Žene koje su se porodile, a da prethodno nisu ni znale da su trudne

U toku meseci koji su prethodili Mejzinom rođenju, Bet je radila sve što inače rade tinejdžeri: smarala se u svom rodnom gradu, Sveta-Ana-na-moru, učila je, viđala se sa likom sa faksa koji joj se svakako sviđao sve manje, radila u lokalnom Vedrspunsu, učestvovala u vojnoj vežbi i cirkala sa prijateljima na plaži Blekpul Pležr.

Pokazala mi je fotke nastale na njenom poslednjem odmoru u Avgustu. Vidljivo je mršava – kako kaže imala je 50 kilograma – sa ravnim stomakom i bez i jednog znaka koji bi ukazao na to da je u tom momentu bila trudna već sedam meseci. U tom periodu trudnoće većina žena bi imala vidljiv stomak, a obično je i moguće osetiti pomeranje bebe koja bi u trebala biti veličine glavice kupusa. Ipak, to nije bio slučaj i sa Bet.

Njena trudnoća bila je kriptična – ona koja prođe nedetektovana na kućnim testovima za trudnoću, i koja ne izaziva tipičan trudnički stomačić, a simptomi su minimalni (pritom se mogu lako pomešati sa simptomima nekih drugih stanja). Statistički podaci pokazuju da se ovaj slučaj dešava jednom u približno 475 trudnoća. Neke žene koje dožive kriptičnu trudnoću saznaju da su trudne tek nakon sedam ili osam meseci, ali takođe postoje i mnoge žene koje, baš kao i Bet, saznaju da su trudne bukvalno tek kada porođaj počne.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih se kriptična trudnoća dešava, a koji uključuju: imanje dve materice, pri čemu se beba formira u onoj koja je bliža kičmi tako a se stomačić ne formira, zakrivljen grlić materice, ili slučajevi gde se proizvodi nizak nivo hCG-a (hormona koji se proizvodi kod trudnih žena, i na koji zapravo reaguju kućni testovi za trudnoću). Ovi problemi mogu ostati neotkriveni jer žena ne može znati pouzdano koliko materica ima, pogotovo jer većina ne ide na rutinske ultrazvučne preglede, a nivoi hCG-a se proveravaju obično tek kada žena zna da je trudna.

Svako malo u medijima iskrsne nova priča o kriptičnoj trudnoći. Vidite tekstove poput “Tinejdžerka iz Oldhema se probudila iz kome sa ‘iznenađenje’-bebom”, ili “Žena, 22, shvatila je da je trudna tek nakon što se PORODILA”. Ove priče su pre svega šokantne, a pored toga kod čitalaca izazivaju osuđivanje, baš zato što ne objašnjavaju kako izgleda iskustvo sa kriptičnom trudnoćom, kao i šta se sa ovim ženama dešava nakon nje. Zbog toga sam potražila žene iz ovih priča, tri majke – Bet, Klaru i Lili – kako bih otkrila šta se desi nakon što se porodite potpuno neočekivano. Kako se uskladiti sa ‘iznenadnim’ majčinstvom? Kako se izboriti sa osudama koje su izazvane njime?

“Otišli smo u Urgentni centar zato što sam počela da krvarim i medicinska sestra mi je rekla nešto poput ‘Pa, mislim da si trudna i da ćeš se poroditi’”, priča Bet dok na kolenu ljuljuška svoju šetomesečnu ćerku Mejzi. “Nakon toga su mi dali veliku količinu gasa i vazduha, a onda su me uputili na porođaj. Otprilike dva sata kasnije na svet je došla Mejzi.” Da li se plašila? “U tim trenucima nisam previše razmišljala”, kaže ona. “Više me je brinulo to što sam želela da bolovi prestanu, da budem iskrena.”

Za Klaru, koja je kroz kriptičnu trudnoću prošla 2016. kada je imala 22 godine, posebno traumatičan bio je strah da zapravo ima pobačaj. “Razmišljala sam, možda je ovo pobačaj?”, priča ona. “Ipak, da je u pitanju bio pobačaj, to bi značilo da sam trudna već devet meseci, jer sam tada poslednji put spavala sa nekim.” Ona se seća kako je njena komšinica došla da joj pomogne kada ju je čula kako vrišti – “Rekla sam joj da imam pobačaj i da odmah pozove hitnu pomoć.”

Klara se prvog jutra kada je trebalo da ode na novi posao probudila sa “užasnim grčevima, nalik onima koje ima kada dobije menstruaciju”, a njena majka ju je ohrabrila da popije lek protiv bolova i nastavi sa danom kao što je planirano. Bol je postao nepodnošljiv, i ona je otišla ranije kući, a stigla je kući samo nekoliko sati pre nego što je rodila svoju ćerku, Emiliju – koja sada ima tri godine – dok je bila na wc šolji. “Sedela sam, a onda se moje telo samo izdiglo”, priča mi Klara dok ustaje sa sofe i čuči kako bi mi demonstrirala situaciju. “Moj grlić materice se ispravio ka napred i uspela sam da uhvatim Emiliju, malo pre nego što bi upala u šolju”, kaže ona dok drži ruke među nogama.

“Četiri lekara su se nagurali u moje malo kupatilo”, nastavlja ona. “Na svu sreću, jedna od njih bila je ljupka ženica, majčinski tip, i grlila me je dok sam ja plakala, plakala i plakala. Ceo taj period mi je mutan u sećanju. Ne znam da li sam ga potisnula, jer je u pitanju bio toliko stresan događaj, jer sam shvatila da će se od tog trenutka sve promeniti. Ono o čemu sam razmišljala je da neko mora da mi pomogne da počistim toalet, jer, šta ako mama dođe kući i vidi lokvu krvi na podu kupatila? A onda je jedna od doktorki uzela krpu i pobrisala okolo.”

Često kada se priče ovog tipa pojave u javnosti, većina ljudi se zapita kako je moguće da ove žene ne ukapiraju šta se dešava. “Dešavalo mi se da gola šetam po kući, a mama nikada nije imala razloga da mi kaže da sam trudna, zbog čega se i najviše šokirala”, priča Bet. Klarino telo se takođe nije previše promenilo tokom trudnoće. “Bila sam možda šest kilograma mršavija nego što sam sada”, kaže ona. Takođe, ni izostanak menstruacija nije mogao biti simptom, s obzirom na to da je otprilike šest meseci bila na terapiji kombinovanom pilulom. “Nisam dobila menstruaciju otprilike pet od tih šest meseci. Zapravo, imala sam blago kapanje, ali nije bilo pravih menstruacija, tako da sam mislila, ‘Ma da, ovo je menstruacija, sve je u redu.’”

Lili je takođe bila na pilulama kada je doživela kriptičnu trudnoću sa 18 godina. Otkrila je da je trudna dva meseca pre nego što je rodila svog sada jednogodišnjeg sina Arčija. Tada je već godinu dana živela sa svojim dečkom i njegovom porodicom, a radila je 50 sati nedeljno kao menadžerka i konobarica u restoranu. “Ljudi su mi govorili da sam se popunila i da sijam”, kaže ona, “ali sam jela više u tom periodu, i popunila sam se ravnomerno, svuda po malo. Nije bilo stomačića, ili tako nečega. Uradila sam dva testa, i oba su bila negativna, tako da sam bila ubeđena da se samo malo gojim, a da nema šanse da sam trudna.”

Ipak, nekoliko meseci kasnije, Lili je počela da oseća udarce, tako da je uradila treći test za trudnoću. “Taj je ispao pozitivan, tako da sam požurila u bolnicu na hitni ultrazvuk, gde su potrvrdili da sam u tridesetoj nedelji trudnoće.”

Osim činjenice da se žene koje dožive kriptičnu trudnoću obično sa porođajem suočavaju sa malo, ili čak bez prethodnog upozorenja, one najčešće nemaju ni pristup prenatalnoj nezi; u pitanju je svet bez kontrola i prenatalnih testova. Na sreću, svo troje dece iz ovih priča rodila su se potpuno zdrava i bez komplikacija, ali Bet, Klara i Lili sve tri dele strah da je činjenica da nisu znale da se trudne mogla da ugrozi živote njihove dece. “Pila sam, bila vikend pušač i, zaboga, bila sam menadžerka bara”, kaže Klara. “Radila sam smene od 12 sati i pomerala burad okolo dok sam bila u osmom mesecu trudnoće.” Lili je često imala noćne more o Arčijevom zdravlju pre nego što se rodio. “Da se rodio sa smetnjama, to bi bilo u potpunosti mojom krivicom”, kaže ona. “Naravno, prestala sam da pijem i da konzumiram lekove čim sam saznala da sam trudna.”

Svako ko je doživeo nezaustavljive migrene, ili kašalj koji traje nedeljama, verovatno je izbegavao da ide kod doktora. Ne samo zato što bi u tom slučaju izostao sa posla, već bi verovatno morao da čeka i do tri nedelje kako bi dobio termin, a problem bi do tada sam od sebe prošao – tako da se na kraju odlazak kod lekara ni ne dogodi. Klara kaže da je trebalo da poseti svog lekara opšte prakse, ali je bila previše uplašena. “Bukvalno dve nedelje ranije, gornja polovina mog stomaka bila je tvrda na dodir, i nisam imala pojma šta bi to moglo da bude”, priča ona. “Trebalo je da odem kod lekara i da proverim šta nije u redu, ali sam bila mlada i blesava, i nisam to uradila.”

Lili takođe nije potražila medicinsku pomoć kada se suočila sam grčevima u stomaku. “Sećam se da sam rekla prijateljici kako se osećam”, kaže Lili, “a ona mi je na to odgovorila ‘i ja isto’, zato što smo bile na istoj piluli, tako da sam mislila da je ono što proživljavam nešto normalno.” Ako na ovo dodamo i činjenicu da lekari često ne uzimaju za ozbiljno kada je žena zabrinuta za svoje zdravlje, što pokazuju studije koje su dokazale da se bol kod žena tretira sa manjom ozbiljnošću nego onaj kod muškaraca, lako je shvatiti kako su ovi simptomi prošli a da ih niko nije proverio.

Povrh svega toga, često se sumnja u tvrdnje o kriptičnoj trudnoći, a Bet veruje da su njene godine bile glavni razlog zbog koga su socijalni radnici u bolnici bili skeptični kada im je pričala o svojm slučaju. Oni su odlučili da je u pitanju bila ‘prikrivena trudnoća’ – ona kada žena nikome ne kaže da je trudna i zbog toga i ne dobije pristup prenatalnoj nezi. Zbog toga su je zadržali pet dana dok su proveravali nju i njen dom. “Socijani radnici su mi rekli ‘Da si se samo porodila nedelju dana kasnije, odmah bismo te otpustili.’ To me je povredilo, zato što su to rekli na zloban način, kao da je u pitanju bio dobar tajming da me uhvate.” Kada su ljudi sa fakulteta saznali da se porodila, počeli su da kruže i tračevi. “Govorili su da ćerka nije moja, da sam je usvojila, da je u pitanju beba mog oca”, priča Bet. “Neki su govorili da sam znala, ali stvarno nisam užasna osoba – ne bih svoju bebu stavila u takvu opasnost.”

Kada se Klarina priča pojavila u Dejli Mejlu, ona je dobila gomilu komentara punih mržnje koji su je osuđivali kao glupu zbog toga što nije shvatila da je trudna. “Stvarno nisam bila iskusna”, kaže ona, “tako da sam pričala sve što mi je palo na pamet i nisam razmišljala o posledicama, ili o tome kako će novinar to kasnije sastaviti. Stvarno su me puno osuđivali.” Bet je o fenomenu kriptične trudnoće prvi put čula u seriji: “U pitanju je bila serija Istenders, i Sonja – što je slučajno i moje srednje ime – takođe je imala kriptičnu trudnoću. Epizoda je čudna, jer je izašla one godine kada sam ja rođena.” Kasnije je otkrila da je i najbolja prijateljica njene majke takođe doživela kriptičnu trudnoću.

Sve tri žene bile su iznenađene time koliko su se dobro snašle u roditeljstvu, tešenju dece, briskanju usta, kao i ljuljuškanju dok sam ih intervjuisala, uprkos tome što nikada nisu želele da imaju dete, a koristile su i kontraceptivne pilule kako bi aktivno sprečile da se tako nešto desi. Sve su rekle da bi stvari definitivno izgledale drugačije da su mogle da primete svoju trudnoću. “Da budem iskrena, imala bih abortus”, kaže Bet. “Ipak, sada ne mogu ni da zamislim tako nešto.”

Njihovi doktori su im rekli da nije verovatno da će im se ovako nešto dogoditi više od jednom, ali ipak sada postoji strah povezan sa imanjem seksualnih odnosa. “Veoma sam paranoična kada se radi o seksu. Nije kao da neću to da radim ponovo, samo moram baš dugo da porazmislim pre nego što se upustim u tako nešto”, kaže Bet. Lili se slaže. “Osećam se kao da možeš pokušati sve kako bi to sprečila, a i dalje će se desiti. To je promenilo način na koji gledam na seks. Mislim da imam PTSD od celog iskustva.”

Bet podiže svoju ćerku kao samohrani roditelj, pošto je Mejzin otac odlučio da ne želi da bude deo njenog života, a sa druge strane, njeni prijatleji i porodica, posebno njen otac, bili su joj potrebna podrška. “Svuda oko nas je sreća”, kaže Bet dok sa smeškom gleda ka Mejzi i nežno miluje njenu bradu. “Svi te vole, zar ne?”

Iako se od tada bori sa anksioznošću i postporođajnom depresijom, Lili se i dalje raduje budućnosti – “Srećna sam sama sa Arčijem, ali bih volela da imam još dece”, kaže ona. Klara veruje da je majčinstvo za nju počelo u pravom trenutku. “Pre nego što je Emilija rođena, samo sam plutala okolo i moj život i nije baš imao smisla. Pitala sam se ‘Šta ću da radim sa svojim životom?’ Diplomirala sam pravo i nisam radila baš ništa sa tom diplomom. A sada sam otkrila svoj poziv.”

Bet takođe kaže da je Mejzina zasluga to što joj je pomogla da nastavi dalje. “Dosta ljudi me je pitalo da li sam nezadovoljna zbog toga što sada ne mogu da živim svoj život”, priča ona. “Ali zapravo mogu.” Ona se u septembru vraća na fakultet, a planira da od sledeće godine studira Sport i Javne Servise pre nego što se priključi pograničnim jedinicama. “Ako ništa drugo, ona je svima ulepšala živote”, kaže Bet.

@nanasbaah / @bekkylonsdalephoto

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.