Zavisnost

Bem Margera o borbi protiv bulimije i alkoholizma

„Jednom sam pojeo zamrznutu picu. Bio sam tako gladan da nisam mogao da je ispečem, pojeo sam je tako ledenu.“

pisao Nick Rose
11 Oktobar 2017, 7:08am

Bem u VICELAND emisji  Epicly Later'd

Bem Margera je za manje od deset godina prešao put od perspektivnog skejtera, preko Jackass zvezde i člana rok benda, do poznatog TV lica. Ali kada je 2003 počeo njegov MTV serijal Viva La Bam, ovaj nagli uspon već se pretvorio u spori pad u tamu i daleko od skejtborda. Bem se pred kamerama nosio sa brojnim problemima, kao što je smrt najboljeg prijatelja Rajana Dana u saobraćajnoj nesreći 20011. Manje je poznato da se u isto vreme borio protiv poremećaja ishrane i teškog pijanstva.

VICELAND je ispratio Bemov povratak, ali bilo je jasno kolike su mu posledice svi ovi problemi ostavili na zdravlje, međuljudske odnose, i sposobnost na skejtbordu. Jedno vreme stvari su delovale bezizlazno – Bem je godine proveo u žalosti za Danom, sam u podrumu, a hranio se skoro isključivo votkom i gejtorejdom.

Srećom, reklo bi se da Bemova priča neće imati tužan kraj poput one njegovih bliskih prijatelja i muzičkih idola. Popričali smo sa njim o hrani, piću, i soku od đumbira.

fotografija Niki Margera

MUNCHIES: Zdravo Bem, kako ide?

Bam Margera: Dobro je, evo spremam se za proslavu rođendana. Hteli su da me iznenade ali sam ipak saznao, tako da sad sedim u svom zamku u Pensilvaniji i dovodim se malo u red.

Na Epicly Later'd pričao si o ishrani koja se zasnivala praktično samo na piću. Kako se danas hraniš?

Dobro sam u poslednje vreme, ništa alkohol, danas sam pojeo tri mala takosa, piletina i avokado i salsa, nije loše. Pio sam još i sok od lubenice, to je sve.

Šta si dnevno konzumirao kad ti je bilo najteže?

U najgore vreme ustao bih oko jedanaest i odmah počeo da pijem, znači votka i ljubičasti gejtorejd. Do kraja dana bih popio 4-5 litara. Bilo je prilično gadno. Mada čudno je to, posle jedno trodnevnog neprestanog opijanja, imao bih periode od po pet dana kad uopšte ne bih pio. A onda se opet po dva-tri dana nalivao.

Jesi li posebno voleo neko određeno piće?

Ne, moglo je da bude crveno vino, mogla je votka, pivo, Džek sa kolom. Nemam omiljeno piće, samo sam voleo da budem pijan. Ukus piva mi se nikad i nije sviđao.

Šta si jeo u tom periodu?

Sve najgore. Kalorije bih dobijao direktno iz pića, a onda u pola noći kad sam na ivici da se onesvestim samo bih otvorio frižider i proždrao šta god mi padne pod ruku. Jednom sam pojeo zamrznutu picu. Bio sam tako gladan da nisam mogao da je ispečem, pojeo sam je tako ledenu. Sutra mi je bilo krivo – umesto da sam sve te kalorije iz testa i sira bar okusio, smrznuta pica je bila potpuno bezukusna.

Da li te je bolja ishrana vratila na skejt?

Jeste. Ne volim o tome da pričam, ali šta sad: nisam pazio na kilažu tokom tog perioda. Jedno godinu dana se nisam merio, da bi se onda pokazalo da me ima 230 funti (104 kg). Mislio sam da se vaga pokvarila. Nisam ni pokušavao da stanem na skejt sa tom težinom, izgledao sam kao velika znojava ćufta.

I kako si se onda vratio?

Sa vremenom sam spustio težinu na 90 kila i otišao do Barselone da snimim neke trikove sa [Tomasom] Vinklom. Ali on je zaboravio da mi spakuje hard drajv, jebiga, tako da sad čekam da mi poštom pošalje to što smo snimili. Izaći će valjda uskoro.

Zašto baš Barselona?

Bilo mi je teško da se vratim na skejt, ali računao sam da me u Evropi slabije znaju. To mi je bilo najteže, hteo sam opet da vozim ali nisam hteo da fanovi znaju kako sam loš. Hteo sam samo malo skejta sa društvom, plašili su me profesionalci. Pomogao mi je taj boravak u Barseloni.

Tamo sigurno nije lako ostati trezan.

Prošlo bi sedam do deset bez pića, znači samo skejt, i onda deseti dan ipak kažem sebi „Nalaziš se u Španiji, treba ti crveno vino." Samo sam po par čaša vina pio tamo, retko više. Nisam hteo više da se obeznanjujem, da se probudim u pabu upišan i ne znam gde se nalazim. Za Jackass su ta sranja bila smešna, ali u trideset osmoj nisam više bio onaj klinac sa koledža.

O bulimiji muškarci ređe pričaju. Šta bi posavetovao mladićima koji kod sebe uoče taj poremećaj ishrane?

Kad sam bio na Steve-O turneji, izvodili smo Tequila Stuntman trik. Šmrkneš crtu soli, iscediš limun u oko, stučeš jednu tekilu, i onda sve to odmah povratiš. Gledalo nas je po 5,000 ljudi, pa sam morao da uvežbam povraćanje po potrebi. Kad sam to naučio, bilo je gotovo – kad god pomislim da sam previše pojeo ili popio, samo se ispovraćam. Nisam morao ni prst da gurnem u grlo. Sa hlebom to nisam mogao, ali pastu bez problema – ništa lakše nego povratiti špagete. Pica i sendviči su malo teže išli.

Tvoja mama kaže da ti je poremećaj ishrane izazvala svest o gojaznosti oca i strica?

Internet je stalno pisao, „Kad Bem ostari, biće debeo kao njegov ćale". Ja u tu genetiku nikad nisam nešto verovao, to da se debljina nasleđuje. Fil po ceo dan jede hogi sendviče, jebote, zato je debeo! Ako ja jedem samo salate, neću od gena da budem debeo kao on! Nerviralo me je to. Ali mislim da sam počeo da povraćam posle obroka jer sam umeo. Posle svake pijanke bih imao osećaj da sam se previše nalio. A kad se napijem, ja se odmah nažderem i špageta, pa zato posle sve lepo povratim i imam osećaj da sam sit. Ali bio sam sit samo od alkohola.

Reklo bi se da ti je život rok zvezde takođe uslovio razvoj alkoholizma?

Kad bih se povredio na skejtu, nisam hteo da čekam da se oporavim – samo bih nešto popio i nastavio dalje. A posle kad sam krenuo na turneju autobusom sa svim onim rokerima, tu je piće normalno išlo. Kad si pijan ne možeš da voziš skejt, ali možeš da pevaš, da sviraš gitaru, bubnjeve. Ušao sam u onaj ciklus gde se probudiš sav mamuran i odmah moraš da popiješ nešto da bi se osećao bolje. Na duge staze, to je pogubno.

Deluje i kao da si hteo da izbegneš stil ostarele rok zvezde?

Kad sam bio mali, osim Tonija Hoka i Denija Veja, ja sam se divio pijanim rokerima kao što je Endi Mekkoj. Sviđalo mi se kako sam izgledao pijan, ali sad kad sam stariji to mi nekako ne izgleda više kul. Kad su Motli Kru bili na vrhuncu, sa po dvadesetak godina, pa ih vidiš u limuzini sa ribama i viskijem, to izgleda do jaja. Kao, hoću i ja u limuzinu! A kad bi oni to isto radili sa po pedeset godina, bilo bi patetično. Mora čovek nekad da odraste. Kako Niki Siks, još je rok zvezda a više ne pije.

Da li žališ zbog divlje mladosti?

Mnogi kažu da ne žale ni zbog čega, da bi opet sve isto, ali ja ne. Tri godine opijanja, previše sam vremena protraćio. Sigurno bi danas bio bolji skejter da nisam posle toga morao još godinu dana da se vraćam u formu.

Kako ti ide trezvenost?

Ide nekako. Brendon Novak je tri godine proveo trezan, to mi pomaže. Otišao sam na analizu krvi, kažu da mi je jako nizak serotonin i vitamin D, da zato loše spavam. Sad uzimam neki lek od kog više ne želim alkohol. Prvo sam se plašio da ga probam, ali kad sam uzeo prvu tabletu i svratio u bar, nisam znao šta da naručim. Nije mi se pilo vino, pivo, šampanjac, visko, votka. Znači, jebiga, daj mi onda sok od đumbira. Kad mi se već ništa ne pije, dobar je i sok.

Srećan rođendan, Bem!

Hvala brate.

Još na VICE.com

Život Bema Margere iz Jackass-a mi budi veliki strah od smrti

Testiranje mokraće i pušenje stidnih dlačica: šta je novo u svetu "Jackass" Stiva Oa

Rijaliti "Zadruga: Od "bebe" do majmunčeta