​Ljubav, guze i priroda: razglednice iz modernog hipi raja

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Spain

Prvi put sam za Rainbow Family okupljanja čuo pre osam godina. Tokom putovanja auto-stopom kroz Evropu, povezla me je grupa italijanskih hipika koji su mi ispričali za godišnja hipi okupljanja na kojima nema pravila niti valute. U početku je bilo teško naći bilo kakve informacije o ovim događajima na netu, ali sam na kraju našao sajt na kome je pisalo da će se sledeće evropsko Rainbow okupljanje dogoditi tokom novog meseca u avgustu 2008, negde u Srbiji.

Pozivnice će biti poslate putem mejla čim se odredi lokacija. Odmah sam se prijavio za njuzleter.

Dve nedelje pre novog meseca, primio sam mejl. Bila je to skenirana razglednica sa ručno nacrtanom mapom prekrivenom psihodeličnim cvećem i srcima uz reči "Dobrodošli kući".

Rainbow porodica je anarhistička, utopistička, njuejdž zajednica koja se okuplja na Rainbow događajima. Tokom ovih okupljanja, naglasak je na slobodi i ljubavi. Ulazak se ne naplaćuje, nema hijerarhije niti zvanične organizacije. Svi su odgovorni za planiranje i organizaciju događaja - traženje lokacije, kuvanje, pružanje prve pomoći i održavanje mira. Troškove pokrivaju donacije učesnika koji tokom trajanja okupljanja dane provode na radionicama plesa, meditacije, razgovorima, časovima joge ili uživanju u psihodeličnim drogama.

Na prvom Rainbow okupljanju 1972. u Koloradu je učestvovalo preko 20.000 ljudi. Nije planirano toliko ljudi - ideja je bila da se nekoliko ljudi okupi u divljini, gde će se nekoliko dana moliti i meditirati za mir u svet. Ali taj prvi događaj je otvorio put gomili godišnjih događaja širom sveta.

Obično su lokacije ovih skupova 20 do 30 kilometara od najbližeg grada. Kako bi našli lokaciju, učesnici prate raznobojne kanape koji vise sa drveća ili gomile kamenja. Upravo tako sam i ja došao do prvog skupa na kome sam bio 2008 - nakon polučasovnog pešačenja po srpskim planinskim stazama.

Kada sam tog dana zakoračio u šumu, dobrodošlica je bila neverovatna. Goli i polugoli ljudi su dotrčavali do mene, grlili me i govorili da me vole, grupa hipika je pevala pesme o Krišni, neki su igrali, a do mene je stigao džoint.

Na prvom Rainbow okupljanju na kome sam bio, kao i na svakom sledećem, upoznao sam tradicionalne hipike, nomade, ruske sveštenike alkoholičate, tvrdokorne anarhiste, hakere, samoprkolamovane proroke, reinkarnacije poznatih religioznih ljudi i umetnike svih vrsta.

Slike koje slede sam napravio između 2011. i 2014. na različitim Rainow okupljanjima u Meksiku, Gvatemali, Rusiji i Maroku.

Pogledajte i druge radove Denisa Vejasa na Instagramu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Na reginalnom marokanskom Rainbow okupljanju u Azilaliju, 2010.