Kakva je to čar u dupetu: Zašto ljudi toliko vole pljeskanje po guzi

Arheolog Karlo Moriljo Leriči je 1960. godine sišao u katakombe starog grada Tarkinije, nekropole rafinirane etrurske civilizacije koja je naseljavala drevnu Italiju 800 godina pre nove ere, dok krajem četvrtog veka pre nove ere nije bila asimilovana u rimsku republiku. Osim kostura, našao je bezbrojne teško oštećene freske koje opisuju komične boksere, seksi plesačice, i što je najbitnije, u Grobnici bičevanja, jednu na kojoj se nalazi gola žena koja se naguzila i drži se za kukove nasmejanog bradonje, dok je jedan mlađi čovek otpozadi bičuje po dupetu – prvi otkriveni primer erotskog pljeskanja.

A proteklih hiljadu i nešto godina, ovaj sado-mazohistički čin u nekom obliku facinira sve, od umetnika, preko filozofa, do seksologa. Vatsjajana deli ovaj seksualni čin na četiri položaja šake onog koji pljeska, šest položaja koji mogu da se zauzmu tokom „udaranja", i osam „vrsta krikova" koje ispušta onaj koga pljeskaju, po Kama Sutri.

Gledajući na ovaj čin sa stanovišta psihoanalize, Sigmund Frojd ga je izučavao u kontekstu fizičkog kažnjavanja dece, verujući da kazna u ranom uzrastu može da dovede do sado-mazohističkih sklonosti u zrelom dobu. U najskorije vreme, postao je tačka sporenja nakon pojavljivanja 50 nijansi sive, romana koji je gurnuo BDSM u glavne tokove američke kulture, podstičući niz studija i blogova sa otvorenim pitanjima o pljeskanju.

Nauka izgleda nudi neke odgovore. Biološki, kada neko uživa u seksualnom činu, njegov mozak luči dopamin, neurotransmiter koji u mozgu pobuđuje centre za nagradu i zadovoljstvo. S toga, ako neko uživa u tome da ga udaraju po dupetu ili u tome da on sam to čini, dopamin šalje mozgu signale da nastavi s tim. Ali odgovor na pitanje zašto neki ljudi vole pljeskanje, čin pri kome te po dupetu udaraju rukom ili nekim predmetom, koji neki ljudi isključivo vide kao bolan, mnogo je složeniji – i donekle neuhvatljiv.

Dr Rebeka Plante, vanredna profesorka katedre za sociologiju Univerziteta Itaka, seća se da je, dok je 2006. pisala svoju studiju, Seksualno udaranje, ličnost i konstrukcija devijacije, postojao samo jedan naučni rad o erotskom udaranju ( i napisao ga je čovek koji se preziva Bat). U svojoj studiji, on je došao do zaključka da ako želimo da razumemo zašto bi nekome udaranje bilo seksualno uzbudljivo, moramo da razumemo „širi društveni kontekst u koji moramo da smestimo 'seksualizovano telesno kažnjavanje'", piše Plante.

U suštini, ne postoji jedan razlog zašto bi neko voleo udaranje. Takođe je važno razumeti i čitav spektar pljeskanja, prema Plante. Postoji osnovno pljeskanje rukom po dupetu tokom seksa, a postoji ono kada se osoba presavije preko stolice, i kada je udaraju prutom ili nekim pljosnatim predmetom; oni koji vole dobro pljeskanje tokom seksa ne vole uvek i žestoke udarce štapom.

Fotografija: Danil Nevski via Stocksy.

Jedna od prvih činjenica koje Plante iznosi je ta da je za razliku od vezivanja, mučenja, i drugih perverznijih činova iz oblasti BDSM-a, erotsko pljeskanje praksa koju bi mnogi ljudi koji govore „da ne vole takve stvari" isprobali. Kada je reč o tome zašto je popularno, i među onima koji ne pripadaju BDSM zajednici, i onima koji sebe smatraju sado-mazohistima, Plante daje jedan veoma bazičan razlog koji „ne sme da se previdi kao objašnjenje" – osećaj je prijatan.

„Govorimo o prilično zaštićenom mišićnom delu tela koje se nalazi u dnu kičme, gde postoji veliki broj nervnih završetaka, pa je osetljiv", kaže ona. „Nije kao stomak".

Ali Plante svoja istraživanja zasniva na kulturnim, potkulturnim i interpersonalnim seksualnim izvornicima, teoriji koju su sedamdesetih godina osmislili sociolozi Džon Gegnon i Vilijam Sajmon, koja objašnjava „sociološke šeme koje formiraju naša seksualna interesovanja", piše ona. Kulturološke šeme vezane su za nacionalne ideologije i očekivanja, potkulturne za ideologije na lokalnom nivou (ili po etničkim i religijskim grupama), a interpersonalne za interakcije sa drugima. Kombinovane, one formiraju intrapsihičke šeme, koje na kraju daju odgovore na pitanja ko, šta, gde, kada, zašto i kako, kada je u pitanju nečija seksualnost i seksualna praksa.

_____________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Izvan granica seksa

______________________________________________________________________________________________

U modernijim kulturama – uključujući i onu u SAD – standardne kulturološke šeme erotizuju osnovnu heteroseksualnu aktivnost. Seksualizovano udaranje, iako često heteroseksualna aktivnost, ne uklapa se u tu normu. I u celini, Plante je otkrila da su muškarci – naročito heteroseksualni muškarci koji ne eksperimentišu mnogo u svetu BDSM-a – otvoreniji za to da udaraju, ali ne obavezno i da bivaju udarani.

Ali to ne znači da čovek ne može da razvije zanimanje za to kasnije u životu. Tokom svog istraživanja, Plante je otkrila da muškarci koji vole da pljeskaju „to zanima otkad znaju za sebe", i smatraju to esencijalnim delom svog seksualnog života, dok se žene sa pljeskanjem češće upoznaju na predlog partnera.

„Seksualne šeme su osnovne šeme, da, ali jasno je da možemo da ih adaptiramo i revidiramo", piše Plante. „Na seksualno udaranje treba da gledamo kao na jednu od mnogih adaptacija koje pojedinci prave, i koje su zasnovane na interakcijama i promenama intrapsihičkih i interpersonalnih šema".

Plante nadalje objašnjava da ne postoji samo jedna seksualna šema vezana za udaranje, pozivajući se na spektar udaranja, i razliku između onih koji udaraju i onih koji vole da ih udaraju. Osoba čija šema kaže „Ja pružam zadovoljstvo" ili je dominantna će verovatnije crpeti zadovoljstvo iz toga što će udarati nekoga ko crpi zadovoljstvo iz toga da ga udaraju – najverovatnije nekog potčinjenog. Sklonost ka udaranju, kao tome da bude udaran, ili da se uopšte ne upušta u takvu aktivnost predstavlja nečiju orijentaciju kada su u pitanju seksualnost, pol i ličnost. Iako pljeskanje uključuje niz različitih seksualnih reakcija na različite tipove udaranja, to je i dalje krovni termin – ne pruža svakakvo udaranje istu vrstu zadovoljstva, ako uopšte i pruža zadovoljstvo.

Ali Plante ističe da, samo zbog toga što je pljeskanje BDSM praksa koje je sada prihvaćenija i normalizovanija, to ipak nije nešto što svi vole, ili na šta bi bilo ko sada trebalo da bude prinuđen. Iako je objektivno pozitivno što je taj perverzni čin manje stigmatizovan, uz pomoć dela kao što je 50 nijansi sive, i pristupačniji kao jedan od „bezazlenijih" BDSM činova, ne mora svako da voli da ga dobro izudaraju.

„Poenta kod naših seksualnih sklonosti je ta da bi trebalo da budemo zadovoljni njima i time što se tokom naših života menjaju, ali da nikada ne treba da se osećamo prinuđenima da nešto radimo ili ne radimo", kaže Plante.

Još na VICE.com

Kako je biti profesionalni muški dominatriks za žene

Ljudi su nam ispričali njihova 'tajna' pravila seksa

'Sve može': Kada ti tata radi u pornografiji

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu