Reklame
Droge

Generacijama unazad, SAD su sprečavale druge zemlje da legalizuju marihuanu

Ali to više neće moći.

pisao Maia Szalavitz
04 Jul 2018, 7:08am

Fotografija levo: Putem Nacionalnog arhiva/Predsedničke biblioteke Ronalda Regana; Desno: Wikimedia Commons

Odlukom da od 17. oktobra legalizuje travu, Kanada je praktično potpisala smrtnu presudu globalnoj prohibiciji marihuane.

Sjedinjene države su već odavno dežurni narko-policajac na planetarnom nivou, ali pošto sada idu u penziju i dozvoljavaju da im devet federalnih jedinica legalizuje travu, postaje praktično nemoguće da globalni propisi spreče legalizacije u pojedinim zemljama. Potez Kanade mogao bi ovu situaciju da osigura zauvek.

„Mislim da je to pravi šok za potpisnike svih međunarodnih sporazuma koji su sprečavali druge zemlje da se pobune proti američke narko-histerije“, kaže Kasanra Frederik iz Drug Policy Alliance odseka za državu Njujork.

„Zaista šalje snažnu poruku“, slaže se Sanho Tri iz Drug Policy Project vašingtonskog Instituta za političke nauke, dodavši da je Kanada jedna od najvažnijih trgovinskih partnera SAD, sa kojom prie deli ogromnu granicu.

Čak su i grupe koje se uporno protive legalizaciji, poput Smart Approaches to Marijuana, priznale u prezentaciji da je „legalizacija sada realno stanje za koje podrška raste iz godine u godinu.”

„Najprostije rečeno, kanadska legalizacija marihuane je ogroman pomak“, dodaje Tom Angel, uredik onlajn časopisa Marijuana Moment i višegodišnji zagovornik korist legalizacije. „U pitanju je druga zemlja koja se za taj korak odlučila, ali prva velika ekonomska sila na globalnom planu.“

Urugvaj je još 2013. najavio da će marihuanu legalizovati uprkos međunarodnim propisima, iako se sa prodajom ove droge tamo nije krenulo do prošle godine. Ali status male južnoameričke zemlje nije ni blizu statusa Kanade, desete države na svetu po ekonomskoj moći.

Kanada ovde prelazi Rubikon, što možda nikad i ne bi uradila da joj SAD nisu otvorile prostor za to. Amerika je već dugo vodeći zagovornik i sprovodilac u delo internacionalne prohibicije. U vreme Hladnog rata, boba protiv droge se ubrzano razvijala jer je u pitanju bila jedna o retkih tema po kojoj su SAD, Rusija, i Kina slagale i bile spremne na saradnju.

Ali od 2012., kada su Kolorado i Vašington postale prve američke države u kojima je rekreativna upotreba marihuane proglašena zakonitom a Obamine federalne vlasti to nisu sprečile, SAD uglavnom nemaju šta da kažu na ovu temu na globalnom nivou. Izuzetak se desio 2014. godine kada je Vilijam Braunfild, pomoćni sekretar zadužen za internacionalnu borbu protiv narkotika za medije izjavio kako bi Ujedinjene nacije „morale da tolerišu raznorodne politike suverenih nacija na temu narkotika“, to jest da „prihvate da će u nekim državama članicama zakoni protiv trgovine drogom biti vrlo strogi, dok će u nekim drugim državama čitave grup narkotika biti legalizovane.“

Baunfild je pozvao na „fleksibilnu“ interpretaciju UN povelje o narkoticima iz 1961. i njenih kasnijih dodataka —iako ni SAD ni Internacionalni odbor za kontrolu narkotika nikad ranije nisu ove zakone tumačili tako da bi pojedinim državama bilo dozvoljeno išta nalik legalizaciji ovih supstanci.

Štaviše, SAD su se kako blagim tako i oštim merama borile protiv pokušaja da se sprovede i najmanja reforma na planu regulacije narkotika. Od 1986. do 2002., Amerikanci su sprovodili omražen režim „sertifikacije“ zemalja iz kojih narkotici dolaze, pretežno onih u Južnoj Americi. Svaku zemlju bi američki političari na godišnjem nivou rangirali po tome koliko se verno pridržava Ujka Semovih pravila o suzbijanju narkotika. Zemlje koje ne bi zaslužile sertifikat te godine izgubile bi pravo na gotovu svu humanitarnu pomoć iz Amerike, nekad čak i na podizanje međunarodnih kredita.

Ne treba da čudi da su se ovoj jednostranoj kontroli mnogi protivili – ipak, ona je dugo omogućavala SAD sa uguši i najmanji pokušaj inicijative u pravcu popuštanja restrikcija na planu upotrebe droge.

Na primer, 2001 je vlada Jamajke najavila dekriminalizaciju posedovanja marihuane u ovoj zemlji – ne legalizaciju prodaje, samo su hteli da ukinu hapšenja za posedovanje – ali se američka ambasada obratila medijima, izrazila svoj protivljenje, i otvoreno zapretila ukidanjem sertifikata. Iako nekim Jamajčanima veroispovest nalaže da tretiraju marihuanu kao svetu, država je morala da se povuče. Meksički predsednik Visente Foks je 2006. bio prinuđen da odbije sopstveni predlog zakona kojim bi se posedovanje droge dekriminalizovalo jer su ga SAD javno izložile pritisku.

SAD su čak pokušale da u drugim državama, između ostalog evropskim silama, spreči sprovođenje dokazano uspešnih mera za „ublažavanje štete“ – zamenu igala kako bi se zaustavilo širenje HIV zaraze i slično. Kako navodi Tree, na redovnimm zasedanjima nadležne komisije UN (CND) „godinama se igala predstava u kojoj su se SAD borile i protiv samog termina ublažavanje štete, odnosno pritiskale države koje bi tu meru pokušale da uvedu.“

Štaviše, kaa je Kanada htela da otvori prvu ustanovu za bezbedno ubrizgavanje u Severnoj Americi 2003 godine., konzulat SAD obratio se osnivačima programa i rekao da im to SAD zabranjuju, navodi se u Fighting For Space Travisa Lupika. Kanada je program uvela uprkos pritiscima. Možda je to postavilo presedan koji je kasnije pomogao da se legalizacija progura uprkos moralizatorskom krstaškom ratu koji Amerika već sto godina neuspešno gura.

Emily Dafton (Grass Roots: The Rise and Fall and Rise of Marijuana in America) ipak nije bila tako sigurna kao moji ostali sagovornici da će potez Kanade dokrajčiti globalnu prohibiciju. Ona ističe da su još 1970. SAD bile vrlo blizu dekriminalizaciji marihuane, da bi onda strah od povećanja upotrebe među mladima izazvao snažno protivljenje pa se odustalo. Danas aktivisti za legalizaciju ređe prave grešk, kaže ona i dodaje: „Sve su bliže da i mene ubede.”

Uredba o legalizaciji na teritoriji Kanade prepušta detalje koji regulišu prodaju provincijama, pa će nivo strogosti i komercijalizacije varirati. U nekim provincijama, kanabis će se prodavati komercijalno. U drugima, samo državne firme imaće dozvolu za to. Negde bi pušenje moglo biti dozvoljeno u određenim javnim prostorima, a negde samo u privatnom ambijentu. Ova raznolikost pomoći će naučnicima da ustanove koji je pristup optimalan.

Za to vreme, po podacima Galupa iz prošle godine preko 60% Amerikanaca podžava legalizaciju marihuane – u to spada čak i većina glasača Republikanske stranke. Čak i zakleti protivnici kao što je guverner Njujorka Endru Kvomo polako menjaju mišljenje: izvori NYT javljaju da guverner smatra da je legalizacija samo pitanje vremena. Tim pre je potez Kanade pravovremen. Prošle srede je senator iz redova Demokratske stranke Čak Šumer, poznati borac protiv narkotika, podneo predlog zakona kojim bi se marihuana dekriminalizovala na federalnom nivou, odnosno uklonila za zvaničnog spiska strogo zabranjenih supstanci.

Amerika prethodnih godina niže poraze u borbi protiv progresa: Jamajka je 2015. ipak sprovela dekriminalizaciju; Meksiko je isti proces počeo 2009., a 2015. ozakonio i gajenje marihuane za ličnu upotrebu. Kako navodi Tree, Nemačka je pre par godina povela pobunu u komisiji Ujedinjenih nacija protiv američkih zabrana korišćenja izraza kao što je „ublažavanje štete“. Danas se u Nemačkoj, Švajcarskoj, UK, Holandiji, i Danskoj heroin legalno prepisuje u sklopu terapije lečenja zavisnosti.

Iako je Rusija osudila novu zakonsku meru Kanade, Ujedinjene nacije nemaju mehanizme kojima bi ovaj potez sprečile – a sama Moskva teško da će uvesti sankcije ili objaviti rat Kanadi zbog trave.

Sve ovo znači da će deseta ekonomija sveta uskoro dobiti značajan priliv sredstava u budžet koji SAD, bar na federalnom nivou, sebi i dalje uskraćuju. Američka carina i granične službe imaće pred sobom niz novih problema sve dok zakonodavci najzad ne priznaju da ne vredi više forsirati prohibiciju i najzad se odluče da legalizuju marihuanu.

Pratite Maju Šalavic na Tviteru.