Ceo dan sam se hranila u restoranima popularnim na Instagramu 2017.

Niko ne zna šta da radi sa Instagramom. Neki kažu da ova platforma sumnjivoj maniji „čiste ishrane“, neki uticajni ’grameri odrekli su je se zbog štetnog društvenog uticaja, a nedavno se pojavio i podatak da Instagram ima najteže posledice po duševno zdravlje od svih društvenih mreža. Kao i drugi neregulisani sajtovi, Instagram je uspeo da odgrize svoj deo generacijskog kolača, sažvaće ga, i ispljune ga nazad u svet – korisnici su navučeni, zbunjenu, čudnih obrva.

Uprkos svemu tome, ja baš volim Instagram. Mnogi ga kritikuju, ali nema boljeg mesta da se naduvano odgleda snimak glaziranja torte od 27 minuta u jedan ujutru. Uz selfije, volim i informacije koje Insta nudi o hrani, receptima, hrani, slikama sira, hrani, a takođe i o hrani.

Instagram je na planu hrane epicentar svih ukusnih zbivanja, od slanine preko sira pa sve do mleka sa kurkuminom. Zbog svog tihog poštovanja za ovaj program, htela sam da ispitam šta bi bilo kad bih u jednom danu isprobala lokale najpopularnije na Instagramu u protekloj godini. Postala sam reporter sa lica mesta, kao oni što izveštavaju sa fronta osim što nisam bila ugrožena. Odlučila sam da doručkujem, ručam, i večeram u restoranima i kafićima koje su mi izdominirale fidom 2017., naizgled tako nestvarnim, tako nedostižno savršenim.

Da li ću pronaći svrhu, ispunjenje snova, ushićenje pred svom tom lepotom? Ili će me dobro osvetljenje navući da pojedem i svarim plastelinsku hranu?

Evo šta se desilo.

Doručak je, dragi moji, od suštinske važnosti za Instagram, koji je tako proslavio avokado. Sve što znam o jajima naučila sam sa 20 godina, kada sam po prvi put tu otvorila nalog.

Zato je bilo važno – krucijalno, čak – izabrati pravu lokaciju kojom ću otvoriti ovaj obilazak instagramskih restorana 2017 godina. Odlučila sam se za Palm Vaults, kafić na istoku Londona.

Za pravog, posvećenog ’gramera, Palm Vaults je praktično PornHub. Zamislite samo, spoj estetike babinog kupatila sa Glossier izložbenim prostorom. Pastelne boje noktiju pretapaju se u nameštaj, pola botaničke bašte visi sa plafona.

Stigla sam jednog ledenog utorka ujutro i zajebala stvari skoro od samog starta – naručila sam kafu s mlekom normalne boje (mada je ukus bio neobičan), umesto da izaberem neku od onih kičasto rozikastih koje preplavljuju Instagram. Iako sam posrnula već na prvoj preponi, odlučila sam da se ponašam kao pravi influenser-fudi i glasno objavila da mi je za brend ipak neophodan ružičasti late. Uz, naravno, avokado na tostu.

Čim je stigla hrana, dala sam se na posao. Znate ono kad vaša drugarica izvadi telefon pre obroka, a vi značajno uzdahnete i kažete joj „Što sam jela ako ne da snimam, jel’ da“, jer ste originalni i vrcavo duhoviti? E pa isto to samo hiljadu puta gore iskusila sam od ostalih gostiju u Palm Vaults koji su me prezrivo šibali pogledom dok sam vadila DSLR kameru veličine podlaktice i krenula da aranžiram tanjir, pentram se po stolicama, koristim jak blic u 10 prepodne u tihom kafeu, i sve tako 25 minuta.

Morala sam da zamolim zabrinjavajuće zgodnog konobara da mi pomogne.

„Možeš li da me slikaš za Instagram, ali baš da bude onako nepodnošljivo?

„Naravno! To najbolje radim“, odgovara moja naivna žrtva.

Sad još samo da okačim hranu na Instagram. Dodajem natpis „✨✨✨ nikad lepši late od ružinih latica!!! ✨ ✨ ✨“ iako sam u životu ukupno jedan videla.

Bila sam mrtva gladna posle svega, pa sam počela i da jedem. Avokado smeš je, cinizam na stranu, bio stvarno ukusan. Ružičasta kafa s mlekom, sa druge strane, imala je ukus otopljene šminke sa mlekom.

Htela sam još da se zadržim u pastelnoj pećini po imenu Palm Vaults, ali su me izbacili jer je prostor zakupila Hello Kitty kompanija za božićnu proslavu. (Ne, ozbiljno.) Pravac Leather Lane, centralni London.

Za ručak, plan je bio da se pozabavim još jednim divnim a nedovoljno istraženim kutkom Instagrama, fenomenom porno hrane. Hamburgeri iz kojih kaplje mast, načo sir pretopljen gvakom i čilijem, i naravno opšte mesto: topljeni sir. Dugo sam tragala za najotopljenijom, najgnjecavijom, najsirastijom lokacijom, sve dok najzad nisam naišla na Grill My Cheese koji „donosi u London najbolji sendvič sa topljenim sirom na svetu.”

Smela reklama, poštujem to, uspešno su me prevarili. Po sajtu sudeći, reklo bi se da je ogroman restoran ispred kog čekaju beskrajni redovi mušterija željnih sira. U stvari, radi se o majušnoj tezgi sa dvoje radnika koja nudi ukupno tri vrste sendviča. Jedan-nula za Instagram.

Ali nisam došla zbog ambijenta, došla sam zbog sira. Što gadnijeg, što otopljenijeg. Od tri sendviča u ponudi, uzela sam onaj sa rezancima i sirom. Emotivno i ideološki, bila sam spremna za njega iako sam obilno doručkovala pre jedva 50 minuta.

Iako sam se živa smrzla, lepo sam proćaskala sa mušterijama u redu dok sam čekala da mi se sir otopi. Kad je sendvič stigao, na brzinu sam ga islikala što kamerom što telefonom.

Na Instagram je otišao uz šaljivu igru reči, iako sir u sendviču nije bio bri.

Moje prijatelje počela je da brine ova nagla promena u stilu postovanja. „Dojavi nam ako si kidnapovana“, pisali su. Neko je dodao „Eto, a radi za MUNCHIES cele dve nedelje“. Mislim da su me zamrzeli.

Jedan je popodne, a već sam se najela za ceo dan. Znam, znam, trebalo je da uzmem sendvič sa manje testa, ali kakav bi to reporter onda bila? Srećom, bilo je vreme za buržujsku „čistu hranu“.

Čula sam za Ahi-Poke kad su mi poslali promotivni kupon, nedaleko su od ofisa. Imala sam u glavi samo nejasnu predstavu o tom misterioznom kafeu u koji ne ide niko ko nije na dijeti.

Jelo po imenu pouk je praktično činija sirove ribe sa pirinčem i drugim zdravim aditivima, od avokada i kiselog đumbira do šargarepe i kupusa. Za šankom sam izabrala dodatke: pirinač, pečurke, đumbir, krastavci, edamame pasulj, batat krompir. I ritualno slikanje.

„Izvintie, jeste li vi bloger?“ pita me menadžer-

„Pa kao“, odgovaram trijumfalno.

„Samo da znate, ne dozvoljavamo fotografisanje drugih mušterija. Ni šanka. Ni poda.“

„Aha“, kažem ja dok nastavljam da slikam šank, mušterije, i pod. Neće me ućutkati

Već sam počela da gubim volju za životom. Nije lako ceo dan jesti po ovim mestima bez društva, još kad ti posluže hladan pirinač nije ti ni do čega. Efekat se vidi na fidu, nisam mogla da smislim ništa originalnije od „Jao što je zdrava ova hrana!!!!!”

Kome nije do ručno pravljene paste, nije mu ni do života. Jeste prošlo još par sati, ali ni blizu nisam povratku apetita posle današnjeg prejedanja. Ipak moram da izdržim, dan Instagrama neće biti okončan dok ne proniknem u suštinu ovog programa. Šta god to bilo.

Poslednji restoran je Pastaio, nedaleko od čuvenog Karnabi Strita u Sohou, gde sam morala da se proguram kroz gomilu prazničnih kupaca. Od gužve sam se osetila još više usamljeno; kao mala baš nisam volela da jedem sama. U ranom detinjstvu, molela bih braću i sestre da ostanu za stolom dok ne završim, mahom iz dosade. Osamnaest godina kasnije, i dalje me plaši pomisao na samotno obedovanje.

Naručujem taglatelje sa pečurkama i lukom. Slikam šarene stolove. Gledam bezvoljno kupce u prolazu.

Moji postovi na Instagramu počinju da sakupljaju klikove, ali iznutra sam umrtvljena. Sita a beživotna.

Na kraju puta kroz kulinarske divote Instagrama, žudim za ljudskim društvom. Jesam svašta naučila o estetskim detaljima, o siru, o zlatnim viljuškama, ali šta sam uopšte postala? Ko sam bila?

Jadni moji lojalni Instagram sledbenici, pola ih podržava moje fudi reportaže dok se druga polovina iskreno brine da mi se nije nešto desilo.

Kad prebrojimo lajkove, Palm Vaults doručak je u vođstvu sa 33, dok je sendvičarnica Grill My Cheese na drugom mestu sa dva manje. Na poslednjem mestu nije ni pasta ni hladno aranžirano povrće, već ja sama. Na samom kraju, neprijatno sam tužna i prejedena; sve sam izgubila.

Osim sledbenika, naravno, njih sam dobila.

JOŠ NA VICE.COM:

Kako sam svoju šupu učinio najpopularnijim restoranom na TripAdvisor sajtu

Jela sam "protiv nezavisnosti Kosova" u restoranu u Beogradu

Konobari beogradskih restorana savetuju kako da ne uprskate na prvom dejtu