Reklame
fenomeni

Najčuvenije hakovanje televizije je i posle 30 godina misterija

22. novembra 1987. neko je hakovao vesti na dve lokalne televizije u Čikagu, da bi prikazao Maksa Hedruma. Motivi i identitet hakera nikada nisu otkriveni.

pisao Caroline Haskins
24 Novembar 2017, 8:14am

Slika: Dan Stuckey

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na MOTHERBOARD

Prošlo je par minuta posle devet uveče, 22. novembra 1987. Čikaški sporstki novinar Dan Roan je veselo sumirao pobedu Bersa tog dana, za vesti na lokalnom Kanalu 9. Iznenada, televizori su zaćutali, a ekrani potamneli. Isprva je izgledalo kao kvar opreme.

Bez upozorenja, iz televizora u toj oblasti je grunuo glasan statički šum. Bio je protkan zvukom motorne testere koja seče metal, ili zvukom pokvarenog mlaznog motora. U centru ekrana, pojavila se osoba sa maskom Maksa Hedruma – lika koji se tokom osamdesetih pojavljivao u raznim televizijskim emisijama i filmovima. Izgledalo je da ima žutu kožu, žutu odeću, i žutu, zalizanu kosu. Dok su purupurne i crne linije titrale iza njega, Maks je klimao glavom i njihao se napred-nazad. Njegovo plastično lice je bilo razvučeno u zamrznuti osmeh, a neprozirne naočari za sunce su mu pokrivale oči, koje kao da su štrčale iz ekrana.

Ekran se ponovo zatamnio. Nakon nekoliko trenutaka, ponovo se pojavio Roan.

„Pa, ako se pitate šta se dogodilo, rekao je Roan kroz smeh, nesvesan šta se dogodilo tokom prekida programa, „Znajte da se i ja to pitam“.

Dva sata kasnije, isto se dogodilo na još jednom kanalu. Ovoga puta, dr Hu je upravo krenuo da donese svojoj saradnici Lili topli napitak, kada je linija smetnji krenula niz ekran, otkrivajući žutog čoveka.

„On je prokleti štreber!“, rekao je Maks, misleći na doktora. Njegov smeh je bio distorziran, kao da potiče od mašine.

„Da, mislim da sam bolji od Čaka Svirskog“, rekao je, misleći na lokalnog sportskog izveštača. „Prokleti liberal“!

Maks Hedrum je naredna minuta bio mahnit – mumlao je, stenjo, vrištao, i ismevao Koka-kolu i novinare Čikago Tribjuna. Ekran je počeo da tamni, dok se neko van kadra po golom dupetu pljeskao mlatilicom za muve.

Nakon 30 godina i intenzivne istrage Federalne komisije za komunikacije, ljudi iza Hedrumovog hakovanja ostaju nepoznati. Motherboard je objavio jedan od najsveobuhvatnijih članaka na ovu temu, ali ove nedelje – da bismo proslavili jubilej hakovanja Maksa Hedruma, stupila sam u kontakt sa Danom Roanom i Čakom Svirskim – lokalnim voditeljima koje je Maks prekinuo i ismevao ih.

Razgovarala sam sa Roanom preko telefona, i on je rekao da mu je glas u slušalici rekao da je signal stanice nasilno preuzet. Kada je Roan nekoliko minuta kasnije zajedno sa svojim kolegama odgledao prenos, bio im je urnebesno smešan.

„Da budem savršeno iskren, Maks Hedrum mi verovatno ne bi više nikada pao na pamet, da me ljudi četiri pet, puta godišnje ne zovu ili mi ne šalju mejlove tim povodom“, kaže on. „Tako da je to definitivno ostavilo traga na nekima. Na mene možda i nije toliko“.

Pitala sam Roana da li misli da iza upada sa Maksom Hedrumom možda stoji neki bivši zaposleni Kanala 9, ili neko koga nisu primili.

„Znaš šta, ako je neki odbijeni kandidat ili razočarani zaposleni smislio način kako da preotme signal, u startu je trebalo da radi kod nas“, kaže on. „Ja pretpostavljam da je par štrebera za tehniku to izvelo par puta, a da su se onda povukli što su brže mogli. Sa Federalnom komisijom za komunikacije tada nije bilo zezanja“.

Dok sam razgovarala sa Svirskim, barem triput nas je sa razglasa njegovog hotela prekinula objava vežbe za evakuaciju, što je delovalo nekako primereno. Kada su ometanja prestala, Svirski mi je rekao da ga je osoba koja se nameračila na njega potpuno zbunila.

Nije gledao prenos uživo, ali porodica i prijatelji su počeli da mu tope telefon istog sekunda kada je završen.

„Bio sam jednostavno zbunjen, zatečen, zapanjen“, kaže on. „Ni dan-danas ne razumem zašto je pominjao moje ime. Iako sam sportski komentator, ne eksponiram se. Nije da se bavim politkom“.

Svirski kaže da je navikao na pažnju iz krugova kao što su Subotom uveče uživo, koji su stalni skeč o navijačima Čikago Bersa („ Super fanovi Bilija Svirskog“) nazvali po njemu. Ali kada je hakovanje sa Maksom Hedrumom postavljeno na Jutjub, počeo je da privlači novu vrstu pažnje.

„Desilo se to da je to hakovanje sa Hedrumom sada steklo kultno sledbeništvo“, kaže Svirski. „Ljudi mi uvek kažu, ’Hej, nisi li ti onaj čovek iz Maks Hedrumovog...?’, A ja im kažem, ’Jesam’. To je prilično čudno. Ja sam komentarišem košarkaške utakmice. Ne kapiram zašto su iskoristili moje ime“.

Pitala sam Svirskog šta bi rekao hakerima Maksa Hedruma, kada bi imao priliku.

„Verovatno ne bih rekao ništa“, kaže kroz smeh, „Zato što ne bih voleo da to ponove.

Hakovanje sa Maksom Hedrumom je postalo simbol sajberpank hakovanja, utičući na sve, od Džokera Džeka Nikolsona, do zapleta V kao vendeta. Ali čak i pre nego što je dobilo svoje mesto u kulturi, hakovanje Hedruma je bilo velika vest. Prvo preotimanje televizijskog signala u Americi ikad se dogodilo malo ranije te godine.

U to doba, moćna mikrotalasna oprema za emitovanje koja bi bila potrebna za taj poduhvat koštala je na hiljade dolara. Kada je televizija prešla na digitalno i satelitsko emitovanje, preotimanje signala je postalo još komplikovanije. Ali ipak se i dalje događa manjim medijskim kućama. Ranije ove godine, jednoj lokalnoj britanskoj radiostanici su više puta preuzeli signal i puštali „Pesmu o šamaranju majmuna“ (Da, pesma govori o masturbaciji).

Još na VICE:

Kako deset godina nisam plaćao internet u Srbiji

Sa piscem Džaretom Kobekom: Internet je pogodba sa đavolom

Besplatan wi-fi je prvo pravo za koje moramo da se izborimo

Tagged:
Motherboard
vice
tv
Televizija
vesti
hakeri
Čikago
program