Ljudska prava u Srbiji sakrivena iza zida

Baš je super je što je Međunarodni dan ljudskih prava 10. decembra, blizu kraja godine kad se sve sumira. Poslednjih godina najčešće pomislimo da je ovo bila najgora godina za ljudska prava. Ono što je svakako ostavilo utisak ove godine je zid, kao simbol sklanjanja pogleda iza tog zida kad se krše nečija ljudska prava.

Novoizabrani predsednik Amerike, najviše je privukao svetsku i pažnju glasača svojim izjavama tokom kampanje da će podići zid prema granici sa Meksikom, kako u Ameriku ne bi ilegalno ulazili migranti. I dok su mnogi progresivni Amerikanci bili šokirani činjenicom da je čovek sa ovakvom izjavom pobedio na izborima 2016. nama u Evropi, to nije ništa novo. Podizanje zida su najavljivali i u Mađarskoj, jer su u tome videli genijalni plan u sprečavanju ulaska izbeglica iz Srbije. Čak je i iz Saveta Evrope stigla mlaka kritika da je to „loša ideja".

A zidovi su sve bliži Srbiji. Dok nisu konačno stigli u Kruševac. Pod izgovorom da se postavlja zid kako bi građani bili zaštićeni od zagađenja i buke koja dolazi sa puta, ovim zidom zaklonjeno je romsko naselje, a građani Kruševca uglavnom su se obradovali što neće morati da gledaju to „ruglo".

U znak solidarnosti sa ograđenim stanovnicima romskog naselja u Kruševcu, uoči proslave Međunarodnog dana ljudskih prava, organizacije Regionalni centar za manjine i Civil Rights Defenders organizovali su performans u kome su izgradili i srušili zid, kako bi poslali poruku protiv rasizma i diskriminacije.

- Čini mi se da pogled skrećemo isuviše često, ali ne zato da nešto ne bismo videli već da bismo izbegli da reagujemo na kršenje ljudskih prava. Iako bi se većina ljudi složila da je iskazivanje solidarnosti sa onima čija se ljudska prava drastično krše poželjno ili čak neophodno, paradoksalno je da ono gotovo po pravilu izostaje - kaže Marko Vasiljević iz Regionalnog centra za manjine.

Sa druge strane, nosioci vlasti koji upravljaju državnim aparatom različitim (represivnim) merama stvaraju ambijent koji borbe čini fragmentiranim, gušeći na taj način mogućnost za bilo kakvu univerzalnu solidarnost, smatra Marko. Diskriminacija ima različite pojavne oblike koji nisu uvek uporedivi, a ono što uspevamo da saznamo o različitim slučajevima nejednakog tretiranja samo je vrh ledenog brega, kaže on.

- Ipak, podizanje zida pored romskog naselja u Kruševcu signal je za uzbunu čitavom društvu jer predstavlja jedan od najtežih oblika diskriminacije budući da se fizičkim odvajanjem ljudi na takav način stvara rasna segregacija – ističe Vasiljević.

Nekad imamo i više od jednog, tačnije četiri zida, gde nas često u društvu šalju da tamo radimo šta hoćemo i da budemo ono što jesmo.

- Iako se dogodilo 28 napada na LGBT osobe, od kojih je 12 prijavljeno nadležnim organima, nijedan nije dobio epilog, sve se zadržalo na nivou istrage, uključujući i moj slučaj – kaže aktivistkinja Dragoslava Barzut na konferenciji za novinare povodom Međunardnog dana ljudskih prava, koja je pre godinu dana fizički napadnuta.

Za pretnju smrću i pokušaj ubistva trans žene za koje postoje dokazi, snimak, mladić je dobio 30.000 dinara koje nije platio, dodaje Dragoslava.

Ne radi se samo fizičkim napadima, već i medijskim napadima, smatra Kristina Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom. Pravosuđe je sporo kada se radi o ljudima koji ustanu protiv sistema, a reakcija istražnih organa uglavnom izostaje, sve ostane u fazi istrage, smatra ona.

- Tome doprinosi klima u društvu, jer se ljudi boje da svedoče. Problem je i to što dolazi do prekvalifikacije krivičnog dela koje ne može onda da bude tako dokazano. Izostanak adekvatne osude dovodi do toga da je takvo ponašanje dozvoljeno – navodi Kristina.

Efikasnost države i pravosuđa često ne dobijaju žene koje su preživele nasilje – tačnije od 19.000 prijava za nasilje u porodici Centrima za socijalni rad, samo 10 odsto se prijavi po službenoj dužnosti. Godišnje bude ubijeno 30-40 žena u Srbiji, a mediji o tome izveštavaju senzacionalistički. Rešavanje slučaja ubistva pevačice Jelene Marjanović, koristio je i premijer u predizbornoj kampanji kao kec u rukavu. Pošto nije bilo moguće u centru Beograda napraviti zid da se ne bi čuo SOS telefon koji zvoni i kada podignete slušalicu čujete statistike o nasilju nad ženama, onda se neko dosetio i polomio taj telefon.

Kojoj god manjinskoj grupi da pripadaš, prava će ti biti dodatno ugrožena ako si žena. Trenutno je najgori položaj žena izbeglica koje prolaze kroz Srbiju. Kod nas, organizacije koje se bave zaštitom žena koje su preživele nasilje i bile žrtve trgovine ljudima su uglavnom te koje imaju ekspertizu, a država to ne priznaje, smatra Marijana Savić iz organizacije Atina.

- Žene izbeglice se ne prepoznaju kao posebna grupa koja trpi najviše nasilja i tu se mere ne implementiraju kako treba. Država treba da se bavi krijumčarima, a ne da krivi organizacije. Nemamo osnovne dokumente, ni zaštitu ljudskih prava na sudu – kaže Marijana.

Opšte je poznato da su nevladine organizacije na listi državnih izdajnika, gde ih vlast, uz podršku režimskih medija targetira stavljajući im iznad glava sume novca kojima se finansira njihov rad – kaže Staša Zajović iz Žena u crnom. To je razlog zbog čega su siromašni građani frustrirani i svoj bes usmeravaju ka njima, kao aktivistkinjama, smatra ona.

- Žele da nas umore, da odustanemo od borbe. Oni nas moralno diskredituju u cilju ućutkivanja kritičkih glasova. Žele da nam naruše moralni integritet, da deluje da nismo dostojne da se bavimo ljudskim pravima – kaže Zajović.

Zanimljivo je da svi donatori, zbog kojih se nevladine organizacije smatraju „stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima", upravo su najveći finansijeri Srbije - najveći donator Srbije od 2000. do 2015. godine je Evropska unija - skoro tri milijarde evra bespovratne razvojne pomoći, zatim Sjedinjene Američke Države sa skoro 680 miliona, a onda zemlje članice EU od kojih je na prvom mestu Nemačka sa nešto više od 350 miliona evra.

Država nije imala samo primedbe na nevladine organizacije, već i na nezavisne institucije, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Organi javne vlasti podneli su 190 pritužbi na rad Rodoljuba Šabića, Republičko javnotužilaštvo 20, a usvojene su ukupno 3 pritužbe. Tako da nije neophodno da ste aktivista koji se bavi i govori o ljudskim pravima i njihovom kršenju, dovoljno je i da, po službenoj dužnosti, omogućavate pristup ovakvim informacijama, da bi vam se država nakačila.

Teško je izdvojiti grupu kojoj su ljudska prava u Srbiji protekle godine bila najviše ugrožena. Ipak, po bizarnosti sadržaja i stalno nekog novog, prethodnu godinu su obeležila i teška narušavanja prava radnika u Juri. Radnici se nalaze iza velikih fabričkih zidova, iza kojih ne možemo ni da pretpostavimo šta se dešava što ne sme da se prijavi zbog straha od otkaza.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu