Reklame
Masturbacija

Ne mogu da ustanem iz kreveta dok ne masturbiram

Komirana sam sve dok ne svršim. I odlučila sam da saznam zašto je to tako.

pisao Isabelle Kohn
15 Januar 2019, 8:35am

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE US.

Dok se pripremamo za 2019. i nagomilavamo odluke, Broadly pokušava da otkrije šta nam daje motivaciju za teške zadatke koji nas čekaju – kao što je ustajanje iz kreveta. Kako januar prolazi, u okviru serijala Ustajanje iz kreveta objavljivaćemo priče povezane sa odmorom i oporavkom. Pročitajte više ovde.

Počela sam da masturbiram kada sam imala pet godina. Kao i većina ljudi kojima se kosti još uvek nisu razvile, nisam kapirala šta tačno radim – samo sam znala da je osećaj dobar. Takođe sam znala i da popravlja stvari: predstavljalo je nešto što mogu da radim kad sam smorena, smirivalo me je kada sam se osećala anksiozno, činilo je da tužne stvari – kao što su preseljenje mog prijatelja ili razvod mojih roditelja – deluju manje tužno. Počela sam to da radim stalno. Sada, dvadeset i nešto godina kasnije, ne mogu da ustanem iz kreveta dok ne svršim.

Kada bih morala da procenjujem, rekla bih da 360 od 365 dana u toku godine započnem orgazmom. Ponekad, taj orgazam je od seksa, ali većinu dana ga obezbedim sama sebi. Čak i ako moj partner spava odmah pored mene, svršiću jednom pre nego što se on probudi ili dok je pod tušem.

I nije kao da ne želim njega ili seks – definitivno sam zainteresovana za oba čak i nakon što svršim – radi se o tome da jutarnje masturbiranje igra veoma važnu i posebnu ulogu u mom životu. Razbuđuje me, poboljšava mi raspoloženje, i snižava nivo stresa dovoljno da mogu da iskočim iz kreveta i budem funkcionalno ljudsko biće. Bez toga, osećam se kao zombi. Osećam se anksiozno, depresivno i izmoreno. Moj mozak ne radi. I tako bude sve dok ne proradi skoro litar kafe koju sam popila.

I nisam jedina. Rebeka, dvadesetosmogodišnja kuvarica koju sam upoznala putem privatne, seks-pozitivne Fejsbuk grupe, i čije je prezime izostavljeno zbog privatnosti, kaže mi da i ona masturbira svakog jutra.

“U pitanju je moranje”, kaže ona. “Daje mi poriv da skočim iz kreveta i započnem dan. Kao da sam se rešila te umorne energije.” Ona podnosi bolje od mene ako nije u mogućnosti da se bavi time, ali kaže da to čini ostatak njenog dana mnogo lakšim.

Ni moji partneri a ni ja ovu naviku nikada nismo smatrali problemom –više nekom vrstom odlike – ali sam uvek imala problem da razumem zašto to radim. Zašto su kafa, vreli tuš, ili vežbanje nekim ljudima tu da zamene alarm, dok je meni u pitanju tri do pet minuta dugo blaženstvo poteklo iz klitorisa?

Kako bih saznala, obratila sam se somatskom psihologu i seksualnom terapeutu Holi Ričmond. Ona mi je objasnila da, kada govorimo o jutarnjim rutinama, masturbacija nije ništa drugačija od bilo kog drugog režima. Ona ima klijente svih rodova koji prvo što urade kada ustanu ujutru je masturbacija kako bi se osećali razumno, sabrano i funkcionalno, kaže ona. Samo se o tome manje priča nego o trbušnjacima ili kafi.

“Imamo tendenciju da zaboravimo da seks i užitak takođe predstavljaju velnes aktivnosti, što je velika šteta jer su jednako, ako ne i više, zdravi za vas od većine jutarnjih rutina koje služe da nas razbude”, kaže ona. “U pitanju je zdrav ritual, kao i bilo koji drugi, samo što umesto da se znojite ili da se nalivate kofeinom, činite to uz užitak.”

A postoje i mnogi razlozi zbog kojih bi osoba odabrala orgazam umesto kafe.

“Polovina ovih razloga je kako bih uspeo da se suzdržim kada sam okružen strejt momcima, a druga polovina je povezana sa regulisanjem mog raspoloženja”, rekao mi je muzičar i vizuelni umetnik Daniel Kruk. “Bilo ko ko me je video pre nego što svršim ujutru može da potvrdi da nisam ista osoba nakon toga.”

Čarli Mekgvajer, barmen koji živi u Silverlejku, u Kaliforniji, kaže da on to radi zato što se često budi depresivan i anksiozan, a gledanje pornića i masturbiranje ga izvlače iz ovakvog raspoloženja. “Prva stvar koju osetim kada se probudim je mešavina panike i izmorenosti”, kaže on. “Ali me svršavanje smiruje i razbuđuje u isto vreme. Mnogo bolje od alarma.”

Ovo se dešava, kako Ričmond objašnjava, zbog toga što masturbacija oslobađa koktel hormona i neurotransmitera koji vas ubacuju u neku vrstu energizovanog, pozitivnog i fokusiranog režima rada, koji čine da jutra deluju podnošljivije. Oksitocin, endorfini i dopamin koji se oslobađaju tokom orgazma poboljšavaju raspoloženje, smiruju anksioznost, snižavaju sumnju u sebe, poboljšavaju fokus i doprinose osećaju entuzijazma. U isto vreme, epinefrin (adrenalin) deluje na vaš nervni sistem kao kratki espreso, čineći vas bolje raspoloženim. Čak i ako ne svršite, zezanje sa samim sobom često ima meditativne efekte povezujući vaše telo i um, povećavajući vaše samopouzdanje i čineći vas smirenijim u toku tog dana. Takođe potpomaže i cirkulaciju.

Zapravo, kako kaže klinički seksolog Šenon Čavez, mala doza kardija potrebna da se zgrčite od zadovoljstva dovoljna je da dosta kiseonika putem krvi stigne do vaših mišićai nerava, što otpušta stresi tenziju na isti način kao što bi to uradilo vežbanje.

“Šeme disanja, pokreta tela i telesne stimulacije tokom masturbacije obezbeđuju razbuđivanje nervnom sistemu”, kaže ona. “Baš kao i vežbanje, ovo može povećati produktivnost u toku dana čineći da se osećate dobro , fokusiranije i koncentrisanije.”

Zajedno, jedan dvominutni udarac hormona i fizička aktivnost mogu poboljšati vašu kogniciju, što je od krucijalne važnosti kada se radi o pokretanju mozga kada smo umorni na poslu. Ali ako je masturbiranje takav prepodnevni razbuđivač, zašto svi nemaju potrebu da to rade ujutru? I još važnije, zašto ljudi kao što sam ja moraju to da rade?

Čavez veruje da je u pitanju navika. “Neki ljudi su prosto razvili naviku da masturbiraju ujutru”, kaže ona. “Ovakve rutine su određene seksualnim stanjem, nivoom hormona, kao i mentalnim stanjem.” Drugim rečima, postoji dobra šansa da su i drugi koji masturbiraju ujutru, kao i ja, zapravo komirani ujutru dok ne svrše zato što su navikli svoja tela da se bude na taj način kroz snagu pozitivnog razmišljanja.

Razlike među dnevnim i mesečnim testosteronskim ciklusima kod ljudi takođe možda mogu objasniti zašto su neki ljudi motivisaniji da masturbiraju ujutru od drugih. Za neke, nivo testosterona skače ujutru (ovo se obično odnosi na cis muškarce). Za ostale, on skače tokom noći ili sredinom dana (što je česta situacija kod cis žena). Neki ljudi doživljavaju i po nekoliko skokova u toku jednog dvadesetčetvoročasovnog perioda. Prema Ričmondu, na ove skokove mogu uticati stvari kao što su stres, medikamenti i raspoloženje, a mogu se menjati u toku vremena. Bilo kako bilo, ako vam je rutina konzistentna, i vaši nivoi izlučivanja hormona će imati tendenciju da budu takvi takođe.

Penis, klitoris, vulva i vagina imaju erektilno tkivo koje natiče kada je nivo testosterona visok, što se obično dešava u toku REM faze sna (ovo se može manifestovati pojačanom vaginalnom lubrikacijom). Ako se budite tokom ili vremenski približno periodu dok traje REM faza, veće su šanse da ćete se probuditi sa erekcijom, što vas obično čini napaljenim. Ovo je direktan rezultat ove reakcije. Klitoris i vagina često imaju slično iskustvo sa ovim fenomenom, samo ga je teže videti.

Uz ovo, bitno je reći da hormoni ili nateklo erektilno tkivo ne diktiraju ponašanje. “Čak i ako vam je nivo testosterona visok ujutru, ili imate erekciju, to ne znači da morate da masturbirate kako biste izašili iz kreveta, ili čak uopšte da masturbirate”, kaže Ričmond. “Ne postoji univerzalno kada se radi o seksualnosti.”

Nažalost, uzevši u obzir moje iskustvo, ne postoji dovoljno otvorenih konverzacija o potrebi da se masturbira ujutru – sačuvajte to za neke Quora poustove koji zvuče zabrinjavajuće. Nedostatak diskursa može učiniti da naša navika deluje pomalo abnormalno, ali kako kaže Ričmond, manjak diskusije oovom tipu masturbacije ne treba da izazove sram ili brigu.

“Zato što je u pitanju seksualna stvar, masturbaciju je lako patologizovati, posebno ako to deluje neophodno”, kaže ona. “Ipak, ne bismo patologizovali nekoga ko kaže da trenira, meditira ili pije kafu ujutru kako bi se osećao funkcionalno. Ne smatram da je smisleno problematizovati ponašanje koje funkcioniše gotovo isto kao te stvari. Neke stvari postaju problem samo ako vam život izbacuju iz koloseka.”

A to ne može biti dalje od istine, kada se radi o mojoj situaciji, tako da ću svom telu nastaviti da dajem ono što mi govori da mu treba: entuzijastičnu akrobatiku koja oživljava klitoris u cik zore.