Reklame
Sport

LeBron je, kao i Muhamed Ali pre njega, veći od sporta

Novog košarkaša Lejkersa uglavnom porede sa Majklom Džordanom, ali njegova uloga u sportskom svetu sve više podseća na onu koju je nekada imao slavni bokser.

pisao Michael Pina; ilustracije Lia Kantrowitz
02 Septembar 2018, 7:29am

Sigurno se sećate kako je pre nekoliko meseci Lebron Džejms iskoristio moć društvenih mreža da raspali po predsedniku SAD. Sećate se verovatno tog klipa - dok u Ejkronu, Ohajo pada sneg, Lebron i Kevin Durent se voze na zadnjem sedištu crnog Kadilaka Eskalejd. Džejms zatim objašnjava kako je to iskazati svoje mišljenje kao profi sportista u ova podeljena vremena.

"Stvari su prilično vruće", kaže Džejms gledajući kroz prozor. A onda kreće sa teškom artiljerijom.

"Znate, prvi čovek Amerike, čovek za koga su ljudi glasali, je neko ko ne razume narod, i kome se jebe za narod", iskren je Lebron. "Kada sam ja bio klinac, postojale su tri osobe na koje bih se ugledao. Bili su to predsednik SAD, najbolji sportista i najbolji muzičar. I, iskreno, nikad nisam mislio da bih mogao da budem kao oni, ali su me njihove pojave inspirisale."

Nedugo zatim, voditeljka Foks Njuza (koji inače slovi za najkonzervativniju medijsku kuću u Americi) Lora Ingrejem pretopila je njegove reči u kašu za svoje gledaoce, buljuk koji se plaši napretka, jednakosti i naglog gubljenja privilegovanog statusa sa kojim su se rodili. Iznad kajrona na kojem je pisalo "LEBRONOVA POLITIKA ZA STARIJE OD 18 GODINA", pedesetpetogodišnja novinarka strogo je pogledala i kameru i ukorila jednog od najdisciplinovanijih, najuspešnijih i kulturno najbitnijih sportista u zemlji. "Stoga, sine, ćuti i driblaj tu loptu, i ne bavi se politikom", bile su njene reči.

Lora je sigurno bila ponosna na svoj prilog, i garant joj se kez širio licem dok su posle njene govorancije gledaoci gutali blok reklama. Na njenu veliku žalost, sve joj se ubrzo obilo o glavu. Odgovor javnog mnjenja bio je momentalan i britak, a sam Džejms se oglasio Instagram postom u kojem heštegom #wewillnotshutupanddribble svima stavlja do znanja šta misli o celoj priči.

Lebron Džejms je svestan u kakvom svetu živimo. On vidi svu tu nataloženu mržnju, rasizam i petparačko novinarstvo. On odbija da ignoriše činjenice - ubistvo Trejvona Martina, pucnjave po školama, nemiri u Fergusonu i Šarlotsvilu, kao i slučaj Kolina Kapernika koji je još uvek bez zaposlenja, jasni su znaci da je moderno američko društvo u krizi i da su osnovna prava Afroamerikanaca ugrožena. A stvari su svakog dana sve gore i gore.

"Ćuti i driblaj" je klasičan rasizam u primeni. Prošle godine, neko je na zidu njegove kuće auto-lakom napisao "crnčuga", što je navelo Kralja Džejmsa da javno izjavi kako "bez obzira na koliko para imaš, koliko si slavan, i koliko te ljudi vole, nije lako biti crn u Americi". On je odrastao u državi koja je Donaldu Trampu, čoveku koji je na Tviteru otvoreno rekao da je Lebron budala, donela 2.84 miliona glasova. Njemu je jasno šta se zbiva, i on želi da učini nešto po tom pitanju.

"Ja nisam samo košarkaš", rekao je Džejms tokom svoje nedavne posete Šangaju. "Ja imam svoj glasa. Ja sam nečiji otac, ja sam nečiji sin, ja sam nečiji prijatelj. Ja nisam samo onaj tip na parketu što ubacuje loptu kroz obruč".

Jasno je da se Lebron najviše posmatra kroz košarkašku prizmu. Može li on pobediti Voriorse? Hoće li biti MVP? Da li će prevazići Džordana? Van terena, njegov smisao za biznis doneo mu je poređenja sa Medžikom Džonsonom, njegovim novim šefom i svojevrsnim mentorom. Džejms je i sportska i poslovna veličina.

Ali, on može biti još mnogo više od toga. Na pragu svog trideset i četvrtog rođendana, Džejms se ponaša kao neko ko želi da kulturno i politički inspiriše svoju sabraću na način na koji su to uradili veliki crni sportisti pre njega, ljudi poput Muhameda Alija, Džekija Robinsona (prvog crnog bejzbol igrača) i Artura Eša. Ovi ljudi su živeli za svoje ideale, i iskoristili sport kako bi doneli promene u društvu. U neku ruku, ovakva vrsta aktivizma je relikt prošlosti. Ali, sa druge strane, možda je Lebron pravi čovek u pravo vreme za još jednu ovakvu priču.

"Ne bih nikada mogao da se uporedim sa Muhamedom Alijem, jer nikad nisam prošao ono kroz šta je on prolazio u ono vreme", rekao je Džejms nakon što je Ali preminuo 2016. "Ali, smatram i da je moja dužnost da nastavim da pronosim slavu njegovog imena, kao i ostalih ljudi koji su se sportom borili protiv nejednakosti".

Lako je biti ciničan ovde. Lebron je dovoljno bogat, toliko bogat da bez da trepne može odškolovati šest generacija neke porodice - i to samo od para koje je stekao kroz investicije, dakle ne onime što je zaradio igrajući u NBA. On vrlo pažljivo bira svoje reči kada komentariše političku klimu u zemlji, i trudi se da ne ukalja svoj brend ili izađe iz verbalnog sparinga povređnog ega. Ali hajde da ne budemo cinični.

Većina crnih sportista koji su izazvali društvene norme prošlosti bili su meta raznih prozivki i maltretmana. Društvo je uznapredovalo do te mere da je Džejms danas koliko-toliko zaštićen od strane dnevnih izliva rasne netolerantnosti sa kojima se Džeki Robinson sretao. Takođe, Lebrona sigurno niko neće strpati u zatvor zbog svojih verskih ubeđenja. Ipak, on oseća rane koje su nanete generacijama pre njegove. Otrovne strelice koje su upućivane Aliju, Robinsonu i drugima i dalje povremeno polete ka njemu.

Džejms, međutim, idealno koristi blagodeti ove ere. On zna da je njegov glas dovoljno snažan da stabiliše, ujedini i odbrani bez žrtve koje bi podneli njegov novčanik i imidž. Lebron je danas prepoznat kao profesionalni sportista koji se ne libi hvatanja u koštac sa nepravdom, i koji to čini bez straha da će mu neko to zameriti. On je hodajući simbol onoga za šta su se mnogi pre njega borili - crna opozicija koju drugi idolizuju. I umesto da je samo prihvatio tekovine minulog aktivizma i zahvalio se ljudima koji su mu to doneli, on je preuzeo borbu u svoje ruke.

Ljudi Lebronove veličine obraćaju se prilično velikoj publici, a takvi ljudi retko promaše kad potegnu oružje u javnoj debati. Njegove reči simbolizuju zdrav razum naspram bezrazložne okrutnosti. Ne, ne postoji uputstvo na temu kako se ponašati kao najslavniji američki sportista. Ali, baš kao i mnogi pre njega, Džejms zapravo postaje uzor budućim generacijama velikana - on se postavlja kao pravednik, zaštitnik obespravljenih u zemlji koja se javno hvališe stiskanjem manjina. Uzmite samo kao primer njegov obrazovni projekat, tj. "I Promise" školu koju je pokrenuo.

Šta je sledeći korak, teško je predvideti. Pre četrdeset i četiri godine, tridesetdvogodišnji disident nekada poznat pod imenom Kasijus Kles otputovao je u Zair kako bi učestvovao u najvažnijoj borbi svog života. Nakon što je u osmoj rundi izvojevao pobedu koju mu je malo ko predviđao, on je rekao sledeće : "Dobro znam da moja pobeda nad Džordžom Formanom i osvajanje sveta pesnicama neće doneti slobodu mom narodu. Svestan sam da ja moram više, i moram se pripremiti da učinim više. Ja moram ući u taj novi ring".

Tog trenutka, Ali je shvatio ono najbitnije - njegova svest, zajedno uz njegovu neverovatno harizmu, lepo lice, hitre noge i čvrste pesnice, je ono zbog čega ga danas svet pamti i slavi. Lebron je dovoljno pametan da shvati to isto. Njegov odlazak u Los Anđeles idealna je prilika da podigne borbu za pravdu na neki viši nivo. Navodno je svojevremeno Lebron planirao da bojkotuje utakmice kao znak protesta prema Donaldu Sterlingu, bivšem vlasniku Los Anđeles Klipersa koji je bio upleten u nekoliko rasističkih skandala. Da li je on stvarno bio spreman na tako nešto? Da li će on krenuti stopama Medžika Džonsona, koji je godinama u tišini pomagao drugima? Ili će čvrste ruke iskoristiti svoj status i svoj novac kako bi ostvario ciljeve ugroženih?

Lebron je već dovoljno pomogao putem svoje produkcijske kuće SpringHill Entertainment, pod čijom firmom je snimljeno nekoliko filmova o zaboravljenim likovima iz istorije crne Amerike. Takođe, on se upleo u borbu protiv korumpiranog sistema u NCAA. On može uticati na društvo na hiljadu načina, i u narednih trideset godina on ima istorijsku priliku da pomogne širokom spektru Amerikanaca kojima njegova pomoć itekako treba. Da li će, i koliko, uspeti?

Ne, ovo nije pokušaj da se Džejms izjednači sa ikonama modernog društva. Ovo je priča o čoveku koji shvata kako popularni crni sportista može postati aktivan igrač na sociopolitičkoj sceni današnjice.

"Onog momenta kada sam rešio da ću početi da naglas govorim ono što mislim i da mi se jebe za tuđe reakcije, ja nisam razmišljao o sebi", kaže Džejms u svom novom HBO programu "The Shop". "Muhamed Ali je to znao. Muhamed Ali je rekao, "jeste, okrenuće se protiv mene, strpaće me u zatvor. Ali, ovo će značiti nekome posle mene, nekome ugroženom ko će hteti nešto da kaže, kad god se to desi". Njegovo razmišljanje je bilo, nekome će ovo jednom biti od koristi, i ja sam to osetio. Da, moja popularnost je opala otkad "lajem". Ali na kraju balade, istina je bitnija od slave".

Džejms na ovaj način potpuno simplifikuje svoju neverovatno kompleksnu društvenu odgovornost. Da, malo je deprimirajuće, ali ovakvi ljudi će uvek trebati našem društvu. Ljudi poput Lore Ingrejem su pokazali da je Amerika danas na ivici rasne tolerancije, i da je pravo vreme da Lebron uđe u udžbenike rame uz rame sa Alijem - ali bez žrtve koju je slavni bokser podneo.

Drugim rečima, Lebron može ostati zapamćen po tome šta je uradio zahvaljujući slavi koju je stekao igranjem košarke, a ne po tome što je igrao košarku. To je besmrtnost, i to je legat vredan jednog Kralja.

Tagged:
nba
lebron james
Muhammad Ali
Los Angeles Lakers
Košarka
Aktivizam