Ko se sve identifikuje kao ’fem’?

’Fem’ se uvek odnosilo na ženstvene kvir ljude. Šta se događa kada se ovaj izraz koristi van ovih zajednica?

|
dec 24 2017, 7:00am

Zoe Dešanel. Fotografija sa Flickr korisnice:  Briana Baldwin

Kada je reč o rodu i o seksualnom izražavanju, milenijalci se „ne bave“ etiketama. Prema GLAAD-ovom izveštaju objavljenom ranije ove godine, iako se 20 posto milenijalaca otvoreno identifikuje kao LGBTQ, manje su nego ranije kvir generacije skloni tome da se svrstavaju po binarnim terminima kao što su „gej“ i „lezbejke“. Što je razumljivo. Kako se granice između polova, seksualnih opredeljenja i kvir identiteta zamagljuju, isto se dešava i sa izrazima koji se koriste da ih opisuju – a kako jezik evoluira, povlače se linije fronta oko njihovih političkih implikacija. Uzmimo za primer izraz „kvir“, koji je u oktobru dospeo u od tada promenjen naziv kolumne u Njujork tajmsu, koju je pisala strejt žena, a koji glasi, „Ima li nečeg kvir u tome kada si singl?“ Kvir kritičari su reagovali gotovo munjevito: nema.

Na sličan način sporno, izraz „fem“ – identitet koji je kroz istoriju bio brisan, ignorisan i potcenjen i u kvir, i u heteroseksualnim zajednicama – je dospeo i u krugove koji nisu kvir. A tu, tvrde neki kvir kritičari, izrazu „fem“, nije mesto. Bitno je ko sebe naziva femom, tvrde oni, i kod ženstvenog identiteta postoji nešto izrazito kvir.

„Fem“, kao i „kvir“, za različite ljude ima različito značenje, u zavisnosti od nečijeg iskustva, porekla i identiteta. Ali kao što Đina Tonik piše za Bustle, „Svako ko je fem ima dve ključne estetske i identitetske osobine: feminiziran je i nalazi se na nekom delu LGBTQ spektra“.

Generalno, ovaj izraz može da se koristi kao imenica ili pridev, da bi se opisala kvir osoba naglašeno ženstvenog izraza. Fem osobe su obično kvir žene, iako svaka kvir osoba koja prihvati tradicionalno ženstven način govora i oblačenja, kao i manire, može da se identifikuje kao fem. Ali i pored toga, „fem“ opisuje nešto više od nečije rodne prezentacije ili estetike. To je izraz prepun političkih značenja za niz različitih kvir zajednica. I zbog toga je često kontroverzan, i pomalo nervira kada se koristi izvan tih kvir zajednica, kao kada ga je Zoi Dešanel 2015. godine upotrebila u intervjuu za Kosmo, ili kada ga prodavnice kao što su Topšop, H&M ili Urban Autfiters pretvore u modni iskaz.

Fem, kao identitet i izraz, potiče iz „istorije ljudi sa margina koji otvoreno dovode u pitanje ideju da je ženstvenost prirodna i popustljiva“, kaže Heder Berg, profesorka rodnih studija na USC. „Često se povezuje sa drugim vidovima kršenja pravila“, nastavlja ona, od kojih je većina poteka sa „kafanske scene lezbejki iz radničke klase, sredinom Dvadesetog veka u SAD“.

Još preciznije, to je „identitet duboko povezan sa zajednicama koje se bore protiv heteroseksizma“, kaže Makarena Gomez-Baris, šefica katedre društvenih nauka i studija kulture na institutu Prat. Na njegovo poreklo, objašnjava Gomez-Bars, u velikoj meri su uticale latino i čikano aktivistkinje, kao i zajednice obojenih pripadnika radničke klase šezdesetih i sedamdesetih, a u nekim zajednicama, fem identitet takođe simbolizuje odbacivanje beline, što je izraz koji se koristio da se opiše dekolonizacija ženskog roda. Ta politička veza je delom razlog zašto je ovaj izraz neraskidivo povezan sa kvirnesom, i zašto je toliko kontroverzan kada se koristi van kvir konteksta.

„Naš fem identitet su preotele bele strejt žene koje žele da dobiju poene za to što su kul“, rekla je spisateljica Alana Monts, na okruglom stolu o fem identitetu, koji je prošle godine organizovao Autostraddle. Ta tvrdnja – da strejt ljudi koji se idenitifikuju kao fem preuzimaju taj identiet – mogla se čuti i za jednim drugim okruglim stolom o identitetu, na blogu Lezbejke pre svega. Reditori su u agoniji zbog toga. Jedan mem opisuje tragičnu Ofeliju Džona Evereta Milea, koju davi misao strejt žena koje sebe nazivaju „fem“.



Iako ne veruju svi u kvir krugovima da bi izraz „fem“ trebalo da koriste isključivo kvir ljudi, za neke je njegovo korišćenje van kvir konteksta kao brisanje doprinosa femova oslobodilačkom kvir pokretu. „Korisiti taj izraz bez poštovanja te duže istorije moglo bi da se shvati kao potencijalna šteta za ljude koji se identifikuju kao kvir“, kaže Gomez-Baris. Drugi tvrde da strejt ljudi koji koriste taj izraz doprinose nevidljivosti fem osoba – ideji da društvo kvir fem žene često meša sa strejt ženama, čime podstiče brisanje njihovog identiteta. „Donekle se pitam da li nevidljivost fem osoba ima manje veze sa time što nas mešaju sa strejt ženama, a više sa činjenicom da se strejt ljudi trude da budu kao mi“, rekla je Monts na okruglom stolu Autostraddle-a.

„Iako je istina da korišćenje izraza ’fem’ od strane strejt žena može da bude prisvajanje, ni lezbejke iz srednje klase, koje se jednostavno povinuju tradicionalnim rodnim normama, ne mogu da polažu pravo na taj izraz“, kaže Berg. Moguće je da reč fem odzvanja zbog naše trenutne političke klime, i otpora prema toksičnoj muževnosti koji predstavlja. „Predstavnička politika je trenutno na najnižim granama“, kaže Gomez-Baris, „Zbog čega neki ljudi možda tragaju za identitetom koji će ih izmestiti iz ’Trampove zemlje’“.

Gomez-Baris kaže da izraz „fem“ svakako može da bude prisvojen na pogrešan način, kada se na njega primeni „Neka vrsta kapitalističke logike o feminitetima“ – kada se koristi za prodaju majica, na primer – ali zadržava značenje, dokle god „dovodi u pitanje i problematizuje“ postojeću dinamiku moći. U srži fem identiteta se nalazi želja da se „feminiteti uzdignu“, kaže ona, naročito u vremenima kada „Vođa nacije ženska tela predstavlja kao bedna i odvratna“.

Iako će rasprava oko njegovog korišćenja unutar kvir krugova teško u dogledno vreme biti okončana, ne može se poreći da je identifikovanje kao „fem“ izvor moći za mnoge ljude, simbol solidarnosti u otporu. „Fem“ može da važi za bilo koga ko se suprotstavlja rodnim normama i seksističkim politikama koje služe tome da i nadalje ugnjetavaju one koji su istorijski marginalizovani. Ovaj izraz je prepun političkog značenja i značaja, moć jezika koji postavlja izazov načinu razmišljanja i ponašanja ljudi, i koji će, nadajmo se, pokrenuti još više smislenog razmišljanja o načinu na koji se svi mi identifikujemo. „Dokle god normativne rodne uloge postoje“, kaže Berg, „Ljudi, uključujući i one koji su fem, će osećati nužnu potrebu da pomeraju njihove granice“.

JOŠ NA VICE.COM:

Andreja Pejić prvi transrodni model u Fordu

Sedam godina transformacije trans umetnice Sonje Sajzor

Šokantno ubedljiva teorija: Severus Snejp je u stvari trans žena

Više na VICE
VICE Channels