Tip koji serijski zapraćuje pa otpraćuje na Tviteru objašanjava zašto to radi

U jednom trenutku u ne tako dalekoj budućnosti Statistički priručnik mentalnih poremećaja će morati da bude opsežno dopunjen, da bi uključivao i sve načine na koje nas izluđuju društvene mreže. A kada dođe do toga, biće podsekcija posvećenih brojnim arhetipoviima sa kojima se svakodnevno susrećemo na internetu: Tip koji odgovara, Napast tagovanja i pominjanja, Cicija lajkova citiranih tvitova i Rasista koji peca, da pomenemo samo par. Još jedna posebno ogavna kategorija kompulsivaca na društvenim mrežama dolazi u obliku ljudi koji vežbaju gambit Prati me/Ne prati me. To je potez koji je gotovo do savršenstva doveo Rajan Hinc, fini mladić sa Floride, čije ime možda nećete prepoznati, ali čiji nagi torzo verovatno hoćete.

Hinc je dvadesetrogodišnji bivši američki fudbaler sa Univerziteta južne Floride, i maneken. Visok je 197,5 santimetara, težak je 115 kilograma, i kao što se napominje u njegovoj biografiji na Tviteru, kaže da je od četrnaeste godine u poslu marketinga brendova i vođenja naloga na društvenim mrežama. Ali iznad svega, on stvarno, stvarno želi da ga pratite na internetu.

Hinc je bio „Najinteresantniji čovek na Univerzitetu južne Floride“, kako ga je blog The Daily Stampede sa SB Nation-a nazvao 2016, u članku koji slavi njegovu sposobnost da vodi naloge kao što je sada ukinuti @amazingvines, koji je u svoje vreme imao 106.000 hiljada pratilaca. „Pratite ga na njegovom ličnom nalogu na Tviteru“, kaže se u članku. „Ima preko 7000 pratilaca“. Taj broj sada iznosi preko 202 hiljade.

Juče sam, nakon što me je Hinc zapratio a potom odustao od praćenja po možda pedesti put, tvitovao da više nikada neću početi ponovo da ga pratim. On je mlad, napaljen, i već ima 250 hiljada pratilaca. Zašto bi mu opšte bilo potrebno da ga ja pratim? Desetine mojih prijatelja i pratilaca su se brzo oglasili i rekli mi da i njima to radi. Koji je fazon sa ovim baticom? Pozvao sam ga da saznam.

Pričaj mi o sebi. Koji je tvoj fazon?
Želeo bih da na početku ovog razgovora da ti se izvinim zbog toga što sam te verovatno hiljadu puta zapratio u poslednjih godinu i nešto dana. Ja sam iz Bradentona, Florida. Čitavog života sam se bavio sportom, igrao sam američki fudbal na koledžu. Sada vodim svoju kompaniju koju sam osnovao sa 14 godina. Bavim se svakakvim stvarima – e-trgovinom, grafičkim dizajnom, menadžmentom u društvenim medijima, fotografijom iz dronova. Počeo sam da shvatam da mogu da steknem mnogo pratilaca na platformama društvenih medija, onda kada sam otvarao parodijske stranice na Tviteru. Imam nalog koji se zove Ja sam Deni Toš, i to je samo zezatorski nalog o Danijelu Tošu. Moja najpopularnija stranica ima 500 hiljada pratilaca. 2013. sam profitirao – imao sam otprilike dva miliona pratilaca na preko 30 naloga – tako što sam na svoj sajt stavljao linkove koji su sadržali reklame. Imao sam galerijske sajtove, kao što je bio Najboljih 10 vežbi za trbušnjake, i takve stvari. Imao je odličan postotak klikova, zato što je svaki slajd bio nova stranica.

Nakon što sam shvatio da sam prilično dobar u prikupljanju publike na Tviteru, odlučio sam da koristim isti postupak, ali sa sopstvenim brendom. Postavljao bih svoje fotografije sa citatima. To je u suštini besplatan sadržaj koji sam već imao kao maneken.

Sada imaš i vlog.
Imam mešavinu videa sa instrukcijama za fitnes, kako na odgovarajući način održavati formu, i svakodnevno postavljam vlogove. Upravo sam vlogovao o tome šta sam radio poslednjih par dana. Stigao sam do sedme epizode. Još trinaest njih je u procesu montaže. Verovatno imam samo 300 pregleda po videu. Uopšte se ne bavim njihovom promocijom. Ne postavljam ih na Instagram kao neki idiot. Samo se trudim da to prirodno raste. Uvek sam gledao šta rade ljudi kao što su Geri Vi i Kejsi Nistat. Ako neki od mojih videa zaživi kod ljudi, vratiće se i pogledati i ostale. Trenutno ne brinem zbog pregleda, brinem samo o sadržaju.

Budi iskren sa mnom, kada smo razmenjivali direktne poruke, rekao si mi da Tviter uređuješ ručno. Je li zaista tako?
Imam par alata koje koristim. Sve radim u pretraživaču Hrom, i sve je besplatno. Nikome ne plaćam ni za šta. Kao verifikovana osoba, za svoj nalog imam dozvole koje drugi nemaju. Mogu svakodnevno da zapratim neograničen broj ljudi, kao i da prestanem da pratim neograničen broj njih. U suprotnom biste pomislili da spamujem ili da sam bot. Ograničenje na nalogu na Tviteru koji nije verifikovan je 1000 praćenja dnevno. Posle toga rizikuješ da ti zabrane pristup.

Imam Hromove ekstenzije koje po ceo dan prate ljude. Otkrio sam da je bolje da pratim verifikovane ljude, zato što je to ono što pokušavam da radim, da se povežem sa što više verifikovanih ljudi što je moguće. Pretpostavljam da je bolje pratiti takve ljude. Mene prati sedam do osam hiljada verifikovanih korisnika Tvitera. Neki od istaknutijih ljudi su Džejk Pol, Logan Pol, Amanda Bins.

Ali znaš jedan verifikovani nalog sa koga te ne prate, zar ne?
Haha. Tvoj.

Da li te je briga da li se ljudi nerviraju zbog toga što počneš da ih pratiš, a onda prestaneš?
Iskreno, ne. Nikada ih ponovo ne smaram, ako me blokiraju. Ako se samo žale zbog toga i ne blokiraju me, pretpostavljam da samo žele da dižu frku. Zaista me nije briga šta ljudi misle. Samo pokušavam da privučem pažnju. Na internetu je u toku velika igra privlačenja pažnje. Što više ljudi vidi moj sadržaj, i što više ljudi koje ili pratim ili sam interakciji sa njima, to bolje.

Okej, ali koji je krajnji cilj?
Najiskrenije, samo da izgradim publiku. Čak ni nisam u fazi kada mogu da profitiram od toga, samo pokušavam da izgradim krovni brend. Nisam čak ni siguran u kom pravcu će sve to ići. Prevashodno to radim da bih za sebe stvorio preimućstvo koje ću u nekom trenutku moći da iskoristim.

Pomenuo si Džejka i Logana Pola. Je li to tip karijere kome težiš?
Ne obavezno. Želeo bih da više bude fokusirana na tehnologiju, bilo da u pitanju budu recenzije elektronskih naprava na Jutjubu, ili da budu neke druge stvari tog tipa. Takve stvari su mi istinska strast. Mislim da bi to moglo da bude spin-of onoga što Polovi rade. Ne samo neke tupave stvari na Jutjubu, već više logične.

Da li ikada pomisliš da je neetički koristiti društvene medije na način na koji ti to činiš?
Najiskrenije, ja uopšte ne koristim društvene medije. Ja sa njih postavljam sadržaj. Ne koristim ih ona kako se koriste, ili kao što neki ljudi to rade, i povezani su samo sa prijateljima i vode računa o svakoj osobi i lično shvate kada ih neko ne prati, i postanu osetljivi po tom pitanju. Možda je neetički jednostavno masovno pratiti ljude na Tviteru. Ali moj krajnji cilj je samo to da budem na što više ekrana što je moguće. To je način da to postignem, da iskoristim svoje resurse i radim ono što radim. To nije ništa ništa lično ni prema kome koga pratim. Od 2015. sam stekao oko 230 hiljada pratilaca.

U direktnim porukama koje smo razmenili si pomenuo da te je VICE blokirao?
Da, blokirali su me zbog toga što sam ih zapratio toliko mnogo puta. Novinari i pisci najviše popizde. Ekipa iz Bazfida je popizdela na mene, pa i iz Dži-Kjua. Ako pretražiš moje ime, videćeš verifikovane naloge na kojima piše, „Zašto me stano iznova zapratiš“? Ja pokušavam da se našalim na tu temu, i da opustim situaciju, pa na primer kažem, „Samo pokušavam da vidim šta danas smeraš“, ali oni se stvarno naljute zbog toga što sam ih zapratio. Ja jednostavno nisam nimalo emotivno vezan za celu tu stvar. Neki ljudi su jednostavno previše zaglibili. To je pomalo smešno.