Hitler je vukodlacima, vampirima i astrologijom ispirao Nemcima mozgove

U Hitlerovim čudovištima, novoj knjizi o nacistima i natprirodnom, stručnjak Erik Kurlander istražuje kako je Hitler tokom svog uspona eksploatisao fiksaciju javnosti oklultnim i paganstvom. Više od hronike o tome kako su, na primer, vođe Trećeg Rajha prateći svoje astrološke karte otišle u propast, u ovoj knjizi se opisuje kultura koje je odbacila prirodne nauke u korist „graničnih nauka" zasnovanih na veri, što je njenim vođama omogućilo da mitologizuju svoju veru u rasnu superiornost. Granična nauka, različita od pseudonauke, je tremin koji su tridesetih godina usvojili okultisti da bi pokrili polja kao što su parapsihologija, astrologija i vidovitost, koji su iznenada stekli naklonost Hitlerove vlade koja je zazirala od činjenica.

Kurlander citira pronacističkog pisca Gotfrida Bena, koji je primetio, „Postojala je tendencija regresije u intelektualnom napretku dok su se oni koji su želeli vlast… vraćali u prošlost, zbog mističnog kontinuiteta". U nacističkoj Nemačkoj, ovo je podrazumevalo vukodlake, prednost magije nad naukom, i uticajno Društvo Tule, koje je govorilo da Arijevci vode poreklo sa izgubljenog kontinenta, ili nešto što Kurlander kolektivno naziva „natprirodnim izmišljotinama".

Hitlerova čudovišta, koju će 18. jula objaviti izdavačka kuća Univerziteta Jejl, su priča o romantičarskom pokretu – populističkom narodnom pokretu – koji je užasno zastranio, dok su paravojne grupe usvojile magiju i religiju, i praktično prognale stvarnost, i umesto toga prihvatile „fantazije o rasnoj veri", kao Teorija večitog leda Hansa Herbigera, čiji je postulat da su ogromni blokovi nebeskog leda u korenu svih prirodnih nauka i da objašnjavaju ljudsku istoriju. Kurlander takođe navodi pokušaje vođa kao što je bio Rajnhard Hajnrih da izbace okultiste iz Partije, što se pokazalo nemogućim, kada se uzme u obzir to da je nacistička religija nesklona nauci zavisila od sujeverja da bi opravdala samu sebe.

Daleko od holivudskih opisa nacističkih čarobnjaka ( Indijana Džons, Vulfenštajn 3D, Marvelova Hidra), ili britanske, u poređenju sa navedenima bezopasne Zlatne zore, nacistička magija i misticizam su bili nešto daleko podmuklije: ideologija imuna na logičke protivrečnosti i sposobna za oblikovanje populizma zasnovanog na veri, ukorenjenog u ideju o opštem mitu i zajedničkoj sudbini. Kada sam nedavno telefonom razgovarao sa Kurlanderom, postalo mi je jasno da ovaj projekat nije zaludna misteriozna istorija one vrste kojima su ispunjene okultne knjižare, već dalekovidi dokument o tome kako nacija u krizi može da da prednost svom sopstvenom mitu u odnosu na stvarnost, i snosi posledice zbog toga.

Pogledajte i VICE film: Dobri anđeli Rtnja

VICE: Dakle, koliko su Hitler i nacisti zaista verovali u vukodlake i vampire?

Erik Kurlander: Ima dokaza da su mnogi Nemci, a neki vodeći nacisti svakako, verovali u natprirodna bića i sile, naročito one u dalekoj prošlosti. Ne da su svi u partiji zaista verovali u vampire i vukodlake, nisam otišao toliko daleko da to tvrdim, samo da postoje razlozi zašto su izabrali ove simbole, koje Britanci i Amerikanci nisu, bar ne u to doba. Možete li da zamislite Ruzvelta ili Čerčila koji neku veliku vojnu operaciju nazovu Projekat Vukodlak?

Razumem.

Za nas su čudovišta skoro u potpunosti petparački fenomen. Ljudi koji šetaju unaokolo našminkani kao gotičari ne misle zaista da vampiri predstavljaju „degenerisane" slovenske i jevrejske rase, koje su pohrlile sa istoka da bi iscedile nemačke resurse i zagadile arijevsku krv. Međutim, za naciste, bilo je dobrih čudovišta, kao što su vukodlaci – folkorna čudovišta krvi i tla koji čuvaju naciju u doba nevolja – i loših čudovišta, kao što su vampiri, koji nikada nisu bili samo metafora.

Imate li saznanja o tome zašto su te okultističke prakse procvetale posebno u Nemačkoj?

U Francuskoj i u Britaniji postoji generalni trend post-tradicionalne duhovnosti i transcendentalizma (i ima mnogo dobrih knjiga u kojima se upoređuju ti pokreti paralelno sa onim u Nemačkoj). Mislim da je razlika u tome što je to tamo bilo više privatizovano i apolitično. Teozofija popularna u Americi u to doba verovatno bi se praktikovala po dnevnim sobama, u šumi, ili u umetničkim zajednicama. Duhovna filozofija antropozofije okultiste Rudolfa Štajnera, na primer – koja je našla neke pristalice u Velikoj Britaniji i Americi – nije postala toliko ispolitizovana ili stavljana u rasni kontekst kao u Nemačkoj i Austriji.

Možete li da kažete nešto o tome kako se ledeni divovi i Teorija večitog leda uklapaju u to?

Ono što je fascinantno u natprirodnoj imaginaciji u centralnoj Evropi je to što se predmeti interesovanja širom sveta, kao što su Atlantida i potraga za Svetim gralom, radikalizuju i inkorporiraju u ideje kao što su postojanje izgubljenog kontinenta Ultima Tule, ili Hiperboreje, koje se uklapaju u širi istorijski narativ o rasnoj čistoti Arijevaca. Nordijske tradicije, kao što su ledeni divovi, uklopile su se u Teoriju večitog leda, koju su Hitler i Himler želeli da usvoje kao zvaničnu kosmologiju Nemačke, i neki savremenici su sugerisali da Hitler nije adekvatno opremao svoje vojnike na istočnom frontu, zato što su nordijski narodi navodno bili izdržljiviji na hladnoću.

Pišete o tome kako su narodnjačko razmišljanje, ili tradicionalna germanska mitoloija i kultura, crpele inspiraciju iz radova braće Grim, ideje o šumama prepunim čarobnjaka i đavola.

Ne želim da tvrdim da postoji nekakva direktna linija između narodne mitologije i razmišljanja o natprirodnom koja su dovela do nacizma, ali to dvoje se prepliće. Pitanje postaje, „Kako su narodnjačko razmišljanje usvojili neki od natprirodnih mislilaca"? Kada jednom krenete putem brisanja granica između nauke i ezoterije da biste rešili komplikovanja pitanja rase i etničko-istorijskog poretka, to je svesno usvajanje principa natprirodnog razmišljanja. Zato što uz pomoć njega mogu da racionalizuju, ili na neki način „dokažu", svoj rasni način razmišljanja. I čitava ta mešavina rasističkog i imperijalističkog razmišljanja je povezana granično-naučnom ili ezoteričnom epistemologijom.

Da li je onda ovde u pitanju to da su nacističke vođe jednostavno usvojile podesnu ideologiju?

Da, u mnogim aspektima. Konkretan sadržaj ovih doktrina je postao naširoko popularan u Nemačkoj i Austriji, i mnoge od njih su tolerisane, ili čak bivale usvajane u Trećem Rajhu: parapsihološko verovanje u telepatiju, astrologiju, rašljarenje, na primer. Jer sada se nalazite u carstvu ezoteričnog razmišljanja gde „jevrejski" materijalizam i „zatucani" racionalizam nisu bitni, otvoreniji ste za ideje o hiljadugodišnjem Rajhu i rasnoj „nauci", i tako dalje. Ajnštajn, Frojd ili Hajzenberg nisu osuđivali granične nauke. Vodeći naučnici su do tog trenutka već govorili, „Dajte, nema dokaza za to", naročito izvan Nemačke. Ali to je samo omogućilo nacističkim vođama kao što je Himler da kažu, „Netolerantni ste prema alternativnim viđenjima".

Da li to znači da bi na astrologiju trebalo da gledamo na kao nešto više od nedužnog sujeverja?

To je veliko pitanje. 1941. je bilo mnogo internih neslaganja unutar nacističke partije oko astrologije, tačno po tom pitanju. Nije u pitanju samo Hitlerov zamenik Rudolf Hes, koji je odleteo u Škotsku da pregovara o miru sa Ujedinjenim Kraljevstvom zato što mu je njegov astrolog rekao da to učini. Nacistički vođa Hajnrih Himler je slušao savete astrologa koji se zvao Vilijam Vulf, propali umetnik koji je postao profesionalni astrolog kada je pročitao Da Vinčijeve dnevnike i shvatio da bi mogao da zaradi neke pare. Čak je i ministar propagande Rajha Jozef Gebels, koji je navodno bio jedan od najtrezvenijih nacističkih vođa, okupio tim astrologa da sastave propagandu zasnovanu na Nostradamusu koja bi se koristila u inostranoj politici.

Koje su zablude u opisima opčinjenosti nacista okultnim koje ste želeli da raščistite?

Problem je u tome kada ljudi govore o holokaustu, a onda ga fetišizuju i prikazuju kao nekakav poetski događaj koji transcendentuje čitavu istoriju, a u tom slučaju ne može da se izvuče nikakva pouka, ne može da se uporedi ni sa jednim drugim genocidom, niti može da se spreči neki genocid u budućnosti, zato što je izvan istorije. I stvarajući karikaturu od nacističkog okultizma koji je potpuno van stvarnosti ne možemo da naučimo nijednu lekciju koja bi nam pomogla da danas anticipiramo isti vrstu problema.

Koju lekciju biste želeli da naučimo iz nacističkog korišćenja mitologije kao sredstva propagande?

Mislim da nam to pokazuje da u kriznim vremenima natprirodno i versko razmišljanje zamaskirano kao „naučna" rešenja za stvarne probleme pomažu uspostavljanju najgore vrste političkih i društvenih ishoda. Ne želim da kažem da je to isključivo desničarski fenomen – na kraju krajeva, fašizam ima elemente i levičarskog načina razmišljanja – samo da bi i konzervativcima i liberalima možda bilo bolje da prepoznaju kako ti argumenti koje iznosi „alternativna desnica" , ili ljudi koji žele da donose društveno-političke odluke na osnovu vere, umesto empirijskih dokaza, mogu da dovedu do pojave sve radikalnijih, totalitarnih projekata protiv različitih etničkih ili religijskih grupa. Ima mnogo sličnosti između argumenata koje slušamo od alternativnih desničara i religioznih fundamentalista danas, i doktrina koje se pre jednog veka doprinele ustoličenju nacizma.

Još na VICE.com:

Dan kada su engleski fudbaleri "salutirali" naci Nemačkoj

Hitlerov lekar tvrdi da je diktator zamalo umro od prekomerne doze kokaina

„Over Belgrade": zašto su saveznici 12 puta bombardovali Beograd u Drugom svetskom ratu