Dobrodošli u u serijal „Ispovesti iz restorana", u kom razgovaramo sa ugostiteljskim radnicima čiji glasovi do sada nisu mogli da se čuju. Sa onima koji rade u sali, sa gostima, i sa onima koji rade u kuhinji, razgovarali smo o tome šta se zaista zbiva iza scena naših omiljenih mesta. U ovom izdanju, razgovarali smo sa jednim holandskim kuvarom koji u svojoj kuhinji dozvoljava tačno određenu količinu haosa.Droge su u mojoj kuhinji zabranjene, osim dve večeri godišnje: veče pred Kraljev dan, i za Novu godinu. Te dve večeri poludimo. Počnemo s šampanjcem, za vreme večere za osoblje. Posle toga, kada počnemo da radimo, uzmemo po par čašica viskija, a oko 7 uveče šmrknemo prve linije spida. Konobari, radnici u kuhinji – svi učestvuju. Postoji samo jedan uslov. Moraš da nastaviš da radiš svoj posao, zato što je restoran otvoren, kao i obično.To je fina tradicija i čini uslugu veoma zabavnom. Kada spid počne da deluje, osećaš se veoma srećno: rad je zabavan! To iskustvo je pomalo čudno, ali sve ide brzo i ljudi brzo dobijaju svoja jela. „Još nisi pojeo predjelo? Baš me briga – evo glavnog"!Prošle godine smo večeri pre Kraljevog dana popili veliku bocu viskija i pola boce janefera. Čitav grad odiše prazničnom atmosferom, što je onda ne bismo doneli i u kuhinju i napravili sebi žurku? Ali moraš da paziš da ne uzmeš previše droge. Ako dejstvo viskija nadvlada dejstvo droge, pretvoriš se u kretena. To se prošle godine dogodilo jednom mom prijatelju za Novu godinu. Dva sata nakon što smo počeli da pijemo, ja sam popio samo jednu čašicu – ali on je popio devet, i ubrzo je počeo da povraća po kuhinji. Zastao je kod par stolova, jer je mislio da je još uvek u stanju da govori, ali samo je nešto baljezgao. Sredinom dana je već ležao na podu u ostavi.Droge i cirka te svakako ne čine boljim kuvarom, a čulo ukusa ti baš izvitopere. Moraš da se postaraš za to da pre nego što počneš da piješ sve bude na svom mestu i da pre toga napraviš sve soseve.Spid je najgora droga. Probao sam sve, i volim da tripujem, ali to nije dobro za kuhinju. Ove godine sam nabavio malo deksamfetamina – koji je prirodan, čist spid. Kada uzmeš njega, apsolutno nema nikakvog mamurluka. Od običnog spida imaš grozan mamurluk. Jednom prilikom sam pomislio kako ću da izlečim mamurluk tako što ću da šmrknem ono malo spida što mi je preostalo, ali to nije ispravan put. Muka mi je kada sam mamuran od droge. Spid te iscrpi, um mora da ti se oporavi, a za to ti je nekad potrebno i par dana. To je baš užas.Kada sam bio mlađi i još nisam bio glavni kuvar, radio sam to. Jednom sam radio sa devojkom koja je bila diler spida. Ispod kreveta je držala pun kofer. Poslednje večeri kada smo radili zajedno u kuhinji, oboje smo šmrknuli. Ubrzo nakon što smo ga uzeli, mene su poslali kući, a ona je samo stajala tamo, razjapljenih usta. Jednom sam u tom istom restoranu izgubio kesicu spida, i provalili su me: morao sam da se izvinjavam pred čitavim osobljem.Bez droga u kuhinji, osim na Kraljev dan i za Novu godinu – nikada, nikada, nikada više. Znojenje, lupanje srca, osećaj kao da ćeš umreti? I to sam batalio.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Reklame