Šta bi se dogodilo u minutima i satima nakon što bi SAD bombardovale Iran

Donald Tramp je još 2013 predvideo da će SAD na kraju zaratiti sa Iranom. U to doba, Tramp je bio samo bogati tip desničarskih pogleda, koji je kritikovao državnog sekretara Džona Kerija na Foks Njuzu, ali kasnije, kao predsednički kandidat, a zatim i predsednik, njegova retorika i politika su bile strogo antagonističke.

Tramp je tokom kampanje 2016. obećao da će poništiti sporazum Baraka Obame sa Iranom o nuklarnom naoružanju i ponovo otvoriti pregovore, i iako nije to učinio, za službenike u Beloj kući je postavio ljude koji su neprijateljski nastrojeni prema Iranu. Među njima je i sekretar odbrane Džejms Matis, koji je nagovestio da su Iran i ISIS u prijateljskim odnosima.

Ubrzo nakon što je Tramp preuzeo vlast, jemenski pobunjeni Huti, koje podržava Iran, su napali jedan saudijski brod, usmrtivši dvoje ljudi – i u prilično divljem zaokretu logike, Bela kuće je to opisala kao napad Irana. U aprilu je Tramp izjavio da Iran „nije dorastao duhu" nuklearnog sporazuma. Tokom majske turneje po Srednjem istoku, Tramp je agresivnije pokazao svoju solidarnost sa Saudijskom Arabijom protiv Irana nego što su to činili raniji predsednici, a sa anti-iranskom retorikom je nastavio i tokom posete Izraelu.

Tokom vikenda, izveštaj u kome se tvrdi da je saudijska obalska straža ubila jednog iranskog ribara, objava Irana da je ispalio više balističkih raketa na istoku Sirije na položaje ISIS-a u znak odmazde zbog napada u Teheranu, i obaranje jednog sirijskog aviona od strane koalicije predvođene SAD samo su pojačali tenzije u regionu.

Neki ljudi su veoma zabrinuti zbog ovakvog stanja stvari. Poslovni čovek i aktivista za ljudska prava Endrju Meklaud je u Indipendentu upozorio da je Tramp na putu da u roku od dve godine gađa Iran nuklearnim bombama. To je verovatno preterano, ali koliko preterano?

Ahmad Madžidjar je direktor srednjeistočnog Instituta IranObserved Project. U svom nedavnom radu, opisao je da su SAD i Iran na „kursu sudara", u Iraku i Siriji. Ideja da je da kada jednom ISIS bude poražen, milicije koje podržava Iran i vojska SAD više neće imati zajedničkog neprijatelja. Madžidjar mi kaže da postoji rizik od „neke vrste mogućeg – ne baš verovatnog – sukoba između snaga koje predvodi IRGS i snage predvođene SAD u Mosulu".

Ali čak i bez sukoba u Siriji i Iraku, ostaju tenzije između Irana i SAD, tenzije koje su samo pojačane spoljnom politikom Trampove administracije. S toga, ostaje pitanje: ako će SAD zaista da bombarduju sam Iran – za šta se zalažu mnogi mejnstrim republikanci, kao senator iz Arizone Džon Mekejn – kako i zašto će se to dogoditi? I kako će se tačno taj sukob odigrati?

Postavio sam ova hipotetička pitanja Madžidjaru, kao i u stručnjaku za međunarodne odnose Stivenu Zunsu, i Omaru Lamraniju, višem vojnom analitičaru vojno-obaveštajne kompanije Stratfor. Evo mape lokacija o kojima smo razgovarali, zbog referenci:

Iako Iran pomalo provocira SAD suprotstavljajući se Saudijskoj Arabiji – bliskom američkom savezniku – u Jemenu, Sirija bi bila najverovatnije žarište bilo kakvog ozbiljnog sukoba SAD i Irana. Prema Lamraniju, san Irana je da ima postojan protok komercijalnog saobraćaja, raščišćen do zapadne obale Libana, koji planira da postigne tako što će stvoriti tok nabavke od Teherana, preko Bagdada i Sirije, do Libana. Po mišljenju Irana, SAD blokira ove napore.

Sa ovakvom tenzijom u vazduhu, Tramp bi mogao da ugrozi nuklearni sporazum namećući Iranu sankcije za koje Iran misli da nisu fer. „Sporazum je na klimavim nogama, i ako zaista propadne, Iran bi mogao da nastavi sa testiranjem balističkih raketa", kaže Lamrani, dodajući da bi to testiranje potencijalno moglo da izazove rat.

(Ovde ja važno napomenuti da niko s kim sam razgovarao ne misli da je stvarni rat na bilo koji način verovatan, osim ako ne dođe do nekog nepredviđenog događaja koji bi ga izazvao.)

Glavni scenario za koji Zuns misli da bi mogao da rezultira ratom je teroristički napad za koji bi se poverovalo da ga je sponzorisao Iran, i čija bi meta bila ambasada SAD negde u Evropi, na primer.

„Iran ima ćelije širom sveta", kaže mi Lamrani, ističući dobro poznate veze Irana sa terorističkom grupom Hezbolah. On dodaje da bi Iran najverovatnije aktivirao svoje ćelije Hezbolaha samo kada bi bio prvi napadnut.

Ali prema Zunsu, teroristički napad ne bi morao da izvede Iran ili neko u njegovo ime. Umesto toga, čitav konflikt bi mogao da izazove „napad neke nepoznate salafi grupe – nalik Al Kaidi i ISIS-u", kaže mi on. Frustriran ratobornim ponašanjem Irana, kaže on, „Tramp bi mogao da za teroristički napad okrivi grupu koju podržava Iran, i to iskoristi kao izgovor za napad na Iran". Ovo ne bi bilo nečuveno. Odmah nakon 11. septembra je bilo spekulacija da je za napade u Saudijskoj Arabiji 1996, koji su pripisani Iranu, zapravo bila odgovorna Al Kaida (SAD i dalje zvanično krivi Iran.).

„Ideja je bila da samo bombardujemo, bombardujemo i bombardujemo, i uništimo što je više moguće strateških ciljeva", kaže mi Zuns.

To je bio plan koji je 2015. predložio republikanski senator Tom Koton. Pre nego invazija, rekao je on u jednoj radijskoj emisiji, „to bi moglo da bude nešto slično onome što je predsednik Klinton uradio u decembru 1998, tokom operacije Pustinjska lisica", serija napada na vojne ciljeve u Iraku.

Tokom ove faze našeg hipotetičkog sukoba, kaže mi Lamrani, obaveštajne službe SAD bi posedovale informacije koje bi od napada napravile „veoma, veoma sveobuhvatan plan", oslanjajući se i na vazdušne snage, a ne samo na krstareće rakete ispaljene sa mora. „Bombarderi B2 sa razornom artiljerijom" bi takođe bili uključeni, kaže Lamrani, misleći na MOAB – najveću nenuklearnu bombu ikada bačenu.

Iran je veoma vešt u tome da uz pomoć svoje mornarice provocira američka plovila. 2016. godine, gliseri su zujali po Persijskom zalivu, primoravši jedan brod SAD da izmeni svoj kurs. Nekoliko dana kasnije, predsednički kandidat Tramp je rekao da bi digao u vazduh svaki iranski brod koji bio stao na put njegovoj mornarici. Onda su to ponovo pokušali u martu, a Trampova mornarica ih nije raznela.

Ali ratna mornarica SAD je veoma dobra u dizanju stvari u vazduh, i to čini na veoma dramatičan način, što je nešto što Tramp očigledno zna. „Iranski brodovi su ranjivi kada su okupljeni u svojim lukama, i kada nisu na moru", kaže mi Lamrani. „Da bi imali ikakve šanse, morali bi da budu veoma, veoma brzi".

Pre nego što bi SAD uopšte shvatili njihovu strategiju, kaže on, Iranci bi „raširili svoje jedinice, i njihovi brodovi za polaganje mina bi već bili na pučini, postavljali mine, i njihove snage bi već napadale, pre nego što bi SAD dovele sve svoje snage koje bi potpuno uništile Irance".

e agresivnije pokazao svoju solidarnost sa Saudijskom Ara

Ako ratna mornarica Iraka nije u stanju da potopi neki razarač SAD, šta može da učini?

Može da prekine međunarodne poslove. Ako gledate na Persijski zaliv kao na hodnik koji vodi do luka od vitalnog značaja, koje pripadaju Bahreinu, Kuvajtu, Iraku, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, onda vrata tog hodnika predstavlja Hormuški moreuz, koji je širok 34 kilometara, i gde se Arapsko poluostrvo gotovo zabada u Iran. Zamislite da Iran zatvori ta vrata.

„To je masivan šok za svetsku ekonomiju", kaže Lamrani. Ne mislim da bi Iran pokušao išta toliko drastično, kada se uzme u obzir da ne bi prekinuo samo trgovinu naftom, već i snabdevanje hranom zemalja kao što su Katar i Bahrein, čime bi naneo zlo čitavom arapskom svetu.

Ali kada si kapetan teretnog broda, kaže Lamrani, rat u toj oblasti je dovoljan da je se kloniš, osim ako nisi siguran da si bezbedan. I u jednom i u drugom slučaju, dok se brodovi SAD ne pojave da raščiste moreuz, „Tehnički, pretnja i položaji njihovih raketa protiv brodova bi de fakto bili blokada", kaže mi on.

SAD upravlja sa više baza u regionu. Iran ne bi mogao da učini mnogo da zaustavi napade jedinica stacioniranih u tim bazama, ali mogao bi barem da im uzvrati udarac svojim nenuklearnim raketama srednjeg dometa. Iran bi mogao da upotrebi jednu od onih raketa koje su prošle godine zaista isprepadale Izrael, sa svojim dometom od 2000 kilometara. Taj domet znači da su ugrožene baze SAD u Kataru, Bahreinu i Iraku.

Ali naravno, napasti SAD napadajući te zemlje bi dovelo do posledica. „Kada bi Iranci iznenada počeli da lansiraju rakete, naravno da bi se i te zemlje umešale u sukob", kaže mi Lamrani.

Prema Zunsu, Izrael bi želeo da se drži podalje od ovog malog, gadnog rata, ali to ne bi bio u mogućnosti. Hezbolah bi iskoristio svoju priliku, misli on, da napadne Izrael iz svojih uporišta na samoj granici Izraela sa Libanom. „Bez obzira da li se Izrael umeša ili ne", kaže mi Zun, „Hezbolah bi zasuo Izrael raketama". Neki analitičari čak misle da bi Hezbolah izvršio i kopnenu invaziju Izraela, ako bi došlo do novog konflikta.

Tom Koton može koliko god hoće da insistira da ovaj sukob ne bi eskalirao u kopnenu invaziju, ali stručnjaci sa kojima sam razgovarao misle da bi barem nekoliko pari čizama verovatno kročilo na tlo Irana. Iranski nuklearni program, kaže Lamrani, je „toliko veliki i razuđen" da je teško zamisliv opšti napad SAD koji ne bi doveo do ozbiljnog konflikta između Irana i Sjedinjenih Država".

Zuns takođe zamišlja i „nekoliko napada komandosa za uništavanje nekih strateških postrojenja", kao i to da će nuklearni fizičari biti mete. „Pokušaće da ubiju što je moguće više nuklearnih fizičara", rekao mi je. „Broj civilnih žrtava bi bio prilično visok, zato što se mnoga od tih postrojenja nalaze u naseljenim mestima".

Jedan od faktora koje treba uzeti u obzir je taj da Trampu nisu prioritet pravila ratovanja koja bi poštedela civile u Siriji i Iraku, što će dovesti do porasta broja civilnih žrtava, prema grupama za ljudska prava.

Ali ne zaboravimo da je Iran upleo svoje prste u mnoge geopolitičke konce. Umereni predsednik Irana, Hasan Rohani, možda se zalaže za diplomatiju, ali ako se vrhovni ajatolah ne složi s tim, Rohani se tu ništa ne pita. Niti Rohani kontroliše moćni korpus Revolucionarne garde – a oni su ti koji su povezani sa Hezbolahom i Hutijima u Jemenu. Lamrani ističe da su takođe povezani sa „milicijama u Iraku i Siriji, kao i ćelijama u Avganistanu, pa čak i onima izvan regiona".

„Veoma brzo bi mogao da zavlada veliki metež, i sukob bi mogao da se proširi po celom svetu", kaže mi Lamrani.

Još na VICE.com:

Lažne vesti imaju zastrašujuću moć nad stvarnim svetom

Svaki američki predsednik se umiljava diktatorima

Kako je Trampovih prvih mesec dana promenilo pogled sveta na Ameriku