Koliko nas stvarno košta studiranje u Beogradu

Fotografija preuzeta sa Flickr.com Korisnik lucianf

Svake godine u isto vreme nastaje ludilo među srednjoškolcima i niko ne ostaje imun pred haosom koji prati upis na fakultete. Mesecima unapred raste stres oko izbora, a onda još treba spremiti prijemni ispit i preživeti taj sudnji dan. I to je to, uspeli ste? Pa ne baš.

Danas nećemo obrađivati temu problema kroz koje moramo proći da bismo položili sve ispite. Neprospavane noći, muke sa nadrkanim profesorima i kilometarskim knjigama možda jesu najveća boljka beogradskih studenata, ali svakako nisu jedina. Čak i ako volite knjigu i uživate u studiranju, sigurno ne volite da tanjite novčanik na nepotrebnu papirologiju, materijale i sve ostale stvari koje brojni fakulteti zahtevaju, ali ne plaćaju. U prevodu- džaba ti budžet.

Ako mislite da vam, pak, studiranje na samofinansiranju dođe isto kao i na privatnom, opet ste se zajebali. Trenutno čak tri fakulteta Univerziteta u Beogradu traže povećanje školarina, o čemu tek treba da odluči Ministarstvo prosvete. Naravno, sve zavisi od fakulteta do fakulteta, ali ne postoje pravila. Studiranje na nekim državnim fakultetima (na budžetu) može vas iskoštati više nego studije na određenim privatnim fakultetima u Beogradu.

Prva osoba koja će vam ovo potvrditi je Ljubica sa Arhitektonskog fakulteta. Njen tata je posle mnogo stresiranja sastavio računicu i shvatio da godišnje na fakultet potroše gotovo ceo iznos školarine, iako je Ljubica na budžetu. To znači da svake godine potroše preko dvesta hiljada dinara na sve stvari koje su potrebne da bi uspešno završila fakultet. Tu spadaju pribori za rad poput lenjira, papira, šestara, štampa, materijali za makete koje mogu da koštaju i do sto evra.

Ljubica je trenutno na masteru. Kaže da obožava arhitekturu, ali mrzi fakultet.

- Imaju najgoru politiku u univerzumu. Pored svega što plaćam, oni usred semestra izmisle dodatne troškove za studente. Pre nedelju dana su odlučili da svi koji nisu preko interneta prijavili izborne predmete moraju da daju četiri hiljade dinara. Prethodnih godina ovo nije bio slučaj, već si samo završio na onim predmetima gde ostane mesta - priča mi Ljubica.

Prijava ispita se ne plaća na Arhitektonskom, ali zato materijali i štampa mogu da koštaju boga oca. Tara nam je prenela svoja iskustva tokom četiri godine studiranja na ovom fakultetu.

- Na osnovnim studijama sam u proseku dnevno trošila oko 300-500 dinara na štampu. To je mesečno između 9 i 15 hiljada dinara. Makete u zavisnosti od materijala diktiraju i cenu. Profesori nam govore da je naš izbor da li ćemo od hamera, kartona ili nekog skupljeg materijala, ali naravno to utiče na ocenu, iako oni to neće da kažu - kaže Tara. Ona ističe da maketa koju je štampala 3D printerom košta 7.300 dinara.  

To je bio jedini način da se napravi. Oni očekuju rezultat, ne zanima ih kako.

Ove cifre stvarno nisu male. Zbog toga sam morala da dobijem i drugu stranu priče. Kontaktirala sam redovne profesore sa Arhitektonskog fakulteta sa istim pitanjem: da li je ovo istina? Da li je praksa na arhitekturi da se daju slabije ocene ukoliko student koristi jeftinije materijale ili štampa na papiru lošijeg kvaliteta? Oni koji su se odazvali na moj poziv rekli su da nije. Vladan Đokić, redovni profesor sa ovog fakulteta je dao opširan odgovor.

- Naime, ni u jednom dokumentu Arhitektonskog fakulteta se ne navodi od kojih materijala je potrebno praviti model, niti se u kurikulumima i kriterijumima za vrednovanje radova nalazi bilo koji podatak koji nagoveštava od kojih materijala treba praviti model, niti na kojoj vrsti papira treba štampati rad. Dakle, radovi se vrednuju na osnovu kvaliteta samog projekta, a ne na osnovu materijala kojima je projekat predstavljen - kaže profesor Đokić za VICE.

Stvari se ne razlikuju mnogo na privatnim, kako kaže Tamara koja studira grafički dizajn na Metropolitan Univerzitetu. Školarina (60 ESPB poena) iznosi dve hiljade evra, a za svako prenošenje ispita u narednu godinu morate da iskeširate dodatnih 300 evra. To bukvalno znači da vas greška na ovom fakultetu košta čitavih 37 hiljada dinara. Pa se vi zezajte.

- Ne bi verovala šta nam rade, možeš napisati knjigu o tome. Pored školarina, prijavu ispita nam naplaćuju 1.500 dinara, a ostale troškove sami snosimo. Štampa za svaki pojedinačni ispit me košta između sedam i osam hiljada. Ludilo - uvodi me Tamara u problem.

Tamara je priznala da može i dosta jeftinije da prođe. Ipak, kaže, ne želi to da radi jer joj je za portfolio bitno da radovi budu kvalitetni. Kaže da je situacija sa kolegama ista, niko neće da radi jeftinu štampu po cenu slabije ocene i loše radne biografije.

Još jedan popularni privatni univerzitet jeste Singidunum, gde je situacija malo bolja, bar što se tiče novca. Pričala sam sa Anom koja ovde studira već četiri godine i kaže da postoje skriveni troškovi, ali da oni ne prave velike rupe u mesečnom budžetu. Inače, školarina na ovom fakultetu iznosi 220 hiljada dinara, to je 30 evra po ESPB poenu dok se svako prijavljivanje ispita se naplaćuje 500 dinara.

- U školarinu su uračunate sve knjige, a osim svesaka i tako nekih osnovnih stvari nam ništa nije potrebno. Naplaćuju neke stvari koje znam da ništa ne koštaju na državnim, na primer, za potvrdu da ste redovan student vam traže 300 dinara. To ne treba ništa da košta, ali nije kraj sveta - priča Ana.

Jelena je studirala na privatnom Fakultetu za umetnost i dizajn, ali nam je objasnila da nije sve tako crno kako mnogi studenti vole da pričaju. Istina je da brojni studenti troše brda para i to opravdavaju svojim uspehom u školi, ali ona je našla način da postigne isti uspeh, a da pritom ne bankrotira.

- Išla sam na Megatrend, smer modni dizajn. Školarina je bila 3,500 evra godišnje, u to nisu uključeni ispiti. Ispit je bio čini mi se 1200 dinara. Što se tiče cena tkanine i svega potrebnog za pravljenje modela, zavisi od toga koliko si sposobna da se snađeš, gde šta da kupiš i kakav si model osmislila. Ja sam prolazila obično sa nekih 3 soma, pa skrpiš šta imaš, a i profesori su uvek bili svesni bacanja para tako da se nisu izdrkavali da sad to mora da bude baš od skupog materijala - kaže Jelena.

Fotografija via Flickr/ Korisnik Bruce Turner

Ona kaže da profesori znaju kada se nešto radi da bi se naučio proces, a kada to treba i lepo da izgleda. Kada je ovo drugo slučaj, kaže, tu se već ulaže lova.

- Tu ispod 100 evra ne mozes da prođeš, jer ti stvarno treba svašta. Mimo testila za slikarstvo imali smo obezbeđene natron papire. Naše je bilo da kupujemo boje i četkice. Ja sam ih iskreno kupovala dva puta godišnje za po nekih 5 soma. Ja vrlo štedljivo koristim boje čak i dalje imam neke od pre par godina kada sam završila faks. Najgore bačene pare su mi ti ispiti i to je to - priča Jelena.

ETF se prethodne godine rangirao među pet najpoželjnijih fakulteta u Srbiji. Informacione tehnologije postaju sve popularnije, dok sve više opada interesovanje za upis ekonomskih i pravnih fakulteta. Ivan se u četvrtoj godini studija zaposlio u struci, kao i većina njegovih kolega. Diplomirao je prošle godine i kaže da se studiranje elektrotehnike isplati u svakom smislu.

- Imaš tri besplatne prijave za svaki predmet, a posle svaka prijava košta 1000 dinara. Što se materijala tiče, potrebni su nam samo udžbenici. Uglavnom postoje kopije u skriptarnici i to nije skupo, mada neke novije knjige nemaju. Jedna je bila malo skuplja, mislim oko 2000 dinara. Osim toga, za upis sam dao par stotina dinara. Najvise para sam dao za diplomu, pet hiljada i to ću dobiti za koju godinu - priča mi Ivan.

Školarina na ovom fakultetu iznosi 150 hiljada dinara. To nije ogroman iznos u poređenju sa brojnim drugim državnim fakultetima, ali kada na to dodate sve skrivene troškove studiranja, suma može da znatno da poraste.

Maja sa slikarskog smera nam je objasnila da, za razliku od Fakulteta primenjenih umetnosti gde ustanova pokriva najveći deo materijala, ovde studenti moraju sami sve da plate. Opet, malo smo istražili ove trvdnje - dok jeste istina da Fakultet primenjenih umetnosti pokriva veliki deo troškova za materijale, školarina na ovom fakultetu je 20 hiljada dinara viša, pa izgleda da ipak postoji ravnoteža.

- Mene samo boje mogu mesečno da koštaju preko 3,000 dinara. Da ne pričam o platnima, papirima, četkicama i svim ostalim materijalima. Svaki dan bih mogla da kupim nešto i opet bi se desilo da mi zafali - žali se Maja.

Sanja je završila vajarstvo na istom fakultetu, ali se njena priča malo razlikuje.

- Kod nas nema toliko obaveznih, a ni skrivenih troškova. Mislim da je tu slikarima teže, jer sami kupuju platna i boje. I grafičarima je teže, jer plaćaju papir za štampu. To je baš veliki trošak. Ja sam imala gips, glinu i armaturu obezbeđenu, što se tiče tih obaveznih stvari - otkriva Sanja na kraju.

Još na VICE.com:

Od čega najčešće boluju studenti u Beogradu

Zašto studenti u Beogradu toliko vole da idu u čitaonice

Stvari koje će vam se desiti kad završite fakultet