​Koliko je Stiven King zaslužan što je pop kultura tako uvrnuta

Ako niste čuli, "uvrnuto" je ponovo u modi. Od hit TV serija kao što su Stranger Things i True Detective (samo prva sezona, molim) do bestseler knjiga kao što je trilogija Southern Reach Džefa Vandermira i Pesma leda i vatre Džordža Martina (uvrnutija od serije), popularna kultura je svakim danom sve neobičnija. Čudni stvorovi, mračni tuneli i razmahani pipci ponovo su postali kul. A neposredno pošto je napunio svoj 69. rođendan, čini se da je došlo vreme da odamo počast čoveku koji je najzaslužniji za to što je pop kultura uopšte tako uvrnuta: Stivenu Kingu.

Stiven King je jebeno uvrnut. Mislim, ono, istinski uvrnut, kod njega ima svega, od zlih zagonetnih igračka vozova do međugalaktičkih paukolikih vampirskih klovnova. Stiven King je zaslužan za mnoge stvari. Poznat je kao jedan od najprodavanijih pisaca u poslednjih 50 godina, slavan po svojoj etici strogih radnih navika zbog koje uspeva da izbacuje otprilike knjigu godišnje, a cenjen je i po tome što je jedan od najzahvalnijih autora za ekranizacije svih vremena. Kingova pisanija pretvorena su u Isijavanje, Bekstvo iz Šošenka, Ostani sa mnom i mnoge druge filmove . O njegovom statusu naširoko se razglabalo , a različite strane su ga nazivale raznim imenima, od žanrovskog piskarala , preko neotkrivenog genija, do pravog velikog književnika maskiranog u petparačko ruho . Istinu govoreći, King, čija su dela ludački neujednačenog kvaliteta, zapravo je bio sve nabrojano u različitim periodima svog stvaralaštva. Ali za mene je jedna od najinteresantnijih činjenica o Kingu to koliko je njegovo pisanje uvrnuto u poređenju sa prozom glavnog toka. Jedinstveno uvrnuta, čak.

Nema ničeg uvrnutog kod Džejsma Patersona, Danijele Stil ili Džona Grišama. Jedino neobično u vezi sa Denom Braunom je da je uopšte popularan. Većina bestseler proze je šablonska i repetitivna, kada autor provali jednu ili dve stvari koje funkcionišu, ponavlja ih u nedogled u jednom ili dva žanra. Šefovi studija uspevaju da iscede svaku uvrnutost iz većine blokbaster filmova pre nego što dožive premijeru. Ali Stivenu Kingu je pošlo za rukom da održi popularnost bilo kog bestseler pisca sa aerodromskih rafova istovremeno radeći, ono, bukvalno sve. Kad se njegova karijera sagleda u celosti, postaje još šokantnija, jer obuhvata hvaljene kratke priče, novele, eseje, romane i memoare u realističnom, fentezi, naučnofantastičnom, horor, vestern i krimi ključu.

Prekrajanje granica žanrova danas je glavna stvar, i u popularnoj kulturi i kod književnih kritičara koji otvoreno podržavaju mešanje različitih stilova i žanrova. To se ponekad predstavlja kao popularan novi trend, ali Stiven King to radi već decenijama. To je fentezi-horor priča o odrastanju, 11/22/63 je istorijsko-ljubavna priča o putovanju kroz vreme, Mračna kula kombinuje svaki mogući žanr, od vesterna i naučne fantastike do epske fantastike i krimića. Štaviše, jedna od velikih atraktivnosti romana Stivena Kinga jeste da poseduju više slojeva koje možete da ogulite i otkrijete još više zagonetki ispod. I dok bi manje vredan pisac izgradio čitavu karijeru samo na temama alkoholizma ili vidovite dece ili ukletih kuća, King sve to trpa u Isijavanje i 'ladno ide dalje. (Mada, da budemo sasvim iskreni, tokom njegove karijere koja broji više od 70 knjiga, mnogi elementi se takođe uporno recikliraju).

Opet, on je tako prokleto veliki čudak. Setite se samo — upozorenje: slede spojleri! —epskog romana To, sa jezivim smrtonosnim klovnom a zapravo ogromnim paukom/kuglom zlog svetla, koga konačno uspeva da porazi tinejdžerska orgija. Setite se samo Uporišta, sa smrtonosnom kugom posle koje nastaje postapokaliptična pustoš u kojoj neku vrstu demonskog entiteta može da zaustavi samo bukvalna svetleća Božja ruka. Mnogi pisci pišu knjige koje su u jednakoj meri mračne, uvrnute, multižanrovske, ali malo koji od njih ostavlja takvog traga na popularnu kulturu kao King. U svetu popularnih horor pisaca, tu je En Rajs, ali — iako ona piše i erotske i hrišćanske knjige — njen kulturološki uticaj je ograničen na serijal vampirskih romana koji nisu čak ni nešto posebno neobični u okviru svog žanra. Romani Džordža R.R. Martina iz serijala Pesme leda i vatre sadrži određenu meru jezivih lavkraftovskih i bizarnih elemenata, ne kažemo. Najbliže poređenje u domenu istinski bizarne i popularne proze jeste Klajv Barker, koji nam je doneo Helrejzera i Kendimena. U nešto lakšoj kategoriji, romani Harukija Murakamija umeju da budu istinski neobični i da istovremeno uživaju veliku popularnost. Ali opet, teško je setiti se još nekoga ko je uveo toliko mnogo neobičnosti u svest popularne kulture, a niko drugi to nije radio ovoliko dugo.

Kingovo čudaštvo, naravno, nije njegov lični patent. King već dugo otvoreno govori o tome ko su sve bili njegove inspiracije za bizarno, uključujući Reja Bredberija, H.F. Lavkrafta, Širli Džekson i stare E.C. horor stripove. Ali iako horor ima dugu tradiciju uvrnutog, to je žanr koji je poslednjih nekoliko decenija bio sve više normalizovan. Na filmu i u televizijskim serijama, glavnotokovski pojavni oblici žanra kao da su se podelili ili na dosadno krvoliptanje beskrajnih filmova iz serijala Testera ili na kičasti kemp Američke horor priče. Retkost je naići na popularno horor delo koje je istinski jezivo, koje tavori u senci i pokušava da vas dovede do ludila umesto da vam deli lekcije iz morala… e, pa retko, sve dok ne pogledate adaptaciju nekog dela Stivena Kinga.

Stiven King je godinama bio usamljeno neobično svetlo na rafovima bestselera. Makar sve donedavno. Živimo u sve bizarnijim vremenima. Naši svakodnevni životi sve više liče na naučnu fantastiku, dok je naša politika sve nasilnija. Onda nije čudo što je i naša književnost postala sve čudnija. Autori koji izvrću žanrovske konvencije kao što su Keli Link, Karen Rasel i Viktor Laval dobijaju sve veću i (zasluženu) pažnju. Nije slučajnost da svo troje ovih autora — kao i većina pisaca mog godišta koji vole mračno, neobično i nepoznato — navode Stivena Kinga kao svog uzora. Nije slučajnost da je najuzbudljivija serija ove godine, Stranger Things, bila praktično spoj različitih adaptacija dela Stivena Kinga (uz pridodat sjaj Stivena Spilberga da bi bila prijemčivija).

Na kraju krajeva, King se decenijama starao o tome da sve bude uvrnutije. Nadajmo se da će nastaviti to da radi tokom još mnogih koje dolaze.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu