​Doktori koji su izvršili prvu transplantaciju penisa u Americi o tome kako je bilo

Na Dan majki, ekipa naučnika iz Opšte bolnice u Masačusetsu je uspešno obavila prvu transplantaciju penisa u SAD ikad.

Estetski hirurzi Kertis Cetrulo i Diken Ko su izveli petnaestočasovnu operaciju na Tomasu Meningu, šezdesetčetvorogodišnjaku kojem je veći deo penisa bio odstranjen da bi bio izlečen od raka.

Do sada su bile izvršene dve transplantacije penisa – jedna u Kini 2006, koja je bila neuspešna, i jedna u Južnoj Africi, 2004, koja je uspela.

Iako su transplantacije penisa do sada bile retke, oštećenje penisa nije. Kartel i Ko kažu da ima mnogo mladih muškaraca – od kojih su mnogi ratni veterani – koji pate u tišini bez svojih penisa, koje su izgubili u borbama u Iraku ili Avganistanu.

Zbog toga su Sertulo, Ko i Mening, odlučili da veoma javno govore o toj operaciji, u nadi da će taj postupak postati uobičajen. Kao što možete i da očekujete, transplantacija penisa zahteva mnogo toga. To je tehnički težak hirurški postupak za koji Sertulo kaže da je „kvantni skok" koji je prevazišao dosadašnje opcije za one kojima je imputiran penis, koje često uključuju „uzimanje mekog tkiva sa ruke ili noge, njegovo umotavanje u cev, i u suštini, stavljanje katetara kroz sredinu, da bi više ličilo na genitalije".

Sertulo i Ko kažu da su pre svega želeli da Meningov penis izgleda kao normalan penis. Kao drugo, želeli su da bude u stanju da piški stojećki – sada, „on samo štrca", kaže mi Ko. I konalno, želeli su da mu se povrate normalne seksualne funkcije. Na postizanju ovog poslednjeg cilja će u nastupajućim mesecima raditi sa terapeutom za seksualnu medicinu.

Razgovarao sam sa doktorima da saznam kako su izabrali donatora penisa, kakvo je Meningovo mentalno stanje, i kako neko tačno obavi transplantaciju penisa.

MOTHERBOARD: Kako funkcioniše transplantacija penisa? Šta vas je uopšte navelo da to radite?

Sertulo: Gledamo na to u kontinuitetu sa drugim transplantacijama, kao što su transplantacije šaka i lica.

To se naziva „vaskularni kompozitni alograf", a to su organi koji su sastavljeni od kože i više vrsta tkiva. Kod bubrega, to je samo bubreg. Ali kod šake, tu su tetive, nervi i krvni sudovi, koji se povezuju sa mišićima. Alograf samo znači da potiče od druge osobe.

Logički sled je da se zapletenost genitalnog urinarnog sistema uklapa u transplant koji je sličniji ovakvim vaskularnim kompozitnim transplantima. Tehnički je komplikovanije od presađivanja šake, jer je po pitanju mišića tehnički izazovnije.

Koji je sled operacije? Zašto je teže nego transplantacija šake?

Ko: Mokraćna cev je najveća struktura u rekonstrukcije, to mora prvo da bude obezbeđeno. Ona na neki način formira veliku skelu za ostatak operacije. Sve ostalo je spajanje – stvaraš mrežu koja čini da alograf penisa funkcioniše.

Povezivanje mokraćne cevi nije toliko teško – znamo kako se to radi, rekonstruišu se mokraćne cevi koje su bile oštećene u raznim drugim okolnostima. To nije najnoviji tehnološki postupak ovde. Mokraćna cev se konstruiše i formira se sidro. Imamo kateter u bešici, a onda sledi mnogo delikatniji postupak povezivanja celog vaskularnog tkiva i svih nerava.

Izgleda da je ova operacija bila uspešna, barem za sada. Na kraju će povratiti sve funkcije, zar ne?

Ko: Postoje tri cilja, poređana po ovom redosledu: prvi je izgled. Želimo da ima kompletne genitalije koje izgledaju što je prirodnije moguće. Druga je genitalna urinarna funkcija, da može da se olakšava normalno, stojeći. Treće merilo je da li će ovi pacijenti biti u stanju da razviju punu seksualnu funkciju. Proći će mnogo vremena pre nego što ćemo to da saznamo.

Kakav je ovde proces rehabilitacije?

Sertulo: Tim urologa će se postarati za to da povrati urinarne funkcije kada izvadimo kateter. Onda dolazi stručnjak za seksualnu medicinu, ona će igrati veoma važnu ulogu u njegovom napretku, u pokušaju da povrati seksualnu funkciju. Provešćemo dosta vremena baveći se time, jer je to jedan od najvažnijih ciljeva naše transplantacije. Biće mu potrebna psihološka podrška.

Da li će njegovi seksualni partneri moći da vide da je u pitanju transplantacija?

Sertulo: Nadamo se da će biti prilično neprimetno. Imaće ožiljke u tom delu, ali izgledaće kao ono što i jeste, cele genitalije.

„Stopa samoubistava u ovoj populaciji je negde između 15 i 50 procenata"

Kako izgleda proces donacije? Gde nalazite donatora penisa?

Sertulo: Donatore odabira organizacija za nabavku organa, pod imenom Banka organa Nove Engleske. Oni imaju zaseban protokol za obraćanje porodicama, kada traže potencijalnog donatora penisa. Kada nađu nekoga, zovu bolnicu.

Isto je kao kada alarmiraju timove za transplantaciju drugih organa. Radili smo s njima da bismo pribavili potrebno tkivo, uz mere predostrožnosti koje se ne nameću kada je u pitanju transplantacija organa koji nekome mogu da spasu život.

Da li ste morali da nađete penis otprilike iste veličine kao što je bio njegov?

Sertulo: Da, postoje stvari koje možemo da izvedemo sa anatomijom da bi tkivo bilo kompatibilno sa tkivom donora. Postoji mali manevarski prostor, ali moramo da nađemo parnjaka kod kojeg neslaganje manje.

Da li morate da pazite na stvari kao što je krvna grupa? Kako znate da li će ga odbaciti ili ne?

Ko: Donator organa i pacijent imaju istu krvnu grupu. Ispitali smo pacijenta na antitela donatora, i nije ih bilo. Može da uzme organ od većine donatora, bez visokog rizika od odbacivanja.

„Kada piški stojeći, samo šrtca"

U članku u Njujork Tajmsu ste pomenuli da o ovome govorite toliko javno zato što želite da postane uobičajeno – šta je u ovom slučaju bilo potrebno da se transplantacija obavi? Da li je pošteno reći da je ovo dokaz za uspešnost koncepta?

Sertulo: Nadamo se da će operacija postati rutinska. Trebalo je dosta vremena da dobijemo odobrenje etičkog odbora, i takvih stvari. Ne odugovlačimo – mi mislimo da možemo to da izvodimo, ali ima mnogo prepreka koje treba da pređemo, zbog čega smo i počeli sa našim pacijentima ovde. Nadamo se da će biti uspešno, da možemo da počnemo da rekonstruišemo tela ranjenih ratnika.

Ovo je više od dokaza da je koncept uspešan. Ovaj slučaj nazivamo indeksnim slučajem, zato što nam je prvi, ali itekako smo pripremljeni i više smo nego oprezni, i očekujemo da će sve proći kako treba. Nadamo se da će prva biti uspešna, kao i narednih stotinu.

Iz tog članka sam shvatio da je pacijent veoma zanimljiva osoba. Šta možete da mi kažete o njegovom stavu tokom cele ove procedure?

Ko: On je izuzetan čovek. Pre četiri godine, kada je izgubio veći deo penisa, bilo mu je veoma teško. Pre nego što je oboleo od raka, čovek je bio potpuno funkcionalan, ali je izgubio sposobnost da normalno urinira. Kada bi ustao da piški, samo bi štrcao posvuda.

Izgubio je seksualnu funkciju, i postao veoma povučen. Kada se pojavila prilika za ovo, on je rekao, „Bilo šta što bi mi bilo od pomoći bi bila sjajna prilika. Cilj je imati priliku da ponovo budem ceo, da mogu sebe da pogledam u ogledalo". To je nešto prema čemu se stav u društvu menja – holistički vid medicine. Tretiramo i formu i funkciju. Deo toga je i mentalno zdravlje. To je posveta čoveku koji stoji iza bolesti.

Sertulo: Inspiracija za ovo je bilo iskustvo jednog kolega iz Vojnog medicinskog centra Volter Rid.

Mladi klinci se jedan za drugim vraćaju iz Iraka i Avganistana na urološko odeljenje, sa razornim ranama. On je prekaljeni i iskusni hirurg koji je video teške urološke povrede, ali nije bio spreman da izvede ovo. Rekao je da mi moramo to da učinimo za ove pacijente. Ovo je projekt za koji su motiv pacijenti, i tako će i ostati. Inisprativno je razgovarati sa tiim pacijentima koji u tišini pate zbog svojih rana, i toliko im je neprijatno, da o tome ne razgovaraju ni sa svojim drugarima, prijateljima i suprugama. Stopa samoubistava u ovoj populaciji je negde između 15 i 50 procenata. Kao što možete i da zasmilite, klinac star između 18 i 20 godina, koji se vrati bez ikakve urinarne fukncije, sklon je tome da se oseti beznadežno.

Da li je pre transplantacije postojala bilo kakva opcija? Proteze, ili tako nešto?

Sertulo: Opcija rekonstrukcije koju smo koristili je bila ta a uzmemo meko tkivo sa ruke ili noge, i obmotamo ga oko cevi, i u suštini, stavimo kateter u sredinu, da bi ličilo na genitalije.

Time se na rudimentaran način postižu dva od ciljeva o kojima smo pričali. Ponekad mogu da piške stojećki, ponekad ne. Ali to ne funkcioniše kao sofisticirano anatomsko tkivo. Ovo je kvantni skok, što se nas tiče.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu