Ponovno okupljanje Smešing Pampkinsa postaje sve tužnije

Prvobitno objavljeno na Noisey.

Billi Korigan je veliki genijalni serator alternativnog roka. Njegovi detaljni aranžmani i kjubrikovski zahtevi da sve bude besprekorno na vrhuncu Smešing Pamkinsa su dovodili do vanvremenske muzike, do materijala za koji se može reći da je bolje ostareo nego materijal njihovih savremenika. On je bio jedini stalni član postave koja se menjala kao na traci, do te mere da ni moćni bubnjar Džimi Čemberlen nije bio imun na izbacivanje iz nje. S toga je vest iz januara, da će se klasična postava Pamkinsa iz devedesetih, sa Koriganom na gitari i glasu, Čemberlenom za bubnjevima i Džejmsom Ihom na gitari ponovo okupiti zbog novog albuma i turneje, dočekana sa entuzijazmom. Onda je nastao metež, kada su se ljudi zapitali gde je originalna basistkinja, D’Arsi Vrecki.

Vrecki, koja je grupu napustila 1999, malo pre njihovog inicijalnog razlaza, otkrila je da nije bila pozvana da se ponovo pridruži grupi. Korigan je povrgao ove tvrdnje, rekavši u izjavi da je više puta kontaktirao Vrecki, ali da je ona odbijala njegove pozive. Ove nedelje, navodi se da je Vrecki razmenila tekstualne poruke sa Koriganom i Alternativ Nejšnom, koje pričaju drugačiju priču.

U suštini, iz poruka bi moglo da se kaže da je Korigan postajao sve skeptičniji povodom Vreckinih sposobnosti da svira muziku Pamkinsa u skladu sa njegovim standardima, zahvaljujući povredi ramena. Iako je Vrecki insistirala da joj je dovoljno dobro da bi svirala, Korigan ju je onda pozvao da dođe samo kao gostujući izvođač, navodeći kako su Gans end rouzes dovodili svog bivšeg bubnjara Stivena Adlera na svoje povratničke koncerte. Na kraju je počeo da je omalovažava, govoreći o Vrecki kao da je samo deo nekog nostalgičnog brenda: „Zaslužuješ da budeš na majicama… ali ako ne želiš da budeš na majicama, klinci će rado kupovati nešto drugo“, piše on.

Ova razmena je izgleda samo poslednja u nizu onih u kojima Korigan zbog svog perfekcionizma sklanja Vrecki u stranu, zajedno sa Džejmsom Ihom. Na klasičnom albumu benda iz 1993, Siamese Dream, Korigan je odsvirao sve deonice na basu i gitari, govoreći da će se snimanje tako završiti brže, iako priča kaže da ih je ponovo snimao čak i kada su konačne verzije bile odobrene. Razlog za to je bilo i svadljiva atmosfera u bendu, jer je Korigan pokušavao da odagna depresivne misli, dok su Vrecki i Iha prolazili kroz stresan međusobni raskid, a Čemberlen patio od zavisnosti od droge. Vrecki je 2001. takođe u Blenderu priznala (u članku u kome je – ponovo – bezobzirno nazivaju „seks simbolom“) da je Korigan efikasnji svirač, rekavši da „on iz trećeg pokušaja snimi nešto za šta bi meni bilo potrebno dvadeset“.

Cela postava je ipak odsvirala svoje dodeljene deonice na visoko tiražnom albumu Mellon Collie and the Infinitive Sadness, pre nego što su trzavice ponovo počele 1998, u vreme potcenjenog albuma Adore. Od tada, na mestu Vreckijeve su se smenjivale razne druge iskusne muzičarke, uključujući i Nikol Fiorenitno i Melisa Auf der Mar iz grupe Houl, što čoveka stvarno natera da se zapita šta Korigan želi da kaže o važnosti mesta Vreckijeve za imidž i zaveštanje Pamkinsa. Ipak, činjenica da je Korigan uspeo da prevaziđe svoj buran odnos sa Ihom, ali da Vrecki i posle više decenija izgleda i dalje nije dovoljno dobra za glavnog čoveka je prokleto tužna. Nešto više o drami povodom ponovnog okupljanja Smešing Pamkinsa možete da pročitate ovde.