prava trans osoba

Kako je došlo do toga da Dž. K. Rouling bude optužena za transfobiju

Dok javnost s razlogom aplaudira pokretu Black Lives Matter zbog direktnog razračunavanja sa rasizmom, istovremeno je Dž. K. Rouling meta osude zbog podjednako direktnog razračunavanja sa seksizmom.
17 Jun 2020, 11:12am
rowling
Foto: Flickr

Dž. K. Rouling se ponovo nalazi u žiži javnosti, ali razlog tome nije ni nova knjiga, niti ekranizacija nekog od njenih dela, već njena objava na Tviteru, u kojoj navodi da baš i nije poželjno da se reč „žena“ zameni sintagmom „osoba sa menstruacijom“.

Nakon toga je u nekoliko narednih tvitova obrazložila ovu tvrdnju, rekavši da je važno da se ne izbaci govor o biologiji, kako se ne bi izgubili iz vida specifični problemi sa kojima se žene susreću. Celu priču je zaključila osvrtom na borbu za prava trans zajednice, kojoj je uputila reči podrške i solidarnosti u borbi protiv zločina iz mržnje.

Na prvi pogled deluje da ne postoji ništa kontroverzno u vezi sa ovim tvitovima – pa valjda će se svako složiti da ženska anatomija ne treba da bude tabu tema u 21. veku, kao i u pogledu toga da su mizoginija i transfobija dva različita oblika mržnje. No, iako su njeni stavovi ne samo zdravorazumski, već i vrlo politički korektno formulisani, „zabrinuti građani“ Tvitera su odlučili da je Rouling transfobična „kučka“, „kurva“ i da je u duhu tolerantnog liberalnog aktivizma treba „živu zakopati“.

No, problem nije ostao samo u okvirima najsvađalačkije društvene mreže, jer su i nekadašnje zvezde Harija Potera požurile da uhvate momentum i da brže-bolje operu ruke od Rouling i njenog navodnog govora mržnje.

Prvi se oglasio Danijel Redklif koji se izvinio fanovima zbog autorkine „transfobije“ u dirljivom pismu na sajtu platforme za prevenciju samoubistava LGBT tinejdžera The Trevor Project . Nešto manje kreativni su bili Ema Votson i Rupert Grint, koji su samo ponovili mantru da je „svako ono što kaže da jeste“, a nisu izostali ni slični komentari različitih epizodista iz Harija Potera.

Najgori napad je ipak usledio od strane britanskog tabloida The Sun, koji je objavio intervju sa bivšim mužem Dž.K. Rouling, u kojem se dotični pohvalio time što je tokom braka bio nasilan prema njoj.

Nedugo nakon pojave prvih optužbi, Rouling je na svom web sajtu objavila opsežniji članak u kojem je razjasnila svoje stavove i podelila iskustva sa prethodnim optužbama za transfobiju. Otvoreni sukob između književnice i jednog dela trans zajednice zapravo datira još od decembra prošle godine, kada je Rouling izrazila podršku Maji Forstater, poreskoj službenici koja je otpuštena zbog navodne transfobije.

Sve što je Forstater tada zapravo tvrdila je to da se biologija ne može isključiti iz rasprave o ženskim pravima. Razmatrajući ovaj slučaj, kao i mnoge slične, Rouling dalje u tekstu govori o zabrinjavajućoj tendenciji da se žene ućutkuju i zastrašuju u javnom prostoru, a sve pod okriljem lažne zabrinutosti za bezbednost trans zajednice. Zajednice koju ugrožavaju nasilnici muškog pola, a ne govor o ženskoj anatomiji, kao što se to u ovakvim optužbama navodi. Međutim, ni ovo detaljnije obrazloženje situacije nije bilo dovoljno da se zaustavi moralna panika i hajka koja se povela protiv nje. Naprotiv, situacija je samo nastavila da eskalira.

Razlog za ovoliki backlash oko naizled bezazlenih tvitova leži u vrlo agresivnoj kampanji koju jedan deo trans aktivista vodi protiv svih onih koji se usude da kažu da je pol biološka i materijalna realnost. Iako LGBT zajednica nije monolitna po pitanju pola i roda, ova glasna grupa je preuzela glavnu reč i sve češće počela da koristi društvene mreže za etiketiranje različitih aktera društvenog života kao transfobičnih.

Prema novoj definiciji – transfobičan je svako ko kaže da se polne razlike ne smeju zanemariti kada se govori o društvenoj diskriminaciji, jer se navodno time zanemaruje nečiji osećaj rodne pripadnosti. Problem sa ovakvim rezonovanjem postaje očigledan kada se uzme u obzir da je vrlo malo verovatno da će silovatelj odustati od napada onog trenutka kada mu žena saopšti da se ona baš i ne oseća kao žena.

Međutim, to je samo vrh ledenog brega. Pitanje govora o rodu i polu nije samo jezička zavrzlama, jer iako žene i trans žene dele neka slična iskustva, pozadina ovih iskustava se bitno razlikuje. Najbolji primer se tiče nasilja, pri čemu su počinioci u ova dva slučaja motivisani potpuno različitim karakteristikama žrtve. Dok su trans osobe na meti nasilja, jer se ne izražavaju u skladu sa društveno nametnutom rodnom ulogom, žene postaju mete baš zato što su rođene kao žene. Nasilje koje trpe trans osobe je rodno, dok je nasilje koje trpe žene polno.

Ova razlika posebno dolazi do izražaja kada se govori o oblicima nasilja, koje doživljavaju isključivo biološke žene, kao što je genitalno sakaćenje devojčica, osporavanje prava na abortus, primoravanje lezbejki na seks sa penisom, kao i velika većina silovanja.

Ako kažemo da su žene silovane zbog toga što se rodno izražavaju kao žene, a ne zbog toga što jesu žene, to alarmantno zvuči kao desničarska demagogija u kojoj se procenjuje dužina suknje žrtve. Isto tako, ako kažemo da materijalna realnost pola nije važna, to je kao da kažemo da materijalna realnost rase nije važna. „All lives matter“, a policajcu koji je brutalno ubio Džordža Flojda nije bilo bitno što je on crn???

Nije mnogo bolja situacija ni za transrodne osobe, čiji se identitet naširoko razvlači i zloupotrebljava da bi se osporio i obesmislio ženski aktivizam. Sreća u nesreći je to što je rod društvena kategorija, a sve što je društveno se, barem načelno, može i odbaciti. Samim tim, možemo i moramo da se borimo protiv rodnih uloga i podela koje nanose bol i štetu.

Ali ne možemo se boriti protiv rase i pola, jer su to nepromenljive kategorije. Izbegavanje govora o njima ne rešava problem, već ga samo pogoršava, jer smanjuje vidljivost rasističkih i seksističkih zločina. Ako smo već svesni da rasizam neće nestati ako se pravimo da smo „color-blind“, zašto bismo očekivali da će polno nasilje prestati ako smo „sex-blind“Moderni aktivizam se nalazi u kontradiktornoj poziciji. S jedne strane, svedočimo vrlo progresivnim pokretima poput Black Lives Matter, koji se s rasizmom razračunava na direktan način, prepoznajući rasu kao realnost i nazivajući rasističko nasilje svojim imenom. S druge strane, Dž.K. Rouling svakodnevno dobija pretnje, zbog toga što prepoznaje realnost pola, zbog toga što govori o polnom nasilju.

Kažemo „ona je bogata, ona će se snaći“, ali šta je sa ostalim, manje privilegovanim ženama koje progovore o tome? A šta sa onima koje trpe nasilje o kojem ne sme da se priča? Oni ipak prolaze nešto drastično gore od „cancellinga“ na Tviteru.