Reklame
Filmovi

Glumac Stelan Skarksgord za VICE Srbija: Više naučim iz loših filmova

U "Out Stealing Horses", po čuvenom romanu Pera Petersena, Skarsgord igra čoveka koji se bori sa traumama prošlosti

pisao Marina Richter
18 Februar 2019, 9:57am

Fotografija: Flickr korisnik John Bauld

Stelan Skarsgord je došao na filmski festival Berlinal sa filmom "Out Stealing Horses" reditelja Hansa Petera Molanda. Njih dvojica su već sarađivali na kultnom filmu "Aberdin". Ovog puta, napravili su slojevitu dramu baziranu na bestseleru Pera Petersona (2003). Skarsgord glumi čoveka koji se posle porodične tragedije nakon 40 godina provedenih u Švedskoj vraća u rodnu Norvešku. Ne znajući nikoga, on dane provodi u staračkim rutinama u kolibi na rubu civilizacije proživljavajući u flešbekovima poslednje leto provedeno sa ocem baš tu, pre bolnog rastanka.

Sa Skarsgordom smo se susreli u okviru Berlinala, gde smo razgovarali o njegovom novom filmu, o novoj mini-seriji "Černobil" u kojoj ima značajnu ulogu i koja će uskoro imati premijeru na HBO , kao i razlikama između skandinavske i anglosaksonske produkcije.

VICE: "Out Stealing Horses" je vaš peti film sa Hans Petterom Molandom, zajednički četvrti koji se našao u glavnom takmičarskom programu Berlinala. Šta je to što vas čini tako dobrim timom?
Stelan Skarsgord: Pre svega Hans Peter je izvanredan režiser i tačno zna šta radi što se oslikava u raznolikosti žanrova kojih se dotakao. Ali nije samo to ono što nas stalno vraća zajedničkom radu, već i to što se dobro razumema i ne moramo puno da pričamo. Ako se osećate sigurnim u nečijem društvu, postajete odlični u onome što radite. Ja ga guram da bude kreativniji, on gura mene da budem bolji, verujem mu, sa njime smem da rizikujem više nego u radu sa ostalim režiserima. Mi smo tokom svih ovih silnih godina otkako sam igrao u njegovom filmu "Zero Kelvin" (1995) postali dobri prijatelji. Prva dva Hans Peterova filma u kojima sam igrao su bili mračni, atrhouse filmovi kojima su usledile dve komedije, tako da mi je drago što se vratio ozbiljnijem filmskom stvaralaštvu. Takođe mi je drago što je počeo da istražuje svoju tragičniju stranu i sopstveni odnos prema prirodi, zato što je jako vezan za norvešku divljinu.

Jedno je sigurno – on voli da vas baci u sneg, iako je vaša uloga u "Out Stealing Horses" radikalno drugačija od "Po Redu Nestajanja" (2014).
Da, jedina im je sličnost niska temperatura. Mislim da smo na snimanju oba filma imali po -30 stepeni. "Po Redu Nestajanja" je drama osvete napakovana akcijom, ovde tempo ne može biti mirniji, makar kada se radi o Trondu koga igram. Trond i ja smo ustvari poptuno oprečne prirode. Ja sam jako neurotičan i ne mogu da sedim mirno. Stalno sam u pokretu. Ja znam da postoje ljudi kao on koji žive jednim tako mirnim životom – doručak, kafa, knjiga, laganica, ali to nisam ja.

A da li ste praktični kao on?
Nisam. Ja nisam čovek od prirode nego tipičan gradski pacov za razliku od Hansa Petera koji je od onih ljudi koji stave skije na noge i nestanu na dva dana u planini gde uhvate i ubiju jelena golim rukama, zubima ga donesu kući i tresnu ga na sto da nahrane porodicu. Ja nisam taj tip.

Koliko biste izdržali da živite sami u tako izolovanoj kolibi usred ničega, na debelom minusu?
Bez kejteringa? Možda nedelju dana. Mada sam u toku snimanja filma naučio kako da rukujem sa testerom, pa bih možda znao da naložim vatru.

Da li uvek naučite nešto novo od filmova?
Uvek, bez razlike. Bilo da su dobri ili loši. Možda čak naučim više iz onih loših.

Mnogo pre rada na ovom filmu, pročitali ste roman na kome je baziran. Koliko mu je scenario veran?
Knjiga prosto nije više bitna onog momenta kada postoji dobar scenario, a to je ovde slučaj. Postojale su i dve verzije pre njega koje su bile prilično falične, jer su se preterano okretale nekim aspektima radnje koji nisu toliko bitni. Kod ovake vrste filma, vi nikada ne možete biti sigurni kako će ispasti dok se ne izmontira. Strašno je teško napraviti film koji je prefinjena kinematografska verzija Petersonovog jezika i slikovitog opisa prirode, tako da je on ustvari nastao na montažnom stolu što je opasno jer je linija između uspeha i potpune katastrofe jako tanka. Postoje ta vremenska lutanja u radnji, različita godišnja doba, flešbekovi.

Šta vas je privuklo ovoj ulozi?
Sem što volim da radim sa Hansom Peterom, kada mi je ponuđena uloga, setio sam se njenih "mirisa", "zvukova" i atmosfere. Takođe mi se dopalo to što nije bila u pitanju klasična uloga. Ja sam izvor sećanja, a manje akter. To mom junaku daje suštinu kroz niz flešbekova. Time i radnja postaje interesantnija.

Trond je veoma drven čovek i možda jedina vaša uloga u kojoj nema nekog tračka humora.
Ima nekih blago komičnih momenata u filmu, naročito što se tiče mog odnosa sa komšijom Larsom, ali ne više od toga. Postojale su scene koje su bile mnogo smešnije, ali Hans Peter ih je isekao što je verovatno bilo sa namerom da održi određenu tenziju i melanholiju u filmu.

Na Sky kanalu će se u maju početi sa prikazivanjem šestodelne mini-serije "Černobil" u kojoj tumačite jednu od glavnih uloga. Sve više dobrih i poznatih glumaca se okreće televizijskom formatu.
Ovo je kratkoročan izlet. Serija je bazirana na izvanrednom scenariju, a režirao ju je švedski režiser Johan Renck koga volim i poštujem. Sjajno je i to što ponovo radim sa Emili Votson sa kojom sam bio u "Kroz Talase" Larsa Von Trera, čemu ima više od dvadeset godina.

Da li je vaš pristup glumi drugačiji kada igrate u skandinavskim produkcijama, u odnosu na velike američke?
Gluma ostaje ista, ali ono što film od mene zahteva je drugačije. U "Mamma Mii" sam bio opušten i jasno je vidljivo da sam se zabavljao. U drugim filmovima, u zavisnosti od toga koji su, moram da pružim više informacija tako da publika lakše shvati o čemu se radi, što je najdosadniji deo posla. Kada smo razgovarali o "Out Stealing Horses" i o tome koliko ima dijaloga, taj koncept mi se dopao zato što je drugačiji i više kinematski. Nekada ispustim koji redak iz dijaloga i igram "između redova". Tu je naravno i jezički aspekt. Kada pričam na švedskom ne moram ni o čemu da razmišljam, zato što sam "na domaćem terenu" i sve je mnogo lakše. Kada glumim na engleskom razmišljam o različitim stvarima, na primer o izgovoru.

"Out Stealing Horses" je izuzetno prožet skandinavskom kulturom i pravi je "muški" film.
Naravno, ali to je i knjiga prema kojoj je rađen. Ona se oslanja na jako dugu književnu tradiciju. Uzmite za primer "Pana" Knuta Hamsuna u kojoj se kratko rečeno radi o jednom usamljenom čoveku u prirodi. I kod "Out Stealing Horses" je priroda opisana kao živo biće koje se rađa, u kojoj postoji sav drugi život, koja umire zimi i koja ima moćnu snagu, a ne na klasičan način kako se to u mnogim knjigama ili filmovima radi – gde je puna pretnji, tu je borba za život, nešto vreba iza drveća, tutnje teške oluje, itd. Nekada se koristi i kao glazura na tori, kao čista dekoracija. E sad, nije tu ništa posebno "muško". Moland je moderan muškarac u smilsu da uopšte nije seksista. On kod kuće kuva i radi druge poslove jer se to za njega podrazumeva, ali on je takođe muškarac vezan za prirodu i neko ko u njoj može da preživi. On je za mene to što se zove pravi muškarac i pri tome on je toga nesvestan. Takav je kakav jeste i to mi je super.

Vaši sinovi grade uspešne karijere u Holivudu. Da li vam se ikada obrate za savet?
Ne, nikada. Suviše su pametni za tako nešto. I na kraju krajeva, moraju kroz to sami. To vam je kao u ovom mom poslednjem filmu – pitanje roditelja koji sebe postavlja na pijedestal. Moji roditelji koji su bili stvarno fantastični su nas decu tretirali kao sebi ravne i mi smo bili svesni i njihovih mana i grešaka, tako da nam je život svima bio mnogo lakši. Nije bilo razloga za pobunu.