Quantcast
LGBTQ

Da li zbog gej pornografije zamrzite svoja tela?

Novo istraživanje ukazuje na vezu između gej pornografije i telesne dismorfije.

Steven Blum

Steven Blum

Verovatno mislite da stanje svesti u kom se konzumira pornografija sprečava detaljno poređenje sopstvenog tela sa neverovatno izvajanim telima porno glumaca. Možda takođe mislite da je protivljenje prijatnim, opuštajućim aktivnostima kao što je konzumacija porno sadržaja obavezno regresivno i neosnovano. Ipak, temeljno istraživanje objavljeno prošlog meseca u Archives of Sexual Behavior ukazuje na postojanje mnogih neželjenih efekata koji prate gledanje gipkih modela na delu.

Većina studija pornografije fokusira se na razliku u nivou nasilja i seksualnih rizika kojim su gledaoci izloženi na gej-strejt relaciji. Nedavno sprovedeno ispitivanje preko hiljadu gej muškaraca bavilo se drugom temom, po svemu sudeći vrednom rasprave: telesnom dismorfijom. Kod gej i biseksualnih muškaraca beleži se viši nivo stresa i anksioznosti u vezi sa sopstvenim telesnim izgledom, kao i veći broj poremećaja ishrane u poređenju sa heteroseksualnim muškarcima. Više nas takođe gleda porno filmove (negde između 96 i 99 procenata, u poređenju sa 72-76% strejt muškaraca). Da li su ove dve razlike u uzročno-posledičnoj vezi?

Razgovarali smo sa jednim od autora ove studije: Profesor Džefri T. Parsons sa Hanter koledža osnivač je Centra za HIV obrazovanje i obuku. Pričali smo o telima gej muškaraca, o telesnoj politici, i o tome zašto je bolje gledati amaterske porniće da nas ne bi previše opterećivala stomačina koju vučemo.

VICE: Vaše istraživanje navodi da je veća konzumacija pornografije u direktnoj vezi sa negativnim stavovima o sopstvenom telesnom izgledu, kao i sa simptomima depresije odnosno anksioznosti. Kako to da nas isti sadržaj opušta a i čini da se osećamo gore?
Džefri T. Parsons: Potrebno je više naučnog rada u vezi sa tom temom. Još uvek nije poznato koje tačno vrste pornografije ljudi redovno gledaju. Moguće je da grupe koje su najviše opterećenje češće gledaju porno filmove sa idealnim tipovima tela. Ovo polje još nije dovoljno istraženo, potrebne su preciznija merenja da bi se ustanovilo kakve posledice po duševno zdravlje ima koja vrsta pornografije.

Da li je teško načelno podržati pornografiju i ujedno kritikovati njene neželjene efekte?
Jeste, mi smo svesni potrebe da ne osuđujemo porno sadržaj. Postoje brojne prednosti seksualno eksplicitnih medija. Neki gej muškarci upravo tim putem uče o seksu. Oni koji ne žive u Njujorku ili zapadnom Holivudu nemaju širok izbor partnera, tako da im je pornografija neophodna da bi vodili kvalitetan seksualni život. Mi smo oduvek bili pozitivni po pitanju ljudske seksualnosti, ali bitno je u kom stepenu dozvoljavamo da nam idealizovani prikazi kvare doživljaj sopstvenog tela.

Da li su pokreti za telesni pozitivitet našli uporište u gej zajednici?
Teško je reći. Ima elemenata, zavisi gde. Kod nas konkretno toga ima, ali teže je naći telesno pozitivni sadržaj od onog drugog. Sve popularne gej ikone i TV lica tradicionalno su idealnih telesnih tipova. Bude i tu napretka, pa tako ljudi koji imaju pristup raznim gej zajednicama mogu lakše da biraju i dođu do telesnog pozitiviteta.

Ali čak i u zajednicama koje su naizgled tolerantne, kao što su mede i chub chasers, ljudi se često kategorizuju po tipovima tela, zar ne?
To je tačno, tu ima mesta za napredak pre svega zahvaljujući amaterskoj pornografiji. Danas praktično svako može da snimi film i okači ga na internet, što nam omogućava da vidimo seks između ljudi različitih telesnih građa. Koga privlače određeni telesni tipovi, lakše mu je da nađe tu vrstu sadržaja u 2017. nego što je bilo pre deset godina. Ima, što se kaže, za svakog ponešto.

U zaključku rada navodite da postoji veza između negativnih stavova o sopstvenom telesnom izgledu i rizičnog seksa odnosno izbegavanja HIV terapije. Šta to uzrokuje?
Mislim da je uzrok u psihičkim problemima na koja gej osobe još uvek nailaze svakodnevno: osude, diskriminacija, stres, marginalizacija. Ne može jedna odluka vrhovnog suda da poništi decenije diskriminacije. Tramp svakodnevno preti LGBTQ zajednicama, ako se to doda na stav „nisam zadovoljan svojim telom", čovek može da se oseti depresivno, anksiozno, nezadovoljno, i tako da zanemari prepisanu terapiju. Ljudi dozvole negativnom pogledu na sopstveno telo da im ugrozi nivo zdravstvene zaštite.

Mislite da diskriminacija i internalizovana homofobija deluju kumulativno?
Da. Uzmimo gej muškarce od po pedeset-šezdeset godina. Oni su odrasli u nekom drugom vremenu, još uvek moraju da se nose sa višegodišnjom diskriminacijom u porodici, na poslu, u svom okruženju, to ne može da se prevaziđe naprečac. Zato ima više nade kod mladih generacija, one su – bar do prošlog novembra – živele u mnogo progresivnijoj atmosferi. Njih treba dodatno ispitati.

Još na VICE.com:

Gej momci: Ne klistirate se kako treba

Lezbejski pornići su mi pomogli da ponovo otkrijem svoju gej seksualnost

Kakva vas pornografija najbrže radi?