Tinejdžeri, mislite na svoje potomke kada pijete, kaže novo istraživanje

Verujem da je teško odrediti trenutak u životu kada ste se upoznali sa alkoholom. Pritom ne mislim na umakanje prsta u čašicu komovice na slavi ili fotografiju sedmogodišnjeg tebe sa brkovima od pivske pene kojom će te ujko blamirati na proslavi dvadesetpetog rođendana. Mislim na onaj trenutak kada ste znali da je alkohol zauvek nogom otvorio vrata do vašeg srca, bubrega i jetre.

Za mene je to bila 2004. godina. Mark Cukerberg je pokrenuo Fejsbuk, Gugl je pustio Gmail, Slovenija je pristupila Evropskoj uniji, Olimpijske igre održane su u Atini, "Vrisak" Edvarda Munka ukraden je u Norveškoj, a trinaestogodišnji ja sam prvi i jedini put bio ostao sam u kući na više od jedan dan, kao najstariji ukućanin, i to za doček Nove godine. Svi iz škole su znali gde će za novaka.

Mi koji smo tada ideje za iskorišćavanje najlepšeg vremena "od kolevke do groba" tražili u magazinu Trasher, filmovima Lerija Klarka, stihovima Ramonsa i Bisti Bojsa, instrukcije o tome kako se organizuje kućna žurka mogli smo da dobijemo samo u hiphop spotovima, industrije koja je prve polovine dvehiljaditih bila u velikom zamahu. Tako priča o prvom litru vina, iz porodičnog šteka u podrumu, koji sam podelio sa ortakom (obojica se zaklevši da "nećemo više nikada") staje u jednu jedinu pesmu i spot, apsolutnom hitu tada - J-Kwon "Tipsy".

Dok sam se ja pripit klatio uz bas, kik i klep, zamišljajući da mi žurka izgleda baš kao u spotu, u WC šolji pucale su petarde, tepih dnevne sobe je doveden do Recycle bin stanja, a pas je pobegao od kuće. Vratio se posle tri dana, tek kada sam ja dobio dozvolu da izađem iz kuće. I dobro, hehehe, bila bi ovo slatka anegdota odrastanja jednog provincijalca da to zapravo nije bio trenutak kada je ta magična kap postala obavezan detalj slavlja, tuge, teranja inata, izigravanja odmetnika, blejanja u parku, ponekad i školskog odmora (jer si tada faca, naravno) i svega ostalog što pod uticajem okoline ispoljavamo u tinejdžerskim godinama. Daleko od toga da se žalim, ali bih sigurno lepo živeo i bez nekih od jutra pored WC šolje.

Sada nam iz Medicinske škole Univerziteta u Čikagu stiže istraživanje koje nam govori da stanje mozga, na koje smo svesno uticali preranim litrima alkohola, lako možemo da prenesemo na svoje potomke. Pijanstva tinejdžera mogu da utiču na funkcionisanje mozga njihovih potomaka, otvarajući mogućnost oboljevanja od depresije, anksioznosti i poremećaja metabolizma, pokazuje ovo istraživanje.

- Konstantno opijanje u adolescentskom dobu nije opasno samo po razvoj moždanih ćelija tih tinejdžera, već i po mozak njihove dece - izjavio je jedan od autora studije Toni Pak.

Istraživanje, zasnovano na modelu životinja (pacova), pokazalo je da adolescentsko alkoholisanje isključuje veliki broj gena u mozgu potomaka. Kada su ti geni uključeni, oni upućuju ćelije na proizvodnju proteina, koji na kraju kontrolišu fizičke i psihičke osobine. Studija je pokazala da su kod većine potomaka ovi geni bili isključeni ukoliko su im roditelji konzumirali alkohol u adolescentskom dobu. Otkrivene su molekularne promene u DNK koje mogu da uključe ili isključe pojedinačne gene - do 159 takvih promena došlo je kada se majka opijala, 93 kada je to bio otac, a 244 promene gena desile su se kada su oba roditelja konstantno pila.

Prema istraživanju Mladi u Srbiji 2015, skoro polovina mladih (45,2 odsto) redovno konzumira alkohol (makar jednom nedeljno – vikendaši, što bi se reklo). Rezultati naučnika iz Čikaga možda neće uznemiriti one retke među srpskom omladinom koji smatraju da je alkohol neprihvatljiv (manje od jedne četvrtine), ali 14,7 odsto mladih koji konzumiraju alkohol više puta nedeljno bi možda mogli da preseku jednom kiselom. Kod momaka je upotreba češća nego kod devojaka, a zanimljivo je da cirkanje raste sa obrazovnim nivoom roditelja.

Možda i najvažniji detalj je onaj koji se tiče srednjoškolaca - iako u manjoj meri smatraju da je alkohol prihavtljiv u ovoj grupi je najviše onih koji smatraju da je šljokanje neophodno da bi bio prihvaćen od drugih, čak 13,8 odsto, za razliku od studenata koji u najvećoj meri smatraju da je alkohol prihvatljiv. Eh, studenti.

Kada znamo da tri četvrtine mladih u Srbiji želi decu, više od polovine njih dvoje, a smatra da je period između 27 i 30 godine najbolji za to, čikaško istraživanje je klasičan kontrateg opšteprihvćenom stavu u Srba - "ima brkove, može da pije".

Ako još znamo da trećina mladih nikada ne koristi kontracepciju, u uzrastu između 15 i 19 godina, nešto više od 15 odsto ni ne zna šta je to, sasvim je jasno zašto je rizik od neželjenih trudnoća kod mladih u Srbiji, koji prilično redovno piju, veliki. Na pitanje koji faktori utiču na izbor bračnog partnera, najveći broj mladih odgovorio je "ličnost", a vi se pitajte šta o vama misli osoba preko puta za koju ste posle pete ture sigurni da je TA, kada joj po šesti put otpevate "Balerinu" grupe Makadam uz prateće pokrete.

Istraživanje koje pokazuje da neurološke promene moguće izazovati neprekidnim opijanjem bilo kog od roditelja je prvo te vrste.

- Otkrića na životinjama ne moraju nužno da znače i kod ljudi, ali postoje značajne sličnosti između životinja koja smo koristili u istraživanju i ljudi, uključujući reakciju metabolizma na alkohol, funkciju hipotalamusa i obrazce količini konstantnog opijanja - kaže autor studije Pak.

Dr Pak je možda i blag u paraleli između tinejdžera i pacova. Pogledajte bolje - laboratorijski pacovi u kutiji koji uzimaju šta im daš sa jedne, i znatiželjna i neumorna klinčurija željna dokazivanja, sa druge strane? Ahhh, hoću u školu.

Naslovna fotografija: Foto by Flickr/ korisnik Incase

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu