Kako je Slovačka stigla do najgore stosmrtnosti od kovida na svetu

Slovačka, zemlja od oko 5,5 miliona ljudi, je tokom 2020. delovala kao zemlja za ugled po pitanju nošenja sa kovid pandemijom.

Masovno testiranje je započelo u oktobru, kada je u Slovačkoj ukupno bilo registrovano svega 25.000 aktivnih slučajeva.

Stvari su se dramatično pogoršale pred kraj godine, kada se takozvani britanski soj korona virusa velikom brzinom proširio po Slovačkoj - jednog konkretnog dana, britanski soj virusa je nađen u čak 74 procenata pozitivnih kovid testova. Nekoliko nedelja kasnije, Slovaci su imali preko 100 preminulih dnevno, postajući time od zemlje koja je hvaljena zbog malog broja zaraženih do zemlje sa najvećom nedeljnom stopom smrtnosti u odnosu na populaciju na svetu. U Slovačkoj je za sada zabeleženo preko 308.000 slučajeva, i skoro 7300 smrti.

Strogi policijski čas je na snazi od decembra, ali od ove nedelje se uvode dodatne restrikcije prema kojima se može izlaziti samo od 8 uveče do 1 ujutro i to samo do doktora ili na posao. Premijer Igor Matovic je izjavio da će, ako se broj slučajeva ne smanji do kraja meseca, razmatrati sktriktnije mere, uključujući i potpuno zatvaranje granica.

Za mnoge ljude u Slovačkoj ove mere stižu prekasno. Sara, marketinška stručnjakinja koja je govorila pod uslovom anonimnosti, jer se plaši da ne ostane bez posla, rekla je da je radila iz kancelarije iako se njen posao lako mogao obavljati na daljinu. Iako je slovačka vlada ranije savetovala preduzeća da podstaknu zaposlene da rade od kuće ako je moguće, Sarin poslodavac insistirao je na tome da osoblje ide na nepotrebna službena putovanja i da bude fizički prisutno u kancelariji u kojoj mere bezbednosti gotovo da i ne postoje.

„Od početka prvog talasa pandemije, moj poslodavac nije učinio ništa da poveća bezbednost zaposlenih. Čak je poslala čistačicu na odmor na šest meseci. Higijenske mere bile su još lošije nego ranije. Čišćenje je bilo dobrovoljno, kome je smetao nered, morao je da očisti ”, rekla je za VICE preko Zoom-a.

Iako vlada kaže da je britanski soj iza ogromnog porasta slučajeva, ljudi poput Sare krive nedostatak ozbiljnih mera. „To su teorije i posledice neorganizovanog i neadekvatnog odgovora na virus prošlog leta kada u Slovačkoj ništa nije rešeno“, kaže ona.

Neki nisu imali drugu mogućnost nego da budu fizički na poslu, poput Miroslave, koja radi kao asistent KC-a. „Moj šef to ne shvata tako ozbiljno kao na početku - ne nosi masku za lice“, kaže Miroslava, koja je takođe anonimno govorila jer se plašila da ostane bez posla.

Miroslava kaže da misli da je razlog za skok stope smrtnosti loš životni standardu Slovačkoj, što je posledica posrnule privrede zemlje.

„Penzioneri su ljudi istrošeni tokom radnog veka, u većini slučajeva su lošeg zdravlja“, rekla je. „To je rezultat ekonomije zemlje.“

Angelika, koja radi na aerodromu, kaže da je lična zaštitna oprema „najvažnija“ na njenom radnom mestu kada se od nje zahteva da bude tamo. „U svom poslu moramo nositi zaštitnu odeću, maske za lice, vizire, rukavice i koristiti antibakterijske proizvode. Postoji čak i osoblje za proveru temperature i dokumenata kupaca i klijenata “, kaže Angelika, koja je govorila pod uslovom anonimnosti, jer je takođe bila zabrinuta zbog reakcije sa kojom će se suočiti na poslu.

Osoblje na njenom radnom mestu mora svake nedelje da donosi negativne COVID testove, što je besplatno za građane, jer je to zahtev za većinu aktivnosti kada izlaze iz kuće, uz neke izuzetke poput kupovine hrane ili izvođenja pasa u šetnju u krugu od jednog kilometra od mesta stanovanja. Angelika kaže da veruje da je vlada izgubila kontrolu tokom poslednjeg talasa COVID. „Kako je moguće da su tokom strogih restrikcija kretanja stope zaraze i smrtnosti budu veće?“

Nasuprot tome, Martina radi kod kuće u IT kompaniji od marta prošle godine. Kaže da je vlada bila „nesposobna" tokom pandemije, reagovala je na probleme „iz sata u sat" i tako izazivala zbunjenost i frustriraciju kod ljudi.

„Vladini zvaničnici raspravljaju jedni sa drugima, a naš premijer prebacujesvoje dužnosti na sve oko sebe, od ministara do komisije za pandemiju do lokalnih saveta. Tako da samo on nema odgovornost“, rekla je preko Zoom-a.

Dok se premijer Matović usredsredio na kupovinu ruske vakcine Sputnik V, lider druge po snazi koalicione stranke Veronika Remisova insistira na poštovanju pravila EU i odobrenju Evropske agencije za lekove (EMA). Do sada je Slovačka odobrila distribuciju vakcina BioNTech i Pfizer, Moderna i AstraZeneca.

Ali čak ni vakcinacija za Slovačku nije siguran put iz krize. Na osnovu istraživanja koje je u decembru objavila Slovačka akademija nauka, oko 45% ljudi ne želi da se vakciniše.

„Relevantnost trenutno dostupnih informacija i istraživanja vakcinacije sa dugoročne tačke gledišta nisu me uverili zašto bih se trebalo vakcinisati“, kaže Sara. „Ipak, ne isključujem da ću se sa vremenom predomisliti.“