Bio sam na prvom gej venčanju u Škotskoj

U Škotskoj su se ceremonije istopolnih venčanja održale nekoliko sekundi posle ponoći 31. decembra 2014. godine. Dva venčanja — dvojice muškaraca i dve žene — krunisala su dugu i tešku kampanje boraca za prava LGBT zajednice na bračnu jednakost.

Ili su, u zavisnosti od vašeg pogleda na stvari, obeležili kraj tradicionalnog shvatanja braka, ugroženost svetinje porodičnog života i početak strmoglavog pada u obesmišljavanje institucije braka. Tako bar misli "Škotska za brak", inicijativa koju je pokrenuo savez hrišćanskih organizacija. Slogan im je bio zvučan: "Podržite aktuelnu definiciju braka, koja je vekovima dobro služila Škotskoj." Pretpostavljam da su reč "Škotskoj" upotrebili kao skraćenicu za "heteroseksualcima Škotske".

Škotski ministri su nameravali da priznaju istopolni brak kada i njihove engleske kolege, ali je Vestminster ipak uspeo da zakon izglasa prvi, ostavivši škotske parove da od marta 2014. godine sa zavišću gledaju kako istopolni parovi južno od granice stupaju u brak. Ali sada se, pošto je i ovde zakon usvojen, Škotska pridružila sve većem spisku zemalja koje priznaju brak osoba istog pola.

Išao sam na jedno od prvih venčanja da se uverim da li dvoje ljudi koji su javno izjavili ljubav jedan drugom zaista mogu da dovedu do kraha škotskog društva.

Mladoženje Džo Skofild i Malkolm "Malks" Braun na prvi pogled svakako nisu delovali kao neko ko može da sruši teško izgrađenu civilizaciju. Prijateljski raspoloženi i uzbuđeni, dočekali su me na mestu venčavanja — u raskošnom Trejds Holu, u glazgovskoj oblasti Merčant Siti naširoko poznatoj po simpatijama prema LGBT zajednici — gde su mi rekli da nisu planirali da njihovo venčanje postane jedno od udarnih vesti godine.

"Iskreno, da se mi pitamo, išli bismo do lokalnog matičara u normalnoj odeći sa par drugara i obavili to bez halabuke", kaže Džo, 42-godišnji zdravstveni radnik poreklom iz Mančestera.

"Ali kada nam se ukazala prilika da budemo jedan od prvih parova koji će se venčati, odmah smo je prihvatili. Nije to zato što verujemo da smo posebni, već zato što smo želeli da podelimo naše venčanje sa svim aktivistima, političarima i članovima zajednice koji su se borili za ovo."

Njih dvojica su se upoznali na internetu preko last.fm-a. Ljubitelji panka i alternativne muzike, zbližili su se preko zajedničke ljubavi prema The Fall i Dropkick Murphys. Onlajn komunikacija dovela je do telefonskih razgovora, da bi na kraju Džo potrpao u kombi sve što ima i došao da živi sa Malksom na severnoj strani granice.

Deset godina kasnije, kada je u Škotskoj stupio na snagu zakon o istopolnim brakovima, njih dvojica su odlučili da stanu na ludi kamen.

Iako njihovo venčanje predstavlja veliku pobedu za LGBT zajednicu Škotske, put do ravnopravnosti nije uvek bio tako gladak. Država nije zvanično legalizovala istopolne seksualne odnose sve do 1981. godine, 14 godina posle Engleske.

A 2000. godine, aktivisti koje je finansirao vlasnik autobuske kompanije "Stejdžkouč", tajkun Brajan Sauter, usprotivili su se povlačenju zakona koji zabranjuje "promociju" homoseksualnosti kao "mogućeg porodičnog odnosa" u školama. Grupa okupljena oko slogana "Zadržimo klauzulu" povela je nacionalnu kampanju preko bilborda upozoravajući na užase koji čekaju škotske đake ako nastavnici budu smeli da nagoveste kako gejevi, lezbejke i biseksualci nisu na neki suštinski način poremećeni.

Danas se, međutim, čini da je javno mnjenje ubedljivo na strani prava LGBT zajednice. Godine 2002, 40 odsto anketiranih Škota podržalo je istopolni brak. Do 2014. taj segment stanovništva porastao je na 68 odsto. "Škotska za brak" pokrenula je peticiju protiv bračne jednakosti i uspela da sakupi svega 54.000 potpisa. Zakon je u Škotskom parlamentu usvojen sa ubedljivom većinom.

Marko Bjađi, ministar u vladi Škotske koji je predložio novi zakon o istopolnom braku, smatra da je za promenu stava javnosti najzaslužnije to što je sve više ljudi otvoreno u vezi sa svojom seksualnošću. "Mislim da je sve do vidljivosti", kaže on.

"Ako imate prijatelja koji je otvoreno gej, onda to demistifikuje stvar. A ako je to brat, sestra, nećaka, nećak, unuk, još i više." On dodaje da je bio iznenađen spremnošću mnogih iz protivničkog tabora da saslušaju stavove druge strane.

"Uvek će biti zakletih protivnika svake društvene promene", navodi on. "Ali tokom kampanje sam se uverio da većina ljudi nisu zakleti protivnici. Oni su bili iskreno zabrinuti da će vere biti primorane da menjaju svoje običaje i da će doći do nekih drugih posrednih posledica."

"Većina ovih ljudi reagovala je na argument da grupe poput Kvekera i Unitarna crkva žele da ponude istopolni brak u skladu sa svojim verskim uverenjima. Za njih zabrana istopolnog braka nije bila fer; to je pitanje verskih sloboda."

Bjađi je bio jedan od kumova na venčanju Džoa i Malksa, koje je, za jedan tako važan trenutak u škotskoj istoriji, ispalo prilično običan događaj.

Mladoženje su ušle zajedno, sledeći gajdaša koji je svirao "Scotland the Brave". Matičar Ros Rajt iz Humanističkog društva Škotske — i sam istaknuti borac za prava LGBT zajednice — predstavio je par i ispričao nekoliko anegdota iz njihovog zajedničkog života. Kao kada je Malks zamalo bio uhapšen zato što je ličio na falsifikatora kreditnih kartica za kojim je raspisana poternica. Ili kada su zajedno išli na odmor u Ukrajinu i prošetali oko lokacije černobiljske nuklearne katastrofe. Takve stvari.

Mladoženje su pročitale zavete koje su sami pisali. Razmenili su prstenje. U ponoć su se poljubili i bili proglašeni zakonski venčanim muževima.

Malks je zaplakao. Bilo je vrlo simpatično.

Mala komplikacija nastala je kada je trebalo da se potpišu u matičnu knjigu venčanih. Postojeća dokumentacija predviđa potpis mladoženje i neveste, ali je brza prepravka rukom matičara postavila stvari na svoje mesto.

Sekla se torta. Potom su novopečeni mladenci stali pred formaciju fotoaparata sa blicevima dok ih je sa balkona iznad njihovih glava top zasipao konfetama.

Sve skupa bilo je veoma dirljivo i izuzetno civilizovano. Bračni par nije organizovao čak ni pijanku posle — štedeli su se za predstojeću proslavu praznika Hogmanej (škotska nova godina) — tako da se niko nije čak ni ušljemao.

Ako će, kao što njegovi protivnici tvrde, istopolni brak da nagrize samo tkivo škotskog društva, onda je gledajući Džoa i Malksa teško zaključiti kako će se to desiti. Iz ovog primera je prilično očigledno da je sa jednakošću Škotska samo na dobitku.

"Mislim da se Škotska razvija, menja se, ide dalje", kaže Malks. "Tokom kampanje referenduma za nezavisnost, mnogo smo razgovarali o pravima i jednakosti u Škotskoj, a mislim da je ovo savršen primer tog stava. Ima još mnogo da se radi na jednakosti, ali sam zbog ovoga stvarno ponosan što sam Škot."

Dok sam odlazio nisam mogao da se ne složim. Osećao sam da danas živim u boljoj zemlji nego juče.