Sport

Utakmica sa Švajcarskom nije rat za Kosovo

Učešće Srbije na Svetskom prvenstvu nije moralo da bude politizovano, ali izgleda da je to bio jedini mogući ishod.

Vuk Bošković

Vuk Bošković

Skrinšot RTS

Na konferenciji za štampu pred utakmicu protiv Švajcarske srpski reprezentativci Duško Tošić i Dušan Tadić govorili su dosadne, uobičajne stvari koje fudbaleri govore pred fudbalske utakmice da bi ispunili svoje obaveze prema medijima ali tako da ne naprave problem sebi kontroverznim izjavama. Pominjanje "dron utakmice" između Srbije i Albanije je ono što je srpskim medijima omogućilo da dosadnu konferenciju za štampu pretvore u jako uzbudljiv "Nećemo nasesti na provokacije" proglas koji se uklapa u narativ o "obračunu", zbog činjenice da u Švajcarskoj reprezentaciji postoje igrači koji su kosovskog porekla.

Kada je reprezentativac Švajcarske Đerdan Šaćiri objavio na Instagramu fotografiju kopački u kojima će nastupati na Svetskom prvenstvu u Rusiji, a na kojima se našla i zastava Kosova, koju Srbija ne priznaje, bilo je jasno da se ovaj meč neće zadržati samo na trci za "nokaut fazu".

Međutim, naši političari nisu morali da se upecaju na provokaciju. Šaćiri nije kosovski političar, već fudbaler Švajcarske, čiji politički stavovi su jednako važni kao oni Milorada Čavića.

Ali, naši političari iskoristili su priliku da ujure političke poene na nacionalnoj osnovi. Krenulo je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je prilikom susreta sa reprezentacijom uoči njihovog odlaska u Rusiju poručio: "Doći će mnogo dalje od onoga što su mnogi skeptici, pre svega u našoj zemlji, i inostranstvu, prognozirali. Podrazumeva se da reprezentaciju Švajcarske ubedljivo pobedimo".

I fudbalski "rat" za Kosovo je počeo. Jer šta drugo može da bude utakmica u kojoj Srbi pobeđuju Švajcarce. Fudbal, očigledno, nije.

Pre nekoliko dana "viralni hit" je postao video u kome jako neuspešni fudbalski trener, pored gomile gluposti koje je namerno ispričao, uspeva i da napravi gaf i da Švajcarce nazove "Šiptarima". Ranije, narodni poslanik i serijski gubitnik na izborima je odlučio da se bavi činjenicom da Adem Ljajić ne peva himnu. Dalje, srpski ministar spoljnih poslova je dao izjavu da je "pobeda na Kostarikom bila slatka mala osveta zbog Kosova."

Učešće Srbije na Svetskom prvenstvu nije moralo da bude politizovano, ali izgleda da je to bio jedini mogući ishod.

Vrhunac ovog postepenog zagrevanja atmosfere je bio prilog na RTS u kome je utakmica upoređena sa Drugim svetskim ratom i postavljena u striktno "fudbal je politika i politika je fudbal" kontekst.

Prilog je stravičan u svojoj patetičnosti, kiču i provociranju srpske javnosti pred fudbalsku utakmicu.

I ne, ovo nije tekst "sport nema veze sa politikom". Sport, kao i svaki drugi javni događaj, prepun je potencijalnih simbola kojima može da se da značenje. Postoje razne stvari u istoriji umetnosti koje govore o tome, a koje sada nisu bitne.

Ali suština je sledeća: ova utakmica nije o Kosovu i savremenoj političkoj istoriji Srbije, ali može da bude ako učesnici i posmatrači odluče da treba tako da bude. Ono što srpski mediji i srpski političari rade u poslednjih nekoliko dana nije toliko eksplicitno, jasno i iskreno.

Oni ne govore "Ovo Svetsko prvenstvo je o Kosovu i našoj potrebi da gubitak istog osvetimo."

Ne, to nije ono što govore jer ništa u vezi sa Kosovom u Srbiji nije toliko jednostavno i eksplicitno. Sa Kosovom se uvek igra "dupla igra": svi znaju da je nezavisno od Srbije ali to nikada ne sme da se obznani javno. Razgovor o nezavisnosti Kosova je kao razgovor o Voldemortu u Hariju Poteru - svi se plaše da kažu naglas.

I onda se ta dupla igra vezana za Kosovo pomera u sve druge aspekte društva i na sve druge teme: od bombi u centru grada (eksplicitnost smrti je ono što se eksploatiše, činjenica da traje ulični rat mafije u sred Beograda se preskače) neobjašnjenih nestanaka novinara (jasno je šta se desilo ali se o tome ne govori jer se sve dešava unutar većeg narativa o kampanji diskreditacije novinara) pa do utakmice protiv Švajcarske - istovremeno se situacija podgreva do maksimuma ali se to radi između redova, dok se naglas priča o tome kako ne treba "nasedati na provokacije i da "ruske službe" rade posao." Srpski mediji hoće, kao i srpska spoljna politika, da sede na obe stolice jer im to omogućava maksimalno profitiranje po pitanju čitanosti i minimalan rizik po pitanju odgovornosti. Jer iako nema veze sa životom "osveta za Kosovo" je bolja priča o utakmici od "Srbija igra protiv reprezentacije koja ima mnogo dece imigranata."

Nikog nije briga što je ovo drugo tačnije. U Švajcarskoj reprezentaciji ima tri igrača koji su ili rođeni ili su poreklom sa Kosova. Isto ima trojica koji su poreklom iz Kameruna. Ima igrača koji su poreklom ili rođenjem iz Nigerije, Obale Slonovače, Konga, Čilea, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Zelenortskih Ostrva i Hrvatske. Švajcarska reprezentacija je puna dece ljudi koji su otišli iz zemalja u kojima su rođeni da bi svoj život nastavili i svoju decu rodili u Švajcarskoj. Brzom pretragom imena tih igrača se lako otkrije da su razlozi što su njihove porodice došle u Švajcarsku uglavom bili jako loši. Tako da je tim protiv koga Srbija igra sutra pun ljudi koji se ceo svoj život susreću sa izazovima, provokacijama i užasima. Više liče na skup prokletnika koji igraju za jedinu zemlju koja je htela da primi njih i njihove porodice nego na "šiptarske provokatore na čije trikove ne treba da nasednemo dok im se svetimo za Kosovo ali pssssst."

Opet, i ovaj prethodni pasus je kontrukcija kao i ono što rade srpski političari i srpski mediji. Nije bitno koja je tačnija, već je važno to što za obe ima dovoljno elemenata da mogu da budu verovatne. Ali sutrašnji meč nije kao Drugi svetski rat, nije o Kosovu i neće ništa promeniti osim stanja na tabeli. I da, prolazak u drugi krug nije toliko "seksi" priča koliko "boj za Kosovo", ali ovo prvo je moguće, a ovo drugo smo kao društvo već nekoliko puta izgubili. Možda je vreme da se to pusti i da se nađe nova priča.

Pročitajte još:

Više na VICE
Vice Channels