Kako da ovog januara ponovo postanete funkcionalna osoba

Potencijalna rešenja za čamotinju koja ne uključuju previše kretanja, niti lišavanje od nečega.

|
12 januari 2019, 7:00am

Foto: VICE

Praznici su završeni, i ja prva ne mogu da dočekam da ponovo osetim čuvenu "glad". Trenutno i dalje funkcionišem na bazičnom nivou sitosti, što znači da će šta god unesem u sebe – zalogaj sendviča ili gutljaj ceđenog soka – narednih sat vremena pretiti da mi se vrti iz utrobe u usta. Varenje? Jedva ga poznajem.

Ranije je bilo u redu, kada je čovek samo mogao da se zavali kao trudna kraljica, i da lančano gleda stare epizode Gevina & Stejsi, korak po korak sve bliži gihtu. Sada moramo da radimo stvari. Da budemo ljudi. Da otvaramo mejlove, razumemo ih, i sve to. To je izazov i u najbolja vremena, ali ponovo uključiti mozak posle više od dva slobodna dana zaredom iziskuje disciplinu koja je nestala zajedno sa obaveznim vojnim rokom i vlasništvom nekretnina. To je nemoguće. Tvog uma više nema – otišao je na neko drugo, bolje mesto, kao porodični pas koji je pronašao neko usamljeno mesto na kome će umreti. Ovo aljkavo ponašanje je upravo razlog zašto nam konzervativci ne daju trodnevni vikend i, iako sam ja lično sasvim za to, nekako i shvatam zašto.

Kraj decembra i početak januara se slave kao vreme za odmor i oporavak, ali kako je to moguće, kada je to takođe i vreme kada doručkuješ pivo i praviš sranja? U šta se pretvaramo kada magični delirijum Božića iščili i zateknemo sebe, omamljene i dezorijentisane, kako zurimo u kacu nastavka zime? Kako da se čovek vrati arhaičnom načinu života, kada mora da ide na posao i jede voće? Kako čovek da se prilagodi ovoj sve nezahvalnijoj stvarnosti?

Neka potencijalna rešenja:

1546606816429-dominos-at-work
Foto: VICE

Radi što je manje moguće

Iz obilja dobrih razloga, januar bije loš glas da je najdepresivniji mesec u godini. Ali kada pogledamo stvar iz drugačijeg ugla, sada je januar, a ne decembar, koji je pravi mesec za odmor i relaksaciju. Isuviše je hladno da bi poželeo da izađeš napolje; nema društvenih obaveza koje bi te izvukle iz kuće. Smatraj ovo propusnicom za beg iz društva – vremenski bonus u kome zapravo možeš da uradiš one stvari o kojima si maštao tokom Božića, kao što je da sedneš u fotelju i čitaš, u kućnom ogrtaču, ili da zatvoriš oči i lepo porazmisliš o svemu.

I zaista, januar je vreme kada duša treba da ide na spavanje. Kao što je Drejk jednom rekao, kakvo doba da isključiš zvono na telefonu, (ponovo) odgledaš kompletan The Office, i na pozive odgovaraš sa "zvuči zabavno, ali nije za mene, hvala".

Radi što je više moguće

Uči jezike! Idi na izložbe! Vidi se sa prijateljem koji živi u tri lepe, sa kojim već deset meseci nameravaš da se vidiš; popuni poresku prijavu! Idi na koncerte! U bioskope! Četiri! Večeri! Nedeljno!

Ako ti egzistencija ne zavisi od toga da radiš stvari na koje si primoran i zapravo ne želiš da ih radiš, i jedan si od onih koji, kada smrt dođe po njih, mogu da kažu da se ni zbog čega ne kaju, pa ni zbog toga što su jednog utorka u radničkom klubu gledali avangardni nojz bend, i razmišljaju, "Da, ja sam radio stvari, živeo sam", da li uopšte živiš u savremenom svetu?

1546606904282-IMG-6710
Foto: VICE

Jedi sve

Znam da je meni posebno lako – relativno sam zdrava, vitka žena, čija težina varira veoma malo, bez obzira šta trpam u sebe, osim ako u pitanju nije sir – da ovo kažem, ali: jebeš dijete. Jedi šta ti se jede, kada god ti se jede, to je dobar savet tokom čitave godine, ali u ovom slučaju sa sobom nosi i neke moralne implikacije.

Ne bi trebalo da budemo prinuđeni da snosimo posledice sve one preterane kupovine koju smo obavljali u poslednjoj četvrtini prošle godine, da bismo izvukli lekciju iz svog sramnog, proždrljivog ponašanja. Zaslužujemo da na silu jedemo ćurku, pečenje i salatu, sve dok traju zalihe. Moramo da pojedemo sve one mini-hamburgere koje smo kupili iz hira, a ne da ih tutnemo negde na dno zamrzivača i ostavimo ih tamo, sve dok nas ne ophrva krivica i bacimo ih. Svako ko sačuva neotvoreni After Ejt do Uskrsa je kukavica. Svaki Rafaelo koji ostane na stolu u dnevnoj sobi do februara sa sobom nosi deset dana zatvora.

Hraniti se ostacima božićne trpeze je kao da se mačka popišala na tepih kapitalizma, i ako mu mi to ne natrljamo na nos, ko će drugi?

Ignoriši vesti

Narednih par nedelja su unapred otpisane, i emotivno i psihički. Niko nije sasvim svoj, zato što su svi upravo proveli neprimereni vremenski period žderući i razgovarajući sa članovima svojih porodica. U takvom stanju, bilo kakve loše vesti – a to su sve vesti koje postoje – će verovatno razjariti ljude. Pošto su svi toliko mnogo vremena proveli u tako skučenom prostoru, kod svih se nagomilala sputana agresija koja može da pokulja u svim pravcima, jednom kada nas puste da se vratimo svojim normalnim životima, što je možda razlog zašto je odrastao čovek pod imenom Pirs Morgan proveo poslednja 24 sata grmeći na Tviteru o rol-viršlama.

Ako nas je skorija prošlost ičemu naučila, to je da ne možemo da preduzmemo ništa povodom ničega, a januar je dovoljno sumoran i bez prizivanja takve negativne energije u svoj život. Sačuvajmo to za proleće, kada ćemo o tome moći da razmišljamo pijuckajući u autobusu.

Počni ispočetka; otarasi se svih preostalih odgovornosti iz prošle godine

Zaboravi sve što se tokom 2018. nije rešilo samo od sebe. Sada je vreme za mentalno čišćenje. Obriši sve nacrte tvitova. Izbaci sve što si stavio u svoje onlajn korpe za kupovinu. Zaboravi na one sa kojima si se svađao. Baci onu kućnu biljku koju pokušavaš da oživiš još od oktobra. Izaberi neki novi sport, jer ako si bio isuviše lenj da u 28. godini počneš da igraš tenis, to svakako nećeš učiniti sa 29.

Jedini način da napreduješ je da se ne osvrćeš unazad. Ona stvar koju si izgubio? Nema je više. Nesmotrena izjava ljubavi nekome još nesmotrenijem, oko 11:57 na Novu godinu? Irelevantno. Pare koje duguješ nekome zbog toga što si mu potrošio polovinu droge na božićnoj proslavi, iako si pre toga insistirao da nećeš da se drogiraš? Meni to zvuči kao problem iz 2018, žao mi je.

Navali na...

Nevežbanje. Šta ćeš da radiš – da džogiraš, možda? U ovakvim ekonomskim uslovima? Zaboga, ne. Govorim o nečemu razumnijem: kuvanju, ćebetu, Frejzeru, društvenim igrama, šemama lojalnosti lancima supermarketa, analnom seksu – zaista nije bitno šta je u pitanju, dokle god ti dovoljno odvraća pažnju od činjenice da bukvalno ni u čemu nikada nećeš uživati više kao što uživaš u tome da ležiš na kauču, jedeš kolače i piješ vino u tri popodne, i od toga koliko je strašno što nisi u mogućnosti da to radiš svaki božji dan.

U kojem god maniru da lično preteruješ sa kofeinom, prestani s tim

Mi Britanci ne znamo šta ćemo sa svojim slobodnim vremenom, pa ga trošimo na ispijanje čaja. Jedan sekund pre nego što razgovor zamre, neko će da se pljesne po butinama i objavi – a ne zamoli – "čaj". Reklame dok gledaš seriju: čaj. Otkačeni ujak koji ti je svratio iako su mu rekao da nisi tu, baš zbog toga da to ne bi uradio: čaj. Porodični prijatelj sa kojim si ostao sam u sobi, koji se sprema da ti postavi pitanje kao što je, "I kako ti je u Londonu?", na koje ne želiš da odgovoriš, zato što bi tvoj odgovor zvučao depresivno, a niko ne voli da kvari raspoloženje za Božić: čaj. Neko se nakašlje: čaj.

Do sedam uveče, već si popio par litara tog napitka, koža ti je suvlja od pukotine na kamiljim kopitama, i tokom noći šest puta ustaješ da pišaš. To je daleko previše kofeina, izazvanog neprijatnošću i nedostatkom strukture. To je navika koja lako postaje svakodnevna – ali, zarad svog krvnog pritiska, molim te, umesto toga popij okrepljujuću čašu vode sa česme.

woman vibrator
Foto: moodboard / Alamy Stock Photo

Drkaj

Znam da je ovo moj odgovor za sve, ali stvarno tek treba da nađem problem koji to ne može da reši, osim „rata“, pa čak i u tom slučaju, kada bi određeni besni ljudi koje ovde nećemo imenovati malo češće igrali džepni bilijar, ne bismo bili u ovakvom metežu u kakvom smo danas.

Odgonetnite mi ovo: tokom božićnih praznika sam dvaput imala infekciju urinarnog tratka, i nisam mogla da spavam (veoma nekarakteristično za mene), zato što su zidovi u kući mojih roditelja tanki kao papir, a moja mama čuje kao noćni leptir. Čim sam se vratila kući, zabavila sam se sobom, i od tada je sve u najboljem redu. Podudarnost, zato što sam upravo dve nedelje lokala, ždrala, i ležala, i to što sam apstinirala se pokazalo kao dobro za moje generalno blagostanje, ili: nauka masturbacije? Vi mi recite. Ovim tempom, predviđam da ću du ponedeljka biti ponovo u formi. Jednostavno ću drkanjem doći do svog vrhunca, i izazivam vas da uradite isto. Posni novembar je završen – dobrodošli u razuzdani januar.

Više na VICE
VICE Kanali