imam dve mačke."

"Odjednom sam shvatio da moram da budem odgovorniji prema vremenu koje provodim sam. Baš me briga šta kažu drugi: nije u redu doći kući odvaljen od droge i alkohola dok vaš partner to nije. To je prosto loš potez. Ako se uradimo zajedno, u redu , ali ne sami. Prestao sam da izlazim i žurujem toliko, osim ako to nije s njom."

"Odlazim ranije na spavanje. Nekad sam spavala pet sati dnevno, legala oko 2 ili 3 noću, ali on spava mnogo duže i leže oko ponoći. Moje spavačke navike su ionako bile glupe, te sam se prilagodila njegovim. Sad se samo budim pre njega, radim nešto svoje i onda posle nekoliko sati počnem da pravim buku po stanu kako bi se probudio sam od sebe. On zna šta radim, ali se pravimo da ti zvuci nisu namerni."

Da li su se promenila vaše navike u vezi s masturbiranjem i seksualnim životom?

"Mislim da nisu! Retko masturbiram, a on masturbira skoro svako jutro, a ništa se od toga nije promenilo zbog toga što smo počeli da živimo zajedno. On se samo probudi s erekcijom i masturbira pre nego što ustane. Ja sam uvek u fazonu: 'Nemam vremena za te gluposti', i onda pođem da operem zube i spremim se. Ponekad smo odvratno slobodni jedno pred drugim.

"Nedostaje mi što ne mogu da budem neraspoložen i da budem otvoreno neraspoložen a da se to ne pretvori u razgovor."

"U mom slučaju se nivo pritajenosti udesetostručio. Najčešće je znala da ga bacam u nesvest iako sam ja mislio da sam mnogo vešt i pametan. Imali smo više seksa pre nego što smo počeli da živimo zajedno... :("

"Oboje smo na antidepresivima tako da nemamo mnogo veliku želju za seksom, ali on uspeva da nađe vremena da ga izdrka. Retko osetim motivaciju, ali kada osetim, obično sam pijana ili budna dok on spava. I dalje nemamo seks baš super često, ali je lakše otkako živimo zajedno jer svako veče delimo isti krevet."

Šta vam najviše nedostaje iz vremena kad ste živeli sami?

"Nedostaje mi što ne mogu da budem neraspoložen i da budem otvoreno neraspoložen a da se to ne pretvori u razgovor. Ako sam tužan ili ljut i kod kuće sam, moraćemo da razgovaramo o tome jer će se ona pitati šta nije u redu. Nemam privatnost emocija. To mi nedostaje i to više nemam. Sad se sve dešava samo u mojoj glavi i moram da odlučim da li ću ta osećanja podeliti sa drugima. Mislim da sam provodio više vremena kod kuće dok sam živeo sam. Nisam morao da budem sam u svojoj glavi; mogao sam da se iskalim svoj bes na sobi."

"Iz vremena dok sam živeo sam, nakon što sam počeo da delim životni prostor s partnerom, najviše mi nedostaje prihvatljiv nivo tišine u kojoj možeš da uživaš nakon čitavog dana ćeretanja."

"Nekada davno nisam morao da objašnjavam ništa nikom. Niko se nije pitao zašto imam potrebu da ostanem budan do 3 noću, radeći nešto ili izašavši posle posla. Postoji mentalni porez koji plaćaš kad živiš s nekim ko ima svako pravo na ovom svetu da te pita šta si radio. Nijedno pitanje nije nerazumno, ali zbir svih tih pitanja na gomili postaje naporan."

"Kad god sam kod kuće, uvek se osećam bezbednom, u prilici da u potpunosti budem ono što sam i da budem istinski kod kuće. Ona je moj dom."

"Najgora stvar u vezi sa zajedničkim životom s partnerom — i želim ovo pažljivo da formulišem — jeste to što nakon te promene ne možete više da vratite vezu na staro. Veoma sam zaljubljena u svog dečka i srećna sam što živim s njim, i ne očekujem da ćemo raskinuti — ali opet, šta ako se to desi? Kad ste počeli da živite s nekim, ne možete da se 'vratite' nekoliko koraka unazad. Ne provodim previše vremena razmišljajući o svojoj vezi u budućnosti (brak, porodični život, šta god), ali budući da živimo zajedno, to je zapravo jedini pravac u kom možemo da idemo."

Šta je najbolje u vezi sa životom sa vašim partnerom?

"Jedna od najboljih stvari je što živimo u gej domu. Tu smo mi i dvoje predivnih gej cimera (mi smo jedini par). Nikad nisam mogla sebi da priuštim da živim sama i mučila sam se godinama kao podstanar. Naš dom deluje kao sklonište od svih sranja koja se dešavaju u svetu: ulice i zlostavljanja kojem smo stalno izloženi kao međurasni lezbejski par; mizoginiji i homofobičnom zlostavljanju kojem smo obe izložene svaka za sebe; i redovnih sranja koja se dešavaju kad živite u velikom gradu: kasne vozovi, predugo putujete do posla, šta god. I tako, kad god sam kod kuće, uvek se osećam bezbednom, u prilici da u potpunosti budem ono što sam, i da budem istinski kod kuće. Ona je moj dom."

"Male stvari i velike stvari bile bi teže i lošije bez njega."

"Prava korist od zajedničkog života je metafizička. Radi se o tome kako ta promena utiče na vašu vezu. Postajete jedan drugom više kao porodica nego seksualni partner; vaše blagostanje postaje neodvojivo od blagostanja druge osobe."

"Ako bih morao da odaberem jednu stvar koju najviše cenim, primetio sam da kad živim sam mnogo toga što radim kod kuće možda se ne bi desilo. Izgubi se u etru ili ostane u mojoj glavi. Moj kućni život postaje deo šire priče naše veze. Zbog toga ono što radim kod kuće dobija neko posebno značenje. Ako želim da slušam muziku kod kuće, to ima značenje u našoj vezi i u životima nas oboje. To vam je kao ona izreka – ako drvo padne u šumi... Ako uradim nešto sam, moglo je i da se ne desi. Život sa partnerom je možda najbolja stvar koja mi se dogodila. Moj život se poboljšao u svakom mogućem smislu.... Ali mrzim što uvek zaboravi da napuni posudu za led... Nije to tako teško, majku mu!"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu