Upoznajte zatvor u kojem su društvene mreže dostupne zatvorenicima

Razdvojenost između zatvorenika i spoljašnjeg sveta lagano se briše, i ne samo zato što horde fanova Džeremija Miksa pokušavaju da provale u zatvor da bi ga se dočepali. Iako bi navodno trebalo da su izolovani od društva, zatvorenici sve više zalaze u sajberspejs. Švercovani mobilni telefoni su rasprostranjeni u mnogim zatvorima, i usled toga možemo baciti pogled na život u zatvorima, koji izgleda nije uvek tako nemilosrdan kao što izgleda u filmovima. Čak i reper Viz Kalifa to polako provaljuje.

______________________________________________________

Pogledajte VICE film o britanskim maloletnim povratnicima u zatvor. U podešavanjima odaberite titove na srpskom.

______________________________________________________

Sada čak postoje i zatvori u kojima je zatvorenicima dozvoljen pristup internetu. Oni su uglavnom u Evropi, ali taj fenomen se proširio, kao što pokazuje Centar Aleksander Makonoči, prvi australijski zatvor „sa ljudskim pravima". Argumenti za uvođenje informacione tehnologije u zatvore su čvrsti: istraživanja ukazuju da to pomaže bezbolnijoj tranziciji zatvorenika nazad u društvo. Šta više, to sprečava one koji su zatvoreni pre nego što su društveni mediji buknuli da eksplodiraju kada vide druge zatvorenike kako kače fotke svog doručka na instagram.

Ali u mnogim zatvorima, zatvorenicima nije dozvoljen pristup internetu, što zadaje probleme iExpress-u, osvedočeno prvom sajtu društvenih medija za zatvorenike, koji je osnovao Australijanac po imenu Bret Kolins. Sajt će zavisiti od sistema starog, dobrog pisanja pisama, koje će omogućiti korisnicima iExpress-a da održavaju onlajn profile i komuniciraju sa ljudima širom sveta, čak i ako ne smeju ni da pipnu laptop.

Sastao sam se sa Kolinsom da bih saznao nešto više o tome kako pomaže zatvorenicima da uđu u digitalno doba.

VICE: Koji su ciljevi iExpress-a?

Bret Kolins: Želeli smo da stvorimo novu oblast sajberspejsa koja će doneti dobro društvu. Psihološko breme zatvorskog života može znatno da se olakša osmišljavanjem aktivnosti dok zatvorenici sede po ćelijama. Ako damo zatvorenicima platformu preko koje mogu da testiraju svoje ideje i dobijaju povratne reakcije, veća je verovatnoća da će se asimilovati kada izađu.

Mislim da je vlada prva trebalo da pokrene takvu inicijativu, ali kaznene ustanove su najzainteresovanije za prevenciju bega iz zatvora. Ovakve stvari ni ne razmatraju.

Koliko sam shvatio, upotreba interneta u Australiji za zatvorenike je uglavnom ilegalna?

Pristup internetu je obezbeđen u zatvorima u okrugu australijske prestonice. Izvan njega, u australijskim zatvorima kompjuteri i smartfoni nisu dozvoljeni. Tražimo od zatvorenika da mapiraju svoje profile, i onda ih mi aploudujemo umesto njih. Onda odštampamo poruke sa njihovih stranica i pošaljemo im ih.

Ali nisu li socijalni mediji pomalo trivijalni? Zašto su toliko važni zatvorenicima?

Zbog toga što dodaju težinu onome kako ih drugi vide. Trenutno ljudi definišu zatvorenike po zločinu koji su počinili, na primer, „on je lopov", „on je ubica". To je jednodimenzionalna procena zasnovana u potpunosti samo na sudskoj presudi. Njihove veštine i aspiracije nikada se ne uzimaju u razmatranje. Ljudi sada mogu da vide da to nije sve kada su ovi ljudi u pitanju, i da neki od njih čine stvarne napore da se iskupe.

S druge strane, postoji argument da je internet osnovno ljudsko pravo. Zatvor je restriktivna okolina, zatvorenici u Australiji provode 18 sati dnevno u ćelijama. To vreme bi moralo produktivnije da se iskoristi, i za njihovo dobro i za njihovo predstojeće puštanje.

Šta te je lično inspirisalo da se time baviš?

Sedamdesetih godina sam proveo 10 godina u zatvoru, i od tada radim za tu zajednicu.

Čujem da kaznene institucije istražuju iExpress?

Zabrinuti su zbog toga da li će žrtve osetiti srdžbu prema zatvorenicima, kada shvate da se njihov glas može čuti. Uveravali smo ih da to nije slušaj. Zapravo, žrtvama nudimo organizacionu podršku.

Žrtve pre svega žele da se osećaju bezbedno, ali žele i da razumeju zašto im je zatvorenik uopšte naudio. Izražavanje zatvorenika preko iExpress-a je zapravo pomoglo mnogim žrtvama. Zatvorenici često izražavaju krivicu ili kajanje, što može da pomogne žrtvama da prebrode traumu.

Da li je bilo nekih drugih prepreka?

Nedavno se pojavio jedan novi izazov. Inicijalno smo želeli da upravljamo celim poslom kao što to radi zatvorska pošta; potpuna sloboda govora, ali bez ičega nezakonitog. Ali u poslednje vreme smo dobili neke veoma agresivne mejlove. Njihovim objavljivanjem bismo degradirali zatvorenike.

Odlučili smo da primenjujemo iste standarde cenzure kao fejsbuk. Bez vređanja, pretnji ili kleveta. iExpress je osmišljen kao pozitivna platforma.

Da li ste prinuđeni da cenzurišete i same zatvorenike na sličan način?

Neki zatvorenici su zalazili u previše sitne detalje prirode svog zločina, ili su o sebi govorili na uvredljiv način. Kažemo ima da malo smanje doživljaj, ako pomislimo da time kaljaju svoj ugled. U ostalim slučajevima im dajemo potpunu slobodu što se tiče njihovih profila.

Kako sprečavate potencijalnu komunikaciju između članova bande ili kriminalnih organizacija?

Ništa nezakonito nije dozvoljeno, isto kao sa pismima iz zatvora. Kod iExpress-a ne postoji veći potencijal za to nego što postoji kod standardne pošte. Ako zatvorenik to prekrši, upućujemo mu upozorenje. Ako ponovi prestup, blokiramo ga.

Postoji li neki demografski trend kada su u korisnici u pitanju?

Obrazovaniji zatvorenici su svakako više zainteresovani. Oni su razumeli i shvatili njegov potencijal.

Val Čoker, sestra ubijene žene iz Sidneja, Ivet Ratborn, javno se usprotivila vašoj ideji. Rekla je da ubica njene sestre, Džon Mejn, „mora da se suoči sa svojim nedelom, a ne da izražava svoje poglede na javnom forumu". Šta ti misliš o ovome?

Džon Mejn ima dvoje dece, a služi doživotnu kaznu. Napravio je kobnu grešku, iako ja mislim da njegov profil promoviše pozitivnu poruku. Na kraju krajeva, zajednica želi da bude sigurna da osoba neće ponoviti zločin posle izdržavanja kazne. Mislim da profili kao što je njegov ohrabruju verovanje u to.

Nekim žrtvama bi bilo draže da su počinioci mrtvi. To je razumljivo osećanje. Oni lično moraju da prebrode žrtvin bol. Što se pre uhvate u koštac s tim, pre će moći da nastave svoje živote. Prestupnici i dalje imaju određena prava koja prava žrtava ne mogu da potkopaju.

Sve je više studija koje ukazuju na pozitivan efekat pristupa internetu u zatvorima. Šta misliš, da li će u neko skorije vreme dobiti nesmetani pristup internetu?

Apsolutno. Verujemo da će u skoroj budućnosti to dogoditi širom Australije i celog sveta. Istraživanja ukazuju na veoma pozitivne efekte informatičke tehnologije u zatvorima. Ali dok se to ne dogodi, iExpress će biti most između digitalnog sveta i popravnih ustanova.

Pogledajte iExpress ovde

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu