​Majke koje se kaju što su rodile decu

Na papiru, savremeno materinstvo može da deluje kao težak posao. U nekim državama, briga o detetu košta više od koledža, majke na društvenim mrežama konstantno prozivaju da su ili isuviše, ili ni blizu dovoljno posvećene trudnoći, a Amerika je i dalje jedina razvijena zemlja u kojoj ne postoji plaćeno porodiljsko odsustvo. Ali bez obzira na sve ekonomske, emotivne i fizičke muke povezane sa donošenjem dece na ovaj svet, malo će majki ikada priznati da su zažalile što su odlučile da to učine.

„Reći da si zažalila zbog toga što si rodila decu? To zvuči kao teško kršenje društvenih normi", kaže Robin Sajmon, profesorka sociologije na univerzitetu Vejk Forest, koja je specijalizovana za posledice koje mentalno zdravlje ima na roditeljstvo. „Ne mislim da mnogo roditelja zažali, delom i zbog toga što je ta ideologija toliko moćna. Ne žale zbog toga. Samo pomisle, Vau, nisam znala da će biti ovoliko teško".

Osećaj kajanja kod majki nije samo kulturološki tabu – to je takođe i velika retkost, prema istraživanjima jedne studije koju je tokom 2002. i 2003. godine sprovelo Ministarstvo zdravlja SAD. Od više od 7000 ispitanih majki, nadmoćnih 97 posto je reklo da se slaže sa izjavom: „Vredelo je postati roditelj, uprkos troškovima i napornom radu koje to podrazumeva". Ali ovi podaci nameću pitanje: šta je sa onih tri odsto majki koje se ne slažu s tim?

„R" je jedna od tih majki kojima metež roditeljstva zasenjuje blagodeti. Uplašena da bilo kome koga poznaje kaže da se kaje zbog toga što je postala roditelj, potražila je odgovore na internetu i u julu 2012. osnovala Fejsbuk grupu za roditelje koji su zažalili zbog toga što su napravili decu. Četiri godine i skoro 2000 članova kasnije, sada zna da nije jedina koja se tako oseća. „Bezbroj ljudi nam zahvaljuje na tome što smo otvorili stranicu, zato što ih prihvatamo, i pokazujemo koliko je stvarnost roditeljstva surova – da nije sačinjena samo od smeha i osmeha", Zefir, jedan od moderatora grupe, mi je napisao u poruci na Fejsbuku (I on i R su tražili da im navedemo samo vlastito ime, ili inicijale).

Za mnoge od članova ove grupe, koji postavljaju svoje ispovesti preko Fejsbuk poruka, a Zefir i R ih anonimno šire dalje, ova zajednica je jedini društveno prihvatljivi forum na kojem mogu da iznose osećanja koja bi većina roditelja smatrala za nezamisliva – a čak i na internetu može da bude teško otvoriti se.

„Roditelji su veoma nervozni oko toga da istupe sa svojim ispovestima, uglavnom zbog toga što ne žele da razočaraju svoje rođake, ili ne žele da njihova deca to saznaju i da se pojave problemi", kaže mi Zefir. Njihova strahovanja nisu neosnovana: ovu Fejsbuk grupu neprekidno napadaju i spamuju, dok ih prijavljuju „srećni roditelji", kako ih Zafir naziva, ili ljudi koji misle da je ova stranica uvredljiva, omalovažavajuća, pa čak i izopačena.

„Komentari se kreću od onih tipično seksističkih, 'Trebalo je da razmišljaš o tome pre nego što si raširila noge', do otvorenih pretnji roditeljima", objašnjava Zefir. Drugi prete da će na osnovu priznanja člana grupe pozvati socijalne službe.

Tokom ispitivanja roditelja u korelaciji sa onima koji to nisu, istraživači su otkrili da „roditelji, a posebno majke, nisu izjavile da su srećnije, zdravije i mentalno stabilnije od ljudi koji nemaju decu", prema Sajmonovoj, koja je i sama majka i baka. Ona insistira na tome da majčinstvo može da bude neverovatno zadovoljstvo i ispunjujuće iskustvo, „ali da je ta dobrobit jednostavno neuhvatljiva", barem sa naučne tačke gledišta. „Istraživačima je veoma teško da upere prstom u to. Hoću da kažem, to je stvarno čudno", kaže ona, dodajući da nedostatak finansijske i društvene podrške porodicama u SAD ne olakšava položaj roditelja.

Kada je u pitanju roditeljstvo, žene mogu da se nađu i pred većim izazovima, delom i zbog pristrasnosti na radnom mestu. Studijasociološkinje Mišel Badig sa Univerziteta u Masačusetsu, objavljena 2014, otkrila je da ženama za svako rođeno dete plata padne za 4 posto; s druge strane, muškarcima plata biva uvećana za 6 posto kada postanu očevi. I ne samo to, već majke bivaju zapošljavane na manje plaćenim radnim mestima i ređe dobijaju povišice i bivaju unapređene nego žene koje nemaju decu, pokazuju studije. Istraživači su taj fenomen nazvali „majčinskom kaznom". Ali uprkos svoj pažnji posvećenoj psihološkim i profesionalnim manjkavostima materinstva, veoma malo istraživača je zapravo ispitivalo majke koje su zažalile zbog majčinstva.

Orna Donat, izraelska sociološkinja koja je specijalizovala rodno i žensko zdravlje na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu, jedna je od retkih naučnica koja se pozabavila ovom tematikom. Prošle godine je sprovela intervjue sa grupom od 23 majke, uključujući i pet baka, koje su sve rekle da su zažalile zbog toga što su rodile. Odredila je kajanje uz pomoć dva ključna pitanja: „Kada biste mogli da vratite vreme unazad, sa znanjem i iskustvom koje sada imate, da li biste ipak postali majka?", i „Sa vaše tačke gledišta, ima li majčinstvo nekih prednosti"? Sve majke su na prvo pitanje odgovorile negativno, a ako su na drugo odgovorile pozitivno, bilo bi im postavljeno treće:

„Sa vaše tačke gledišta, da li te prednosti zasenjuju mane"? Sve su odgovorile odlučnim „ne".

Donatova kaže da namera studije– i knjige koju je inspirisala, Kajanje zbog majčinstva, koja je u objavljena u februaru u Nemačkoj – nije bila da bude generalizacija svih majki, niti da predstavlja prosek stanovništva. „Naprotiv, cilj je bio iscrtati mapu koja će omogućiti majkama iz raznih društvenih grupa da nađu svoje mesto na njoj, da bi to omogućilo postojanje i razmenjivanje raznorodnih, subjektivnih materinskih iskustava", napisal mi je Donatova u mejlu. Kao žena koja je uvek znala da nikada ne želi da ima decu, ona kaže da je ovo istraživanje sprovela delom i zbog nedostatka volje da istraživanja o ovoj tabu temi budu finansirana.

„Postojanje kajanja zbog materinstva se često negira, i stoga, navodno, nema šta da se istražuje", napisala je. Ali njene fokus grupe su dokazale suprotno, i to istraživanje je otvorilo mogućnost za dublju analizu većih grupa uzoraka i, ako ništa drugo, otvoreniji razgovor majki o tom kajanju.

Kada je Izabela Daton 2013. godine pisala u Dejli Mejluo tome kako se pokajala zbog toga što je postala majka, doživela je salvu kritika na internetu. U najpopularnijem komentaru na tekst su je nazvali „potpuno bednom, bezdušnom i sebičnom ženom". Negativne reakcije na stranu, članak je odjeknuo i među roditeljima koji su se identifikovali sa kajanjem Datonove – i koji su se divili njenoj iskrenosti. Kada se danas u Guglu pretraži njeno ime, pojavljuju se čitave stranice blogova, eseja i internet foruma na kojima roditelji slave, brane i izražavaju zahvalnost Datonovoj što je izrekla nešto do tada neizrecivo.

Pored Datonove, i druge žene su počele da istupaju. Majka Simon Čab je u martu napisala članak za XO Jane, pod nazivom, „Volim svoje dete, ali sam zažalila što sam postala majka", u kome do detalja opisuje svoju napornu trudnoću i postporođajni nedostatak seksualnog života i samopouzdanja – da ne pominjemo depresiju i nedostatak sna. Pored toga, anonimni forumi kao što su Redit, Kvora i Visper su preplavljeni temama koje su otvorile majke u pokušaju da se pomire sa svojim kajanjem. Možda otkriju da nisu usamljene u svojim osećanjima.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram