Kako sada živi jedna od žena koje su javno optužile Harvija Vajnstina

Ali kada je Luizet Gajs oktobra 2017. izašla u javnost sa svojom pričom o Vajnstinovom seksualnom uznemiravanju, ona nije znala za većinu ostalih slučajeva. Znala je samo šta se njoj desilo, i želela da time potvrdi optužbe šačice drugih žena koje su pre nje digle glas.

Gajs je 2008. bila glumica i scenaristkinja. Tvrdi da se sastala sa Vajnstinom tokom filmskog festivala Sandens te godine, u nadi da bi njegova produkcijska kuća htela da otkupi njen scenario. Posle večere, on je predložio da nastave razgovor u njegovoj hotelskoj sobi. Vajnstin je nešto kasnije otišao do toaleta i vratio se samo u otvorenom bade-mantilu. Obećao je Gajs da će joj pomoći da napreduje u karijeri ako bude pristala da ga gleda kako masturbira u đakuziju.

Desetog oktobra 2017., samo par dana posle prve reportaže u Tajmsu, Gajs i njen advokat Glorija Alred sazvale su konferenciju za štampu u Los Anđelesu, gde je ona opisala taj dan. Bio je to njen #MeToo trenutak. „Pošto sam završila prezentaciju", pričala je pred reporterima, “bila sam nervozna iz očiglednih razloga. On je uporno tražio da ga gledam kako masturbira. Rekla sam mu da odlazim."

Gajs kaže da se odlučila da progovori tek prošle godine „zbog arogancije” sa kojom je Vajnstin odbacio optužbe Tajmsa i Njujorkera. Ne samo što je pretio da će tužiti list, seća se ona, „već je rekao da mu ta priča zvuči tako dobro da se film može snimiti po njoj. To me je posebno pogodilo, taj manjak svakog poštovanja.”

Iako rešena, Gajs kaže da je tog oktobra kada je priču podelila sa javnošću bila „ekstremno nervozna” u strahu od reakcije javnosti. Nije bila sigurna šta će joj poslodavci reći, a iznad svega plašila je mogućnost da je Vajnstin optuži za klevetu i zapleni joj svu imovinu. „Izlaskom u javnost, izložila sam se riziku da izgubim sve na svetu”, kaže ona.

Danas, više od godinu dana pošto je objavila da je zbog Vajnstinovog ponašanja donela odluku da napusti industriju zabave, Gajs se i dalje bori za poštovanje na radnom mestu. Osim javnih istupa i privatnih razgovora sa kolegama (trenutno radi u prodaji nekretnina), Gajs je takođe jedna od stranaka koje su podnele kolektivnu tužbu prošlog decembra – protiv Harvija Vajnstina, njegovog brata Boba, njihove produkcijske kompanije, studija Miramaks, i još nekoliko lica. (Vajnstin, koji i dalje poriče krivicu, ima pred sobom nekoliko građanskih sudskih postupaka uz jedan krivični, a tužbu koju je podnela Gajs pokušao je da opovrgne.)

Kako se u tužbenom zahtevu navodi, Gajs i ostale oštećene strane tvrde da im je Vajnstinova seksualna agresija prouzrokovala „štetu po karijeru i reputaciju, kao i izuzetan psihofizički stres.”

U septembru je Alvin K. Helerstajn, predsedavajući sudskog veća u Federalnom sudu Menhetna, savetovao tužbenike da svoj zahtev osnaže. Oni su to uradili dodavši novu, neimenovanu žrtvu koja kaže da je uz seksualno uznemiravanje iskusila i nasilje— jednom prilikom je bila primorana da masira Vajnstinov penis — još od 2002., kada joj je bilo 16 godina.

Gajs je takođe oformila komisiju zaduženu da nadgleda stečajni proces Vajnstinove kompanije kako bi ona i druge žrtve mogle da naplate odštetu tokom istog. Kaže da joj je cilj da promeni ponašanje ne samo počinilaca kao što je Vajnstin, već i ljudi koji ih prećutno podržavaju.

„Posle svega ovoga, mnogi će morati da se zamisle i da se promene”, kaže ona. „Harvi je bio jezgro tog zla, ako tako mogu da kažem, ali oko njega orbitira još svašta – niko ga nije promenio. Iste stvari je radio već trideset godina.”

Ona priznaje da nije lako živeti na barikadama. Čak je sa teškoćom saslušala komentar sudije Helerstajna u septembru. Kako javlja Courthouse News Service, Helerstajn je izjavio da, iako optuženi „nije atraktivan kao, na primer, Pol Njuman, ipak je želeo seks.”

„Za mene je ovo vrlo emotivna tema”, kaže Gajs. „Nije mi bilo lako da se svega odreknem, celog života u kreativnoj industriji, da sve počnem ispočetka. Teško je kad te razne stvari podsećaju na to što ti se desilo, posebno sada kada je to sve na videlu.”

Gajs, stalno zaposlena majka četvoro dece, postala je zvezda vodilja. Redovno joj prilaze i žene i muškarci koji žele da joj iznesu svoj doživljaj seksualnog uznemiravanja i javnog poniženja — kao i, ponekad, svoja neželjena mišljenja.

Na nedavnoj konferenciji za prodavce nekretnina, ona se pojavila kao govornik, a nepoznati muškarac je sa njom poveo razgovor o saslušanju Breta Kavane pred Senatom. Doveo je u sumnju svedočenje Dr Kristine Blejzi Ford, što je uznemirilo Gajs: kaže da dobro zna kako je to kad žena iznese duboko ličnu optužbu, a onda ljudi počnu da sumnjaju u nju.

„Trudim se koliko god mogu da ostanem pribrana”, dodaje ona, „jer smatram da je važno konstantno obrazovati ljude, menjati im scenario i način života. Ako vide da sam na ivici suza ili nešto slično, neće me ni saslušati.”

To ne znači da je ne dotiču ova negativna iskustva. Noć posle razgovora sa čovekom koji je navijao za sudiju Kavana, Gajs se probudila u 2 ujutru, misleći o njegovim rečima dok joj je srce lupalo.

Ipak, sa ljudima obično ima pozitivnu interakciju. Na istoj konferenciji joj je, posle govora o seksualnom zlostavljanju na poslu, prišao čovek i rekao joj „Ja čak ni nemam decu, nije ni bitno ko ima a ko nema decu, ali zarad budućnosti moramo da promenimo stvari.”

Ovakve razgovore ona vodi i nevezano za javne nastupe. Nedavno joj je prišla žena iz grupe za podršku koju je osnovala kako bi sa njom podelila potresnu porodičnu priču. „Teško ih je slušati”, kaže Gajs, ali „cenim to što imaju vere u mene.”

„Prema ženama se nigde ne bi trebalo odnositi na ovaj način”, dodaje ona. „[ali] izuzetno je teško žrtvovati se. I dan danas se preispitujem: da li sam uradila pravu stvar za svoju porodicu? Brine me mogućnost da pomoć koju pružam drugim ljudima negativno utiče na moje devojčice.” (Njene najmlađe ćerke imaju jedu, odnosno dve godine starosti.)

„U stomaku osećam da sam donela pravi izbor, ali ipak nije lako nositi se sa tim.”